Против минуса и чизмом и шубаром

Због снега, ветра и ниских температура тема Ока била је како пазити на сопствено здравље и како се чувати од невероватног минуса. О томе су говорили докторка Мирослава Замаклар и Марко Петровић из Горске службе.

Мирослава Замлакар је рекла да су организму потребна један до два дана да се навикне на овако ниске температуре, па да се зато некима чини да више није тако хладно како је било на почетку овог леденог таласа: "Млађим и здравим особама је потребно краће време да се адаптирају на промене, а старијим и болесним мало више времена".

Марко Петровић је саветовао да се они који излазе напоље слојевито обуку, како би могли да скину неки слој ако им буде топло: "Веома је опасно презнојити се на овим ниским температурама, јер није добро да тело буде на хладноћи у влажној средини. Онда ће нам бити још хладније". 

Петровић је, такође, саветовао да се не стоји на једном месту, него да се тело нон стоп креће, што подразумева, ходање или цупкање јер тако мишићи производе топлоту која је телу неопходна. Ако неко мора дуже да остане напољу на овим ниским температурама, онда би било добро да код себе има неки слаткиш и топлу течност у термофору. Веома је битно и не удисати директно хладан ваздух, него ставити шал преко уста.

Докторка Замлакар је рекла да је добро док људи осећају бол од хладноће у екстремитетима, јер је то природна реакција тела, али да је опасно када се било какав осећај у екстремитетима изгуби.

Промене на кожи указују да је дошло до тешких промрзлина. Оно што је веома битно је
да они који су промрзли не смеју да дозволе умору да их савлада: "Морају по сваку цену да се крећу и никако не смеју да заспу јер то може бити веома опасно".

Опасно је и да хронични болесници и стари људи излазе напоље. Посебно дијабетичари, они са високим крвним притиском и хроничним бронхитисом. "Ако упркос томе изађу напоље и осете грчење и стезање у грудном кошу, свакако морају ући у најближу топлу просторију, макар то била и продавница јер у противном може доћи до инфаркта", рекла је Замлакар.

Петровић је такође упозорио да нико не би смео нагло излазити из прегрејаних просторија на хладноћу: "Потребно је постепено се излагати хладноћи, дозволити телу да се постепено адаптира. Ако је икако могуће прво изаћи у неки ходник, а тек потом на улицу".

Што се тиче хране и пића гости су се сложили да је здравима калоричније исхрана допуштена, јер се организам греје тако што сагорева масти. Међутим, Замлакар је световала да је здравије уносити млеко и млечне производе, него маст и сличне намирнице. Такође је опасно пити
алкохолна пића, па излазити напоље, јер се тако крвни судови шире, уместо да се скупљају, па лакше и брже долази до промрзлина.

Горска служба је организовала и кризни штаб како би помогла у спашавању људи којима је то потребно, чак и онима који живе у урбаним срединама. Иначе, многа села у Србији су одсечена од света, а снег који непрестано пада, као и ветар, праве нове проблеме, посебно у планинским крајевима. Тешко је у Сјеници, Ивањици, Новој Вароши, сметови су све виши, а хиљаде километара пута није могуће пронаћи.

Веома тешка ситуација ових дана је и у Тутину. Албин Гегић, директор телевизије Тутин, је у укључењу у Око рекао да снег без престанка пада већ два дана и две ноћи и да је температура -15 степени: "Десет хиљада људи одсечено је од центра Тутина. 90 села је у потпуној блокади јер су путеви потпуно непроходни".

Тутин је због тога тражио од владе помоћ. Они имају довољно механизације, али немају довољно горива за њу па су тражили 15 милиона динара. Велику штету претрпела је и нова фабрика поред Рибаричког језера, која је требало да почне да ради у марту. "Од тежине снега, кров се урушио, па је снег пао на нове машине. Само штета од поломљене кровне конструкције износи 20 хиљада евра", рекао је Гегић.

Проблеме Србији задаје и лед на рекама, па је приоритет разбијање ледених чепова на Ибру и Дунаву како би се избегло изливање река у градовима.