Допинг деце раширенији него што се мисли – најмање десет милиона малолетника изложено забрањеним супстанцама

Допинг деце раширенији је него што се мисли: најмање десет милиона малолетника у свету жртве су те праксе. Истрага АРД-а открива како их тренери, лекари, па чак и родитељи излажу опасним супстанцама.

Допинг деце раширенији него што се мисли – најмање десет милиона малолетника изложено забрањеним супстанцама Допинг деце раширенији него што се мисли – најмање десет милиона малолетника изложено забрањеним супстанцама

Одједном све изгледа као методе државног система допинга у ДДР-у.

"Ако не желиш да дете поставља превише питања, једноставно му реци да су то витамини", објаснио је један тренер у Доминиканској Републици новинарима АРД-а који су тајно истраживали случај. Пред скривеном камером хвалио се својим искуством у допинговању деце узраста од осам до десет година.

На ту лаж о витаминима, која се у државном систему допинга ДДР-а редовно и хиљадама пута користила како би се прикрио систематски допинг и спортског подмлатка, није се наишло само на Карибима.

То није био ни једини образац који се непрестано понављао током протеклих шест година, колико су новинари телевизије АРД широм света радили на документарној серији "Тајна допинга: деца". Патње жртава и њихових породица, смртни случајеви, починиоци похлепни за новцем и функционери који не предузимају ништа – све је то саставни део допинговања деце.

Неслућене размере допинга и међу најмлађима

Размере допинговања деце су огромне: процена која се заснива на доступним подацима говори о допингу најмање десет милиона малолетника широм света. Тога има свуда: од сиромашних земаља у развоју па до развијених земаља Запада.

Упркос томе, о тој теми се готово и не говори. Приликом такмичења јуниора, децу тек ретко тестирају на допинг, што би могло да објасни зашто многи случајеви остају неоткривени. А када се тест ипак спроведе и код неког малолетника се пронађу забрањена средства, пречесто пролазе некажњено они који за то једино могу бити одговорни: тренери, спортски функционери, а неретко и родитељи.

Једно је јасно: допинг је увек превара. Али када је реч о малолетницима, допинг је и нешто још горе: злостављање деце.

Службено, "скоро да нема" допинга међу младима у спорту. Заправо - није утврђено јер се најчешће млађи узрасти уопште не тестирају.

Неки од најтежих примера долазе из земаља у којима се спортски успех – па и по цену допинговања деце – сматра могућим излазом из сиромаштва. У Доминиканској Републици хиљаде младих играча бејзбола боре се за место у тренинг-центрима северноамеричке Главне бејзбол лиге (МЛБ), у којој се окрећу милијарде долара.

Сви клубови МЛБ-а имају такве центре на том карипском острву. Ако се тамо издвоје као могуће будуће звезде, млади спортисти и њихове породице могу да зараде много новца. Али добро зарађују и њихови старатељи и тренери. Како су утврдили новинари АРД-а, хемија и препарати служе и за "узгој" дечјих тела како би била спремна за улазак у центре МЛБ-а.

У Индији, која је један од најозбиљнијих кандидата за организацију Олимпијских игара 2036. године, то се лако може видети и на спортским теренима, нарочито у унутрашњости. Поред атлетских стаза на којима тренирају малишани, лежи гомила прибора за допинг.

И тамо су немачки новинари наишли на искусног тренера који је отворено говорио о свему и без задршке описивао своја искуства са допинговањем деце.


Нико не пита ко је то дао малишанима

Стиче се утисак да у многим земљама јавност није довољно свесна тога да је допинговање деце заправо кривично дело. Чак и када постоје јасни докази и изјаве младих спортиста, тренери и одговорни често добијају тек благе казне – ако уопште буду кажњени.

Новинари су истражили 56 случајева у 20 земаља у којима су малолетни спортисти кажњени забраном такмичења, али ни против кога другог није покренута истрага, или је она спроведена само делимично.

Премда то налажу правила Светске антидопинг агенције (ВАДА), у многим случајевима сумње на допинг малолетника готово се уопште не истражује њихово окружење. Добар пример је случај петнаестогодишње руске клизачице Камиле Валијеве, која је након позитивног теста на Зимским олимпијским играма 2022. године кажњена четворогодишњом забраном такмичења. Али нико други није кажњен.

У Египту је пре неколико година код пет малолетних репрезентативки у дизању тегова утврђен исти анаболички стероид. Свих пет је кажњено четворогодишњом забраном такмичења. Поверљиви извештај Међународне федерације за дизање тегова (ИВФ), у који су новинари АРД-а имали увид, касније је египатски национални савез оптужио за "прорачунату неспособност". Две девојке којима је тестом откривен допинг признале су новинарима да им је исти тренер на припремама давао "витаминске таблете".

Тај тренер кога су оптужиле тада је био селектор египатске репрезентације Халид Корани. Најпре је доживотно суспендован, али га је Суд за спортску арбитражу (ЦАС) ослободио оптужби након жалбе. Суд је закључио да "нема доказа" да је управо он био одговоран за допинг младих спортисткиња. Другим речима, једино су те египатске спортисткиње биле кажњене.

Има тога и у Немачкој

Ни у Немачкој у прошлости није увек било темељних истрага о околностима и људима укљученим у допинговање деце. Најпознатији такав случај у периоду након уједињења Немачке био је случај атлетског тренера Томаса Шпрингштајна. Он је 2006. године осуђен на 16 месеци затвора условно због допинговања тада малолетне Ане-Катрин Елбе.

Мање је познато, чак и у Немачкој, да је случај уопште покренут само захваљујући другој спортисткињи. Сара Батке, данас Зомерфелд, успела је да наговори Ану-Катрин Елбе да нешто предузме.

Тада је убедила своју пријатељицу да јој преда "витаминске" таблете које јој је дао Шпрингштајн. Батке их је проследила даље, а лабораторијска анализа показала је да је реч о анаболичким стероидима.

У кривичном поступку посебно је упадљиво било то што државни истражни органи никада нису саслушали тада младу Сару Батке. На суђењу није саслушано ни 13 од укупно 18 именованих сведока. Уместо тога, суд је одбацио готово све тачке оптужнице против Шпрингштајна. Ниједан спортски савез му никада није изрекао забрану рада. Данас поново тренира малолетнике у новом клубу.

О његовој новој спортској каријери "не мисли ништа добро", каже Сара Зомерфелд (рођена Батке) у интервјуу за АРД, "већ из једноставног разлога што се никада није извинио". Она сматра "запањујућим" то што Шпрингштајн "сада поново сме да тренира младе девојке".

Често су кривци и – родитељи

Чак и родитељи понекад своју сопствену децу трују допингом. Четири лекара из Немачке и САД сведоче новинарима да су им родитељи тражили допинг-средства за синове или ћерке, а да притом нису навели никакав медицински разлог. Прописивање лекова без медицинске индикације је кажњиво, не само у развијеним земљама.

Упркос томе, кажу лекари, родитељи им се стално обраћају са таквим захтевима. "Најмлађи случај у којем су родитељи желели да побољшају спортске резултате јер је дете ‘било талентовано’ био је дечак од само девет година", рекао је један лекар у Немачкој. У документарној серији АРД-а бивши немачки бициклиста сведочи како га је још као тинејџера тренер навео на допинг.

Али неће сви лекари одбити такав захтев. Новинари АРД-а су се у Мајамију представили као чланови породице дванаестогодишњег тенисера. Иако су јасно нагласили да не постоји медицинска потреба за лечењем, лекар им је обећао да ће наводном таленту, у сарадњи са ендокринологом, давати ињекције хормона раста. "То може добити свако, посебно ако се бави спортом", рекао је.

Лекар је тврдио да такви поступци нису кажњиви, умањивао огромне ризике и нежељена дејства и није видео никакву опасност од тога да допинг буде откривен.

Неретко – доживотни инвалиди

Деца која су примала допинг признала су немачким новинарима да имају тешке здравствене последице те праксе. Једном је чак нога морала бити ампутирана, а неретко долази до хроничног поремећаја функције бубрега или смањења тестиса.

Лако се уочавају и друге, делимично веома тешке патолошке промене на телу и психи. Амерички сноубордер Мајкл Смит испричао је АРД-у да је покушао да изврши самоубиство након што је нагли прекид узимања допинга код њега изазвао акутну депресију.

АРД је истражио укупно осам смртних случајева у Немачкој, Кини, Италији и Доминиканској Републици у којима се сумњало, или се још сумња, да је допинг био главни узрок преране смрти младих спортиста. У случају младог литванског бициклисте Линаса Румшаса, патолошкиња која је водила случај рекла је АРД-у: "Поприлично сам сигурна да је смрт повезана са узимањем допинга."

Допинг деце може бити повезан и са другим облицима злостављања – емоционалним, физичким и сексуалним. Олимпијски победник у скијашким скоковима Ханс-Георг Ашенбах, који је у ДДР-у почео да добија стероиде са 14 година, у документарној серији АРД-а први пут говори о погубном утицају хормонског допинга на сексуалну жељу адолесцената и о томе како су тренери то, између осталог, злоупотребљавали за сексуално злостављање.

"Нема тога међу младима"?

Чини се да већина антидопинг организација ионако покушава да умањи размере проблема. Из извештаја ВАДА из 2024. године под насловом "Операција уточиште" произлази да већина антидопинг организација сматра како "допинг међу малолетницима није раширен". Такав закључак заснивају на чињеници да је било тек мало позитивних налаза на допинг-тестовима међу малолетницима.

Међутим, такве тврдње се ретко заснивају на поузданим подацима јер допинг-контрола међу малолетницима једва да уопште има у поређењу са спортом одраслих. Неке земље чак ни не воде посебне статистике о томе колико често тестирају децу на допинг. Осим тога, прописи о заштити података о личности, због којих идентитет спортисте мора остати анониман, доприносе томе да проблем не привлачи пажњу јавности.

Друштвене мреже се данас показују као све важнији покретач проблема. На њима се неконтролисано рекламирају допинг-средства, а интернет олакшава приступ супстанцама забрањеним у спорту и служи као место њихове продаје. Чини се да надлежни органи нису свесни проблема или га једноставно занемарују.

Новинари АРД-а послали су упите на адресу 221 националне и регионалне антидопинг организације и питали их који су највећи ризици за малолетнике када је реч о допингу. Одговорило их је само неколико. Једино је швајцарска организација упозорила на опасан утицај друштвених мрежа и инфлуенсера када је реч о допингу.

И даље култура "узгајања победника"

Превентивне мере, које спортске организације истичу као ефикасно средство борбе против допинга деце, често су се показале прилично неефикасним. Млада берлинска дизачица тегова Жаклин Нигард отворено критикује обавезне курсеве за превенцију допинга. "Сматрам их заморним", рекла је. "Не мислим да такви семинари спречавају људе да се допингују."

У међувремену је нова истрага АРД-а о кинеском пливању открила поразне податке. Осамдесет одсто случајева допинга деведесетих година прошлог века односило се на малолетнике, а двехиљадитих су три четвртине спортиста са позитивним налазом биле девојке. Данас је стање слично. Придаје ли се у овој аутократској држави посебан значај допингу деце?

У прилог тој претпоставци говоре резултати новијих истраживања који упућују на то да допинг деце може имати и озбиљне дугорочне последице. Норвешки научници утврдили су такозвани "ефекат памћења": мишићне ћелије које су нарасле због узимања стероида могу и дуго након престанка узимања допинг-средстава да задрже предност у снази. "Та предност може да траје веома дуго: можда деценијама или чак цео живот", објаснио је биолог Кристијан Гундерсен.

Због тога се неизбежно намећу нова питања о свету спорта: колико је олимпијских медаља и медаља са светских првенстава, колико титула и рекорда остварено захваљујући допингу који никада није откривен, а спортисти су га узимали још као деца?

Унеско, организација Уједињених нација задужена за борбу против допинга, признаје да се "до сада није на одговарајући начин позабавио" тим проблемом. Шеф одељења за борбу против допинга Марселен Дали предложио је у интервјуу за АРД у пролеће 2025. године одржавање међународне конференције о допингу деце. Конференција до данас није сазвана.

понедељак, 16. новембар 2026.
12° C