Бахатост, бејзбол и Марџи Шот

Када је власника Лос Анђелес Клиперса Доналда Стерлинга, због "дугог језика" и уверда на расној основи по ко зна који пут казнила НБА лига, многи су се подсетили других бахатих власника професионалних спортских клубова у Америци који су се слично понашали. Међу многим ексцентричним мултимилионерима за које је спортска франшиза коју су држали била или нека врста хобија или најважнија ствар у животу, посебно се издваја покојна власница бејзбол екипе Синсинати Редс - Маргарет Марџи Шот.

Иако је прошло десет година од смрти власнице Синсинати Редса, Марџи Шот се и данас сматра једном од најконтроверзнијих личности у америчком спорту.

Док је управљала бејзбол клубом, власница Синсинати Редса, иначе страствени пушач, успела је да увреди Афроамериканце, Јапанце, Јевреје, судије, жене, док је речи хвале имала за Адолфа Хитлера и нацистичку Немачку. Амерички спорт је неће памтити по чињеници да је једна од ретких жена која је управљала професионалним клубом, већ по ексцентричном понашању и "дугом језику" који је често био без контроле разума.

Марџи Шот је рођена 1928. године у Синсинатију. Њен супруг Чарлс Шот, који је долазио из богате породице, преминуо је рано - 1968. у 42. години. У аманет тада 39-годишњој Марџи оставио је мањи део акција бејзбол клуба Синсинати Редс, које је раније откупио за 1,1 милион долара.

Имајући у виду да је Марџи била ватрени навијач Редса, искористила је 1985. године шансу када је клуб упао у финансијске потешкоће да постане већински власник тог спортског колектива. Контролни пакет акција купила је за 24 милиона долара када је преузела место председника Извршног одбора клуба. Постала је трећа жена која је преузела једнан професионални клуб (а да га није наследила) и друга жена која је директно купила контролни пакет акција. Од тог тренутка креће владавина Марџ Шот у Синсинати Редсима, која ће се неславно окончати 1999. године.

Марџи је у почетку важила за "жену из народа". По преузимању клуба задржала је имиџ Редса који је важио за породични клуб. Цене карата није мењала, оне су остале 12 долара, најјефтиније у МЛБ лиги. За разлику од већине других власника, није седела у ложи већ на трибинама где је мечеве гледала са својим псом бернандинцем Шотсијем од кога се није раздвајала. У то време Марџи је била популарна не само у Синсинатију већ и шире, и важила је за најинтригантнијег власника једног бејзбол клуба.

Проблеми за Марџи Шот настали су када је неодговорним изјавама вређала људе на расној, националној, полној и другој основи. И поред чињенице да су Редси 1990. године освојили титулу, Марџи Шот је важила за особу која није радо трошила новац и која је на бизаран начин водила клуб.

Једна од првих контроверзи догодила се када је бивши запослени радник из управе клуба, објавио да је чуо Шотову како је двојицу тамнопутих играча - Ерика Дејвиса и Дејва Паркера - назвала "црњама од милион долара" (реч "црња" у америчком сленгу важи за расну увреду). Такође, наведено је да Марџи Шот имала неписано правило да не запошљава тамнопуте раднике.

Њен бивши директор маркетинга Чарлс "Карл" Леви навео је да је једном приликом чуо како даје антисемитистичке изјаве, рекавши: "Превртљиви проклети Јевреји, сви су слични." Леви је открио и да Шотова у својој кући држи траку за руку са нацистичким кукастим крстом.

Она је касније навела да је трака успомена на њеног преминулог мужа који је учествовао у Другом светском рату, где је спасао живот једном саборцу. Тај саборац је као знак захвалности поклонио Чарлсу Шоту траку са нацистичким симболом коју скинуо са руке заробљеног немачког официра. Исту траку Марџи је наводно чувала као успомену на супруга. Нешто касније променила је причу и рекла да је траку добила од радника који ради у једном од њених ауто-салона на поклон, и да је то чувала у фиоци заједно са новогодишњим украсима.

Када су у питању оптужбе за антисемитизам и расизам, Шотова је рекла да су оне претеране и да никада није имала намеру било кога да увреди, већ да, ако их је и рекла, то је учинила у шали.

"Наравно да је реч 'црња' увредљива, али знам да се и они (Афроамериканци) између себе тако називају. У овом послу сам 24 године и никада нисам имала проблем са дискриминацијом. Имам Јевреја који ради за мене у салону аутомобила и који ми је као син", навела је касније Шотова.

Некадашњи извршни асистент у клубу Оукланд Атлетикс једном приликом цитирао је Њујорк тајмсу речи које је чуо да је Шотова изговорила пре почетка састанка: "Никада нећу више запослити 'црњу'. Радије ћу истренирати мајмуна да ради за мене него 'црња'."

Шотова је читаву Америку шокирала и изјавама у вези са Адолфом Хитлером. Породица Марџи Шот (девојачко Уневер) води порекло из Немачке. Иако је она трећа (у неким интервјуима је навела да је пета) генерација Американаца рођених баш у Синсинатију, рођена сестра њене мајке остала је у Немачкој. Пет синова Марџине тетке у Другом светском рату борили су се на страни нацистичке Немачке.

Када су је приликом једног интервјуа питали да каже реч-две о рођацима који су остали у Немачкој, Марџи је одговорила: "Када је Хитлер дошао на власт био је добар... Немачка је градила изванредне ауто-путеве, и покренула све фабрике... Сви знају да је Хитлер на почетку био добар, али после је претерао."

Изјаве Марџи Шот изазвале су гнев код многих, али и поред тога она их је неколико пута касније поновила.

Ни ту се не завршава листа Марџиних прекршаја. Једном приликом навела је да јој није јасно зашто је реч "Јап" (скраћено од Јапанац, која се у САД сматра увредљивим називом за Јапанце) увредљива. Након повратка из Јапана 1991. године, где је упознала тадашњег премијера те земље Кићија Мијазаву, имитирала га је у америчким медијима гласом као из цртаног филма где се карикира јапански говор.

Језик је био бржи од памети и када је приликом једног интервјуа изјавила да не воли што Азијати долазе у САД и што се ту задржавају, а да посебно не воли што су деца Азијата напреднија у школи од Американаца.

Успела је да поткачи и жене које су, како је рекла, у добу када могу да рађају. Рекла је да бејзбол није место за њих и да је то место где се окупљају "велики дечаци".

У клубу је правилником забранила да играчи носе минђуше и да имају "ненормалне фризуре". Можда се нико не би превише освртао на то правило да она није објаснила зашто га је донела: "Само воћкице (у америчком сленгу погрдан назив за хомосексуалце) носе минђуше."

Марџи се издвајала и по начину вођења клуба. Важила је за велику "шкртицу" када је екипа у питању. Штедела је на свему и ретко када је одобравала било какве трошкове веће од 50 долара. Позната је и по томе што није хтела да ангажује скауте, јер они, како је рекла, "по цео дан само гледају бејзбол".

Власница Редса није желела да на стадион постави ни семафоре који приказују резултате других утакмица и који су традиција на бејзбол стадионима широм САД. Услуга је коштала само 350 долара месечно, али је Шотова рекла: "Шта навијаче интересују резултати на другим утакмицама када гледају ову."

Наводно је дрвене палице које су напукле током ударце односила у продавнице да се продају као сувенири.

Када су 1990. године са тренером Луијем Пинијелом Редси освојили титулу победивши Оукланд Атлетикс, један од водећих играча екипе Ерик Дејвис, који се повредио на мечу и који је преспавао у болници у Оукланду, морао је сам да плати повратак кући. Како је навео касније: „Да сам пас више би ме поштовали."

Занимљиво је да је 1995. године усред сезоне отпустила тренера Дејва Џонсона. Иако је званичан разлог био да је дошло до несугласица власнице и тренера клуба, касније се испоставило да је Шотова отпустила Џонсона јер је овај живео у ванбрачној заједници са тадашњом вереницом, што власница клуба није допуштала.

Врхунац безосећајности и бахатости Марџи Шот је исказала на првој утакмици у првенству, 1. априла 1996. године, коју Редси традиционално играју код куће. Тог дана падао је снег, који је већ покварио забаву. Током утакмице судија Џон Мекшери доживео је срчани удар и касније је преминуо у болници. Судије су одлучиле да одложе утакмицу за дан касније.

Камере су касније зумирале Шотову која је бесно коментарисала: "Прво снег ујутру, а сада ово (смрт судије). Не верујем. Осећам се преварено. Ово није смело да се догоди нама у Синсинатију. Ово је наша историја, традиција нашег тима. Нико се не осећа горе од мене."

Јавност је била згрожена безосећајним изјавама власнице Синсинати Редса. Иако је касније покушала да изглади односе са судијама, њена рука помирења је одбијена.

Ово су само неке од најекстремнијих изјава које су обележиле каријеру Марџи Шот. Због дугог језика Марџи је први пут суспендована у фебруару 1993. године. Морала је да плати казну од 250.000 долара и била је суспендована читаву сезону. У клуб се вратила у новембру те године, али је 1996. године, након изјава о Хитлеру, заједно са другим вербалним прекршајима, коначно натерала лигу да изрекне другу велику казну. Контроверзној власници клуба је било забрањено да се врати у бејзбол до 1998. године. Након увреда на рачун Јапанаца и азијске деце, када јој је претила и трећа суспензија, Шотова је одлучила да коначно напусти бејзбол. Свој део акција продала је 1999. године за 64 милиона долара и задржала је само мањи део власништва над клубом.

Непромишљене изјаве, увреде које је свесно или несвесно делила, бизарно вођење клуба, све то је на крају замаглило многе добре ствари које је Марџи Шот чинила. Бејзбол је заиста био њен живот док је вођење екипе Синсинатија за коју је увек навијала представљало је испуњење сна. У већем делу, без обзира на све грешке, заиста је добро управљала клубом.

Према публици је имала огромно поштовање и сматрала је да је бејзбол забава за породицу. Цене улазница и хот-догова биле су минималне, чиме је завредила поштовање навијача. Посебно је волела децу. Иако није имала своју, на стадиону је, на радост публике, заједно са малишанима и својим верним бернандинцем шетала по терену. Имајући у виду да је често била популарнија од својих играча, стрпљиво је током меча потписивала аутограме деци која су је обожавала.

Огроман новац давала је у добротворне сврхе, пре свега за дечје болнице и друге програме за децу, као и за образовање (донације за Универзитет у Синсинатију). Шотова је била и велики љубитељ животиња и често је финансирала удружења која се баве њиховом заштитом.

Маргарет Марџи Шот је пре свега била храбра жена у свету у којем су доминирали мушкарци. Успела је да докаже да и жене могу успети у спорту, нарочито у бејзболу. Без ичије подршке успела је да буде равноправна са осталим власницима клубова и да са више или мање успеха води не само спортски клуб већ читав бизнис који је наследила од супруга.

Нажалост, својим непромишљеним изјавама, контроверзним ставовима и "дугим језиком" сама је себе довела до пропасти. О њој многи кажу да је била идеална дефиниција Доктора Џекила и мистер Хајда. Марџи Шот је преминула 2004. године у 75. години. О њој многи и данас причају.