Први пут у 21. веку Србија без медаље - година коју српски спорт неће памтити по добром

После свих удараца које је српски спорт претрпео у 2025. години - од болних пораза кошаркаша и кошаркашица, преко лоших наступа одбојкашких селекција, до тек "приличног" резултата ватерполиста и, на крају, историјског пораза који су нам приредили фудбалери, тешко да ће нека од наредних година моћи да буде резултатски речено - нула поена.

Од државе која је живела у ери медаља, славља и победничких постоља, и то макар једном у години - ваљда некад мора да се догоди и оваква ситуација.

Србија је од 2001. сваке године освајала макар једну медаљу у седам највећих екипних спортова у обе селекције.

Према доступним подацима, тадашња држава СР Југославија није освојила ниједну медаљу 1994. године у највећим екипним спортовима. Од тада, ово је прва година да Србија као наследница резултата Југославије није забележила ниједно одличје.

Уместо да ова година буде једна од оних које би се памтила деценијама, јер су играна сва велика такмичења у готово свим спортовима, она је, парадоксално, остала упамћена као најлошија у овом веку.

И не, не говори се о томе да је Србији зацртана медаља на неком такмичењу и да смо Богом дани за најбоље резултате, већ се ради о томе да су све државне селекције имале реалне шансе за успех, а једино су ватерполисти то успели донекле да остваре, а опет су остали без медаље.

Можда нас и 2025. натера да се суочимо са реалношћу, да преиспитамо систем, рад, приступ и амбиције.

Тешко је рећи да ли је 2025. она коју треба заборавити или памтити и шта би било боље од тога. Свакако, памтити нећемо по слављу, већ по озбиљном упозорењу које је донела.

Кошмаран пораз кошаркаша од Финске на Евробаскету

Деловало је да је ово та година, то лето, то првенство. Златна медаља на Евробаскету била је сан, а све је упућивало на то да ће постати и јава.

Међутим, кошаркаши Србије су били далеко, не само од златне медаље, већ и прилике да се за њу боре. Штавише, нису ни заслужили.

Речи последњег човека који је овој држави, али под другим именом донео злато на Евробаскету, Светислава Пешића, који је рекао да је тај састав Србије бољи и од оног из Индијанополиса, остале су само - речи.

Репрезентација јесте имала најјачи састав од осамостаљења, а вероватно и у последње две деценије, али још једном се показало да то ништа не мора да значи.

Било је проблема са повредама, пре свега капитена Богдана Богдановића, од чега селекција није могла да се опорави и то преброди.

Стигло се до осмине финала са само једним поразом, и то од Турске. Тај изгубљени меч означио је и противника у осмини финала - Финску. Та репрезентација је одиграла можда и најбољу утакмицу у својој историји и избацила "орлове" са првенства.

На тај начин кошаркаши Србије су на два узастопна Евробаскета, са све Николом Јокићем у тиму, испали већ у првој нокаут рунди.

Довољно да се лето не памти по доброме.

Репрезензацију је након тога преузео Душан Алимпијевић и предводиће је у наредном периоду.

Ни кошаркашице се нису прославиле

Евробаскет 2025. године се неће памтити ни у женској селекцији, јер су кошаркашице Србије претрпеле сва три пораза у групи и то убедљива.

Тим Марине Маљковић није био ни близу пласмана у наредну рунду такмичења, а сви порази су били такви да ништа није функционисало у игри кошаркашица.

Била је то подмлађена селекција Србије са играчицама које су се први пут нашле у таквој ситуацији и на једном таквом турниру и то била превелика препрека за њих.

Додуше, било је ту и староседелаца из претходних сазива и првенстава, али недовољно за макар једну победу на Евробаскету.

После овог резултата, Марина Маљковић је после 14 година сарадње, уз једногодишњу паузу 2017, споразумно раскинула уговор са Кошаркашким савезом Србије.

Женску селекцију преузео је Милош Павловић.

Бездушне квалификације фудбалера Србије за Мундијал

Фудбалери Србије нису успели да се пласирају на Светско првенство у САД, Мексику и Канади 2026. године, а оно што је највише заболело јесте пораз од Албаније на домаћем терену.

До те утакмице Србија је углавном одрађивала посао у квалификацијама портив нејаких Андоре и Летоније, али је онда у два меча показала да је потпуно тим ван сваког баланса.

Најпре је претрпљен тежак пораз од Енглеске 5:0 у Београду, а онда од Албаније у Лесковцу пред тек неколико хиљада гледалаца, иако је стадион био пун.

Меч против те репрезентације у Тирани и није био толико лош, а изборен реми без голова значио је да је "орловима" потребан у најгорем случају исти резултат да би завршили на другом месту иза Енглеза и играли бараж.

Међутим, меч у Лесковцу против Албаније био је бездушан, бескрван, безидејан и потпуно разочаравајући за свакога које макар једном погледао утакмицу фудбалске репрезентације.

Пораз од 1:0 коштао је Србију баража, а можда и пласмана на Мундијал, додуше, једино велико такмичење на које, сада већ бивши селектор Драган Стојковић, није успео да одведе репрезентацију.

Селекцију је касније преузео Вељко Пауновић и предводиће је до 2030. године.

И ватерполисти имају право на неуспех

Ако је нека репрезентативна екипа у претходних 25 година у континуитету доносила медаље и радовање нацији, то су онда били ватерполисти Србије.

Смена генерације урађена је након Олимпијских игара у Токију 2021. године, и од тада ватерполисти Србије имају шаренолике резултате.

На последњем великом такмичењу, на Светском првенству у Сингапуру, српски "делфини" заузели су четврто место.

Групу су прошли са две победе и једним поразом, затим у осмини финала савладали Јапан, а у четвртфиналу селекцију САД-а.

По други пут од 2017. године Србија се нашла у полуфиналу Светског првенства у ватерполу, а тамо су вечити ривали Мађари били бољи. 

Била је Србија фаворит у борби за бронзу, али су изабраници селектора Уроша Стевановића глатко поражени од Грчке заузевши четврто место на турниру.

Лоша година за одбојкаше

Нису одбојкаши Србије имали годину коју ће памтити у репрезентативном дресу. Добили су почетком године новог селектора - Героргија Крецуа, али су резултати изостали.

Најпре је током лета играна Лига нација и српска селекција заузела је 15. од 18 позиција на табели са три победе и девет пораза. У једном тренутку одбојкаши су везали чак осам изгубљених мечева.

Нису то биле сјајне припреме пред светски шампионат на Филипинима. Када се тамо стигло уследио је стартни пораз од Чеха, а потом победа над Кином.

Трачак наде створила је величанствена победа над Бразилом у мечу који је гарантовао пролаз. Тим тријумфом Србија је завршила на првом месту у групи.

Чинило се да ће Иран који је био противник у осмини финала бити добра и јака припрема пред завршницу турнира, али је ривал у неизвесној утакмици избацио "орлове" са такмичења. Ненадано и неочекивано.

Србија је на крају заузела десето место.

Одбојкашице као и одбојкаши - пораз у осмини финала

Женска одбојкашка селекција Србије забележила је идентичан резултат на Светском првенству на Тајланду, али и у Лиги нација.

Најпре је у Лиги нација заузела 15. место од укупно 18 учесница, а на првенству света је испала, такође у осмини финала.

После две победе у прва два меча над Украјином и Камеруном, уследио је пораз од селекције Јапана, што је значило и друго место у групи.

Ривал у осмини финала била је репрезентација Холандије. Водиле су противнице са 2:0, али су се српске одбојкашице, лишене помоћи повређене Тијане Бошковић вратиле и изједначиле.

Ипак, у одлучујућем сету Холанђанке су биле доста боље и после праве драме избациле одбојкашице Србије.

Рукометашице - од сјаја до очаја

Можда је реч очај у овом тренутку строг израз, међутим у ситуацији када су рукометашице Србије играле добро и биле надомак великог успеха  - поражене су убедљиво у одлучујућој утакмици.

Рукометашице су у првој рунди Светског првенства оствариле две победе и пораз и пласирале се у други круг, што је било за очекивати.

Онда је уследила велика победа над Шпанијом у првом колу друге рунде и већ тада је било јасно да су врата четвртфинала одшкринута. 

У наредном мечу испуштена је победа над Фарским Острвима и остварен је реми, а потом је уследио меч одлуке са Црногоркама и директна борба за осам најбољих на свету.

Ривал Србије је био бољи од почетка до краја сусрета и није оставио српским рукометашицама ни најмању наду да могу до победе, па је тако испуштена велика шанса.

На претходна три шампионата света рукометашице су стизале до другог круга, а најбољи резултат је финале 2013. године, играно у Београду.

Елиминација Србије из Дејвис купа од Данске

Није добро почела 2025. године за тениску репрезентацију Србије. Тенисери предвођени, пре свих, Миомиром Кецмановићем и Хамадом Међедовићем поражени су у првом колу квалификација за пласман на завршницу Дејвис купа.

Водила је Србија са 2:0 у победама у Копенхагену, али је Данска преокренула на крилима Холгера Рунеа и славила укупним резултатом 3:2.

Потом је уследио меч у септембру где је Србија играла за опстанак у друштву најбољих и то против Турске. У Нишу су победе остварили Кецмановић, Међедовић и у дублу браћа Сабанов и на тај начин вратили репрезентацију у квалификације за Завршни турнир Дејвис купа 2026. године.

Противник у првом колу квалификација биће Чиле почетком 2026, а уколико избори пласман Србија ће играти против Шпаније у коначној борби за завршницу.