Читај ми!

"Ратко Рудић – догодио се" – премијерно приказан документарац о најтрофејнијем ватерполо тренеру свих времена

Премијера документарног филма "Ратко Рудић – догодио се" о прослављеном југословенском ватерполисти, трофејном селектору и тренеру Ратку Рудићу одржана је у Београду. Иако је био део Партизана, аутор филма Дејан Аћимовић истиче да Рудић никада није црно-бео. "Обојен је свим бојама. Има дозу белине у свом успеху. Црну боју у поразу, али он то прескаче, иде даље. Увек је мењао боје у зависности од тога шта му живот носи", рекао је Аћимовић за РТС након премијере.

Филм аутора Дејана Аћимовића хронолошки је сумирао каријеру Ратка Рудића. Рад на документарцу трајао је пет и по година, а укључио је 125 саговорника из осам земаља који су говорили на осам различитих језика. Разговоре са некадашњим Рудићевим сарадницима, Аћимовић је обављао на аутентичним местима где су стварани успеси.

Рудић је најтрофејнији ватерполо тренер на свету са 39 медаља, од којих је 25 освојио с националним тимовима.

"Рудић је обојен је свим бојама, говорим у позитивном тону, црвеном бојом у тренутку, плавом... Никада није црно-бео. Има дозу белине у свом успеху. Црну боју у поразу, али он то прескаче, иде даље. Увек је мењао боје у зависности од тога шта му живот носи", навео је аутор филма Дејан Аћимовић.

Редитељ наводи у разговору за РТС да је све што је у животу Рудић радио – гигантски.

"Када човек чита његове успехе, може да се затекне пред информацијама. Међутим, Рудић је свестрана личност. Воли да слика, игра шах, слуша џез. Када разговарамо о светској књижевности, имам утисак као да разговарам с универзитетским професором. Цела екипа је била импресионирана његовим ставом и образовањем", рекао је Аћимовић.

Рудић је играчку каријеру започео 1959. године у Јадрану, где је провео осам, а потом био је десет година у Партизану. Каријеру је окончао 1981. године. По завршетку активног играња, посветио се тренерском позиву. Предводио је пет репрезентација: Југославију (1984–1988), Италију (1990–2000), САД (2001–2004), Хрватску (2005–2012) и Бразил (2013–2016).

Мотивација изазвана безграничним поверењем

Селектор сениорске репрезентације Југославије постао је крајем фебруара 1984. године, неколико месеци пре Олимпијских игара у Лос Анђелесу. Рудић је био познат по дисциплини, напорним припремама уз убацивање млађих талентованих играча попут Игора Милановића у репрезентативни састав. У Лос Анђелесу је Југославија освојила златну медаљу.

Игор Милановић, некадашњи ватерполиста и репрезентативац Југославије, у филму је описао Ратка Рудића као човека који мења боје и који утиче на промене код других.

"Мотивисао нас је безграничним поверењем, студиозношћу, дубином анализе сваког противника и припремом утакмице кроз тактику и савршенством физичке спреме. Мислим да нико никада није тако тренирао као што смо ми тих година у Партизану. Убедио нас је да његовим начином и системом можемо доћи до првог места и када то освојимо, једном, други и трећи пут… онда нам није била потребна спољна мотивација, јер смо му безгранично веровали. С друге стране, без обзира на његову дисциплину и строгост, ми смо осећали да брине за нас", рекао је Милановић о Ратку Рудићу.

После Лос Анђелеса, Југославија је тријумфовала и 1988. у Сеулу, а с Рудићем на клупи уписани су тријумфи на Светском првенству 1986. у Мадриду, две узастопне сребрне медаље на Европском првенству 1985. и 1987 и златна медаља на Светском купу 1987. у Солуну.

"Ми смо 1986. године пре полуфинала имали дилему. У групи смо играли последњу утакмицу с Италијанима, победник је требало да иде на Русе. Русија је тог лета била непобедива. Почела су шушкања код старијих играча да ли да изгубимо утакмицу па да играмо против Американаца и да на неки начин обезбедимо сребро. Ратко је то пресекао одлучно и строго. Рекао је: 'Екипа која хоће да буде светски првак не сме да размишља о било коме, она хоће да победи сваког. Ми идемо данас да победимо!' Ето, такав је Ратко био, без калкулација", истакао је некадашњи ватерполиста Игор Милановић.

Рудић је са три различите репрезентације на Олимпијским играма освојио четири златне медаље и једну бронзану. Један је од ретких спортиста који је освајао Олимпијске медаље у ватерполу и као играч и као тренер.

"То је нешто што стоји у човеку. Када сам почео с тренерским послом, имао сам исту мотивацију да освојим јуниорско првенство, као што сам имао са било којом репрезентацијом да освојим Олимпијске игре. Једноставно, ја сам амбициозан и имао сам велику жељу да успем са екипом – то је у мени стално постојало. Све сам посветио ватерполу. Увек је мој циљ био прво место. Мотивацију и енергију никада нисам губио", навео је Ратко Рудић за РТС.

Ватерполо стручњак Ратко Рудић (1948) је рођени Београђанин, а како истиче, током тренерског рада водио се жељом да играчима пренесе мирноћу.

"На припремама сам био врло оштар, тражио сам да симулирамо праве утакмице. Међутим, на такмичењима сам се приближавао играчима, био сам миран, тражио то и од њих. Јер, увек када одређени тренер има енергију он то и пренесе на играче. Пошто нисам имао страх, никада нисам размишљао негативно, увек сам размишљао како да победимо", закључио је Рудић у разговору за РТС.

Документарни филм "Ратко Рудић - догодио се" је рађен у копродуцији Радио телевизије Србије и Хрватске радио-телевизије, а у 115 минута описана је једна светска ватерполо ера.

четвртак, 18. април 2024.
9° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво