Почиње ...

Пре него што нешто више кажемо о ономе што нас чека, да се осврнемо и на неколико турнира који су иза нас.

Пре свих, не рачунајући Новака, обрадовао нас је Јанко Типсаревић. Већ се усталио као играч из првих десет, и како ствари стоје, нема намеру да ускоро напушта то друштво. Најпре је добио позив да одигра егзибицију у Абу Дабију, у изузетно јакој конкуренцији. И одмах на старту је показао због чега увелико троши другу годину у друштву најбољих. Први ривал му је био Енди Мари. Јанко не само да је победио, већ је у том мечу потпуно доминирао и ставио свима до знања да се максимално спремио током турнирске паузе. Изгубио је касније од Алмагра, али је онај тријумф против трећег тенисера света био одличан показатељ где је Типсаревић тренутно.

Потврда је стигла у Индији на првом званичном турниру. У Ченају је, након што је годину дана раније изгубио финале, освојио своју четврту титулу. Започео је још једну егзибицију у Мелбурну, али је предао меч Багдатису због повреде. Без бриге, ништа озбиљно. Само превентива због првог гренд слема сезоне на којем ће играти са великим амбицијама.

За разлику од Типсаревића, Ђоковић није играо званичне турнире. Поново је био најбољи у Абу Дабију, са Аном Ивановић се забављао на Хопман купу, али је добио и једну "пацку" од Бернарда Томића, момка који је у Сиднеју управо освојио своју прву титулу у каријери. Колико год ови турнири били егзибиционе природе, противници попут Ферера, Алмагра, Сепија, Хаса, Томића и Вердаска довољни су да најбољи тенисер данашњице осети терен и ударце у мечевима, али и да се привикне на саму Аустралију у коју је допутовао још крајем децембра. А знамо колико високе температуре могу да утичу на игру сваког, па и најбољег такмичара.

Tрeћи наш представник у синглу Виктор Троицки ове године неће бити међу носиоцима, а за то је сам крив. Прошла година је била за заборав. Губитак самопоуздања је утицао и на резултате. У првој половини сезоне лоше, у другој још горе. Довољан је податак да је Троицки од Вимблдона одиграо 13 турнира, рачунајући и овосезонски у Дохи, и да је само у Синсинатију успео да забележи две победе. Виктор може и мора много боље, а прва шанса за повратак у светски врх је у Мелбурну. Изабрао је тежи пут, али ко зна зашто је то добро.

Женски тенис који долази из Србије на првом гренд слему имаће у главном жребу четири представнице. Поред Ане Ивановић, Јелене Јанковић и Бојане Јовановски, ту је и Весна Долонц, која се пробила кроз квалификације. Сам улазак на главни турнир већ је огроман успех, а све преко тога биће бонус, и то велики. Уз то, жреб је био на њеној страни, па јој је ривалка девојка која је добила специјалну позивницу, мало позната Аустралијанка Оливија Роговска. После ње би ту могла бити Бартолијева или Медина - Геригесова, али полако. Корак по корак.

И Бојана Јовановски није лоше прошла у жребу. Она ће на старту играти са тенисерком из Шпаније, Маријом - Тересом Торо - Флор, која је на светској листи на 96. позицији. Бојана је са својим 56. местом фаворит, али само благи, јер у оваквим мечевима заиста све може да се очекује.

Од свих наших дама, колико год то чудно звучало, највећа непознаница је Јелена Јанковић. Зна како је играти на оваквим турнирима, нема титулу, али има искуство из завршница; ипак, немогуће је било шта прогнозирати. Противница на старту јој је Швеђанка Јохана Ларсон, али иако је Јелена међу носиоцима, не би било изненађење уколико би турнир завршила већ после првог меча. У овом тренутку, са формом и резултатима које има већ дуже време, за Јанковићеву би друга недеља турнира била премија.

Највеће наде полажемо у Ану Ивановић. И даље то није она Ана која је била најбоља тенисерка света, али се види искра која је недостајала. И она је дуго у Аустралији где воли да проводи време, без превише стреса се спремала играјући Хопман куп са Ђоковићем и долази на турнир где је 2008. играла финале. Ана би могла у Мелбурну поново да заблиста. Турнир започиње против Мађарице Мелинде Цинк, а у наставку могла би, ако гледамо пројекцију жреба, у трећем колу на Јелену Јанковић, затим Радвањску, па у четвртфиналу на Кинескињу На Ли. Да не идемо даље. Биће задовољство писати нови текст у другој недељи, ако Ана буде тамо. На жалост, неће обе наше девојке, које су биле светски број један, моћи тамо. Морају једна на другу у трећем колу, а тај меч, ако га буде, играће се у петак или суботу.

Пре него што се вратимо мушкарцима, да поменемо и оне највеће фаворите у лепшој конкуренцији. Титулу брани тренутни број један, Викторија Азаренка, али је највећи фаворит по ко зна који пут Серена Вилијамс. Серена не ира често, али кад заигра, онда је то на највећим турнирима и са максималним дометима. Уосталом, све титуле освојене у Мелбурну, а има их чак пет, дају јој за право да се нада још једној. Тако мисле и кладионице које јој прогнозирају највеће шансе. Следе, уз Азаренку, и Шарапова, Радвањска, Ли, Керберова, Саманта Стосур... Зашто не и Ана Ивановић, мада би то било велико изненађење. Ипак, треба имати на уму и то да се на „Ози опену" по правилу догађа највећи број изненађења.

Вратимо се момцима. Најпре неправедно запостављеном Ненаду Зимоњићу. Склони смо да причамо само о Новаку, Јанку, Виктору, Ани, Јелени, а Зики је годинама човек који реално може до титуле. Уосталом, то није једном урадио, већ има три „мејџора" уз још четири финала. Једно је изгубио управо у Мелбурну, играјући са Нестором пре три године. После те веома плодне сарадње са Канађанином рођеним у Београду, уследиле су две нешто спорије сезоне у којима је играо са Микаелом Лодром. Решио је да то прекине, а играч који ће са Ненадом делити исту половину терена биће одлични Швеђанин Роберт Линдстед. Почетак сваке сарадње је тежак, али неће играти први пут. Да могу имати врхунских домета показали су крајем прошле године наступивши у финалу турнира у Стокхолму. Нису се прославили у Дохи и Сиднеју, али да могу боље у Мелбурну, нема збора. Почињу као седми фаворити, а где ће завршити, то ћемо видети. Можда и са пехаром у рукама.

Мушки сингл је ипак оно што нам је најзанимљивије. Разумљиво, пре свих због Ђоковића. Ноле је већ три пута био најбољи у Мелбурн парку (2008, 2011 и 2012) и уколико за две недеље донесе нову радост свим љубитељима тениса у Србији, писаће се и нова историја. Још једном. Новак на овом 101. издању Аустралијен опена има шансу да постане први тенисер у „Опен ери" (од 1968) који је три пута заредом освајао титулу. Са укупно четири, изједначио би се са Федерером и Агасијем, који су до сада најтрофејнији тенисери. Више титула од њих има само Рој Емерсон (шест), али су све освојене пре 1968.

Ђоковић је и са жребом добро прошао. Надал неће учествовати, а остатак велике четворке је у другој половини костура, па евентуални дуел са Федерером или Маријем можемо видети само у финалу. Дотле, први на црту излази Француз Матије, па онда по пројекцији Хиралдо, Штјепанек, Бердих, Ферер, можда и Типсаревић. Евентуални дуел двојице најбољих српских тенисера играо би се тек у полуфиналу.

Јанко нема нимало лак задатак. Игра против миљеника домаће публике, некадашњег светског броја један Лејтона Хјуита. Иако је Хјуит далеко лошије рангиран од Типсаревића, има позитиван скор у међусобним дуелима. Добио је три, док се Јанко радовао само једном. Ипак, последњи њихов сусрет био је пре тачно четири године. Ако прође Хјуита, а сви се надамо да хоће, следили би Лацко, Бенето, Алмагро, Ферер. Нико није непобедив, па би Јанка требало очекивати бар у другој недељи.

И за крај још неколико података који могу бити занимљиви у наредним бесаним ноћима. Ово је 101. издање Аустралијен опена. До 1987. Године играло се на трави, па се прешло на бетон. Ова подлога која је данас у Мелбурн парку је „Plexicushion" и на њој је први подигао пехар Ђоковић када је савладао Тсонгу пре пет година.

Највећи стадион је Род Лејвер арена, која може да прими 15.000 гледалаца. Други по величини стадион, са капацитетом 10.500 је Хајсенс арена и ова два стадиона имају покретни кров који се на овом турниру не затвара због кише, већ због екстремно високих температура.

Трећи по величини, али не и по важности, је некадашњи терен број један, данас Маргарет Корт арена са 6.000 столица. И, да не претерамо, још само новац. Лепу мотивацију имају и на мушком и на женском турниру. Наградни фонд је исти, а победницима ће припасти „тричавих" 1.944.000 евра. Нека нам је свима срећно. Тенисерима и тенисеркама учешће, а нама непроспаване ноћи.