Ово (можда) нисте знали о тенису

Званично, хрватски тенисер Иво Карловић одсервирао је најбржи сервис. Он је на мечу Дејвис купа 2011. године „испалио" лоптицу брзином од 251 километар на час. Иако Карловићев сервис стоји на званичној листи рекорда још тројица тенисера сервирала су брже од њега.

Амерички тенисер Бил Тилден 1931. године успео је да сервира лоптицу брзином од 263 километара на час, али се због непоуздане технологије тог доба овај резултат не сматра релевантним. Исту брзину сервиса као Тилден имао је и Аустралијанац Семјуел Грот, док је Француз Албано Оливети нешто слабије сервирао, 257 километара на час. Ипак, АТП (Асоцијација тениских професионалаца) ове сервисе није уврстио на листу најбољих јер су остварени на челинџер турнирима. Виктор Троицки са 232 километара на час држи српски рекорд у брзини сервиса.

У женском тенису рекорд у брзини сервиса држи Венус Вилијамс која је једном приликом сервирала 209 километара на час, док је њена сестра Серена успела да сервира само километар спорије.

Највише асева у једном мечу одсервирао је Џон Изнер, који је у јуну 2010. године на Вимблдону против Николаса Махута имао 113 асева. Сам Махут је на истом мечу одсервирао 103 аса. Исти меч је најдужи у историји тениса имајући у виду да је трајао 11 сати и пет минута. Хрватски тенисер Горан Иванишевић у једној сезони имао је 1477 аса што је и даље званичан рекорд. Сама тениска лоптица тежи тачно 56,69 грама.

Занимљиво је да је отворена ера светског тениса почела 1968. године када је на свим грен слем турнирима коначно заиграли професионалци. Пре тога право учешћа имали су само аматери. АТП (Асоцијација тениских професионалаца) основано је 1972. године. Иако је рекет основни „алат" тенисера, занимљиво је да се овај спорт на почетку играо руком.

Познато је да Роџер Федерер са 17 грен слемова држи рекорд међу тенисерима. Швајцарац је зарадио и највише новца од награда у тенису. До сада Федерер је само од награда зарадио нешто мање од 78 милиона долара.

Док је Федерер играч са највише освојених грен слемова, који држи и многе друге тениске рекорде, Борис Бекер је најмлађи тенисер који је освојио грен слем. Немац је имао само 17 година када је 1985. тријумфовао на Вимблдону.

Једини играч који је две године освојио сва четири грен слема је легендарни Род Лејвер коме је то пошло „за рекетом" 1962. и 1969. године.

У женском тенису непремостиву границу поставила је Аустралијанка Маргарет Корт која је у каријери освојила чак 24 грен слема, два више од Штефи Граф. Кортова је највише пута тријумфовала у својој домовини где је освојила 11 Аустралијан опена.

Ако је Кортова освојила највише грен слемова, Мартина Хингис је најмлађа тенисерка која је постала светски број један. Швајцарска тенисерка то је остварила 1997. године када је имала само 16 година.

Занимљиво је да је најкраће финале грен слема у историји било оно одиграно 1982. године на Ролан Гаросу. Публика није стигла ни да седне на своја места када је Штефи Граф за само 32 минута „почистила" Наташу Звереву са 6:0, 6:0.

Федереров идол (како сам Швајцарац каже), Штефан Едберг пажњу јавности привукао је још као млад играч када је у једној сезони (1983. године) освојио сва четири јуниорска грен слема.

Вимблдон је први турнир који је одредио исте награде за тенисере и тенисерке. То се догодило 2007. године. Један од заштитних знакова Вимблдона су јагоде. Процењује се да публика на Вимблдону сваке године поједе 24 тоне јагода. Такође сваке године се сервира 300.000 шоља чаја и кафе.

Отворено првенство Француске познато под је под именом Ролан Гарос. Мало људи зна ко је био човек по којем је један од највећих тениских турнира добио име. Ролан Гарос био је француски пилот и јунак Првог светског рата. У току рата оборен је и заробљен, али успео је да побегне из немачког заробљеништва и да се поново пријави у војску. Други пут је оборен крајем рата, 1918. године, али овога пута није преживео. Иако никада није играо такмичарски тенис, волео је спорт а 1906. године био је и првак Француске у бициклизму.

За тенис се често каже да је „бели спорт". Први тамнопути играч који је освојио Ју-Ес опен био је Артур Еш коме је то пошло за руком 1968. године. По њему је назив добио и централни терен на комплексу на којем се данас игра Отворено првенство Америке.

Мало је познато да је због Николе Пилића 1973. године бојкотован Вимблдон. Пилића је суспендовао тениски савез тадашње Југославије због одбијања да наступи за Дејвис куп репрезентацију на мечу против Новог Зеланда. Светска тениска федерација прихватила је суспензију, али ју је са девет, смањила на један месец, што је значило да Пилић није могао да учествује на Вимблдону. Играчи окупљени у АТП донели су одлуку да, ако не може Пилић, ни они не учествују на престижном турниру. Од 16 носилаца чак 13 је одустало, укључујући и тадашњег првог носиоца Стена Смита.