Ћурковић: Урађено је много, биће још боље

Ћурковић и познати бивши кошаркаш Владе Дивац биће у конкуренцији за новог председника Олимпијског комитета Србије, а Изборна скупштина одржаће се 24. фебруара 2009. године.

"Од када сам председник Олимпијског комитета било је много позитивних акција, али издвојио бих то што је спорт први пут ушао у Устав државе Србије - постао је уставна категорија, што значи да су држава и локална самоуправна дужне да створе услове", рекао је Ћурковић у интервјуу агенцији Бета.

Он је додао да је направљена национална стратегија спорта, као почетак система, али и донесена је Уредба Владе Србије на иницијативу Олимпијског комитета Србије, о националним признањима - о новчаним принадлежностима од 35. године до краја живота.

Влада Републике Србије донела је Уредбу о националним признањима у јулу 2006, а односи се на све спортисте који су освојили неку од медаља на европском или светском првенству, као и на олимпијским играма.

"Поред тога, у том периоду додељене су значајне награде за спортисте који су остварили успехе на Олимпијским играма, као и на светским и европским првенствима", рекао је Ћурковић.

Он је нагласио да треба истаћи и да је веома успешно организован ЕЈОФ - Европски олимпијски фестивал младих 2007. уз помоћ града Београда и Министарства за омладину и спорт.

Ћурковић је обављао функцију вршиоца дужности председника Олимпијског комитета Србије и Црне Горе када је смењен Филип Цептер у јулу 2005. године, а за председника је изабран, као једини кандидат, у марту 2006.

На питање како види Олимпијски комитет Србије у наредном периоду, до 2012. године, председник ОК је одговорио:

"Мислим да Олимпијски комитет Србије треба да води бригу о врхунском спорту. Олимпијски комитет нема велика овлашћења, али има улогу објединитеља и мора да буде институција од највећег друштвеног и стручног поверења, да озрачи спорт олимпијским духом и чистим спортским односима".

Ћурковић је нагласио да је у наредном периоду циљ добра и стручна процена наших могућности.

"Стучни програмии ће се ослањати на таленат и могућности наших спортиста, којима треба омогућити услове. Када то кажем мислим на највиши степен врхунског тренинга, али и све што такав рад прати", рекао је Ћурковић.

На питање како оцењује постигнуте резултате спортиста Србије на Олимпијским играма у Пекингу, он је одговорио: "Могло је и боље, али и ово је сасвим задовољавајуће. Имали смо више учесника него на претходним Олимпијским играма, и медаљу више".

На Олимпијским играма у Пекингу учествовала су 92 такмичара из Србије, а Милорад Чавић је освојио сребрну медаљу у пливању, Новак Ђоковић бронзу у тенису, као и ватерполисти. На ОИ у Атини 2004. учествовало је 84 спортиста из Србије и Црне Горе, а освојене су две сребрне медаље - Јасна Шекарић у дисциплини ваздушни пиштољ и ватерполо репрезентација СЦГ.

"Олимпијским комитет Србије је на својој Скупштини 2006. реално предвидео овакав исход. За Олимпијске игре 2012. године направљени су одређени програми. О њима ће још бити говора, али ослањају се на наше искуство из Пекинга и мислим да ће у Лондону бити више успеха него 2008. године", рекао је Ћурковић.

На питање шта би пожелео у 2009. години, он је одговорио: "Пожелео бих мир пре свега и узајмну толеранцију и могућност да можемо да планирамо наше сутра са више сигурности у свим доменима".

Иван Ћурковић рођен је 15. марта 1944. године у Мостару. Дипломирао је на Факултету за физичку културу у Београду. Играо је фудбал, а био је голман Вележа, Партизана и француског Сент Етјена, док је за репрезентацију Југославије одиграо 23 утакмице.

Био је тренер голмана француске репрезентације, саветник и помоћник селектора француске репрезентацје, али и члан селекторске комисије Фудбалског савеза Југославије.