Јелена Докић верује да ће следећа година бити пресудна

"Осећам да почињем од нуле. Кад изгубите све што сте имали, остаје вам само искуство. Изгубите и самопоуздање и рутину и све остало, тако да заиста почињете од нуле", рекла је Докићева.

Докићева, некадашња држављанка Југославије и Србије, намерава да се врати близу старе славе, када је била четврта играчица света и када је играла пред пуним халама.

"Биће потребно много времена да се то оствари, али мислим да полако стижем тамо. Ове године је било много боље и надам се да ће следеће године бити још боље. Полако улазим у тај ритам и мислим да ће ми наредна година бити заиста значајна", рекла је Докићева.

Она је ове сезоне победила у 35 мечева од 45, колико их је играла. То су већином били нижеразредни турнири, али је помоћу њих успела да дође до 187. места ВТА листе.

"Добро је било. Освојила сам пар турнира и добила сам много мечева ове године, тако да сам направила неколико корака напред, што је главна ствар. Само треба да наставим да вредно радим и играм што више могу и да издржим кад ствари не иду добро", рекла је Докићева.

Јелена Докић доспела је у центар интересовања 1999. године, када је као 16-годишњакиња у првој рунди избацила тадашњу прву играчицу света Мартину Хингис. Те године је дошла до четвртфинала, а следеће до полуфинала, да би 2002. године била четврта на свету.

Крајем 2000. године вратила се у СР Југославију, за коју је играла у јануару 2001. на Отвореном првенству Аустралије. Највећи проблеми за тенисерку која сада има 25 година увек су били породични односи и проблеми у личном животу.

Медији су увек као највећи проблем истицали њен однос са оцем и тренером Дамиром, коме је због понашања био забрањен приступ мечевима ВТА тура.

Докићева је отишла од породице 2003. и тада је почео њен тениски пад. Те године је дошла до једног финала и једног полуфинала. Годину дана касније вратила се у Србију у покушају да се помири са породицом, али је после неколико месеци нестала од јавности. Њена породица говорила је да не зна где је.

После тог периода, Докићева је 2005. рекла да жели да игра за Аустралију, под чију се заставу вратила у јануару 2006.

"Била сам сама и две или три године сам учила шта да радим, куда да идем и на кога могу да се ослоним. Једном кад схватите да сте изгубили породицу, практично сте изгубили све. Можете изгубити меч, можете изгубити пријатеља, али породица је увек уз вас. Требало ми је много времена да се изборим са свиме и схватим шта све имам, а то је да имам само себе", рекла је Докићева.

ВТА тур се много променио у последњих неколико година. Стандарди су порасли у односу на време када се Докићева успињала, али она и даље верује да може да направи успех.

"Вежбала сам са пар девојака из првих 10 и првих 20. Има ту посла, али је охрабрујуће и осећам да имам игру која је јако агресивна и да могу да будем поново међу првих 20. Мислим да је то реалан циљ. Неће бити лако, сигурно, али не мислим да је то нешто недостижно", рекла је Докићева.