И после туче туча (други део)

Сјајна борба Џејка Шилдса и Дена Хендерсона завршена је одлуком судија који су за победника прогласили Шилдса. Публика у Нешвилу те ноћи, али и милиони гледалаца широм Америке који су посредством телевизије Си-Би-Ес посматрали борбе, имали су неочекивани бонус. Док је у октагону Шилдс давао интервју након победе, у кадру се појавио поражени Хендерсон који је пред камерама тражио реванш. Одговор је био моменталан, екипа иза Шилдса је напала Хендерсона, у општи метеж се укључио и Ник Дијаз, борац познат по сличним испадима и његова екипа, да би на тренутак настало опште песничење. Чак је и један од промотера те вечери молио да се туча прекине јер се преноси на телевизији са националном фреквенцијом.

На „прајд" турниру 2006. године Марк Колмен се у рингу нашао са Маурисијом „шогун" Руом. Борба није дуго трајала јер је Колмен већ у 49. секунди успео да ухвати Руу за ноге, и обори га. Бразилски борац је при паду ишчашио раме и поломио руку, али Колмен то није знао, већ га је још неколико пута ударио док је био противник на поду. У том тренутку на ринг су улетели остали чланови Руове екипе и напали Колмена, коме су у помоћ притрчали његови људи који су се налазили у углу, на челу са Коменовим оцем.

Након жестоке туче организатори су једва успели да раздвоје зараћене стране. Када су се страсти мало смириле Колмен је у интервјуу у свлачионици, тешким увредама и псовкама испрозивао Руин тим. Двојица бораца су се сусрела поново у јануару 2009. године када је на UFC (Ultimate Fighting Championship) турниру у Даблину, Руа нокаутом у трећој рунди савладао Колмена.

Ривалитет између Тита Ортиза и Кена Шемрока, легенди UFC ринга један је од највећих у том спорту. Почео је давно, још када је такмичење малтене основано, и када је Ортиз био још млад борац. У својој другој професионалној  борби 1997. године Ортиз је изгубио од Гаја Мезгера борца који је наступао у ММА тиму Лавља јазбина (Lion's Den). Две године касније Ортиз је успео да се освети када је на 19. UFC турниру нокаутирао Мезгера. Он је након победе обукао мајицу на којој је писало „Гај Мезгер је моја кучка", што је изиритирало Кена Шемрока који је такође члан „Лавље јазбине".   

Од тог тренутка ривалитет Ортиза и Шемрока постао је један од највећих у борилачким спортовима. Двојица бораца су се три пута састали у рингу у Ортиз је однео све три победе. Занимљиво је да су Шемрок и Ортиз имали велики број вербалних дуела и ван ринга који, на сву срећу, нису ескалирали у веће сукобе.

На видео снимку се види Шемроков и Ортизов вербални сукоб на 48. UFC турниру 2004. године, након победе Шемрока над Кимом Леополдом. Ортиз који се појавио на конференцији за новинаре провоцирао је Шемрока самом својом појавом. То није ни чудо имајући у виду да је након првог меча двојице бораца 2002. године и победе Ортиза, у уговору писало да Шемрок мора добити прилику за реванш. Ортиз је годинама избегавао реванш што је посебно нервирало Шемрока. На крају, 2006. године Шемрок је коначно добио шансу за „поправни", али није се прославио, имајући у виду да га је Ортиз нокаутирао први пут у јулу а онда и у октобру 2006. године. 

Меч између Ренца Грејсија и Еугенија Тадеуа у Бразилу 1997. године није био обичан меч. То је био судар два различите борилачке вештине, џију-џицуа, која је заштитни знак фамилије Грејси чији је Ренцо био члан, и вале-туда коју је користио Тадеу. Колико је овај меч био важан најбоље говори видео у којем се види публика која се фурала да буде што ближе рингу „пентагону" да гледа меч.

Борба је трајала пуних 15 минута када је нестрпљива публика већ почела да се качи на ограду ринга. У једној ситуацији када су борци били у партеру, најодважнији гледаоци су чак неколико пута ударили Ренца Грејсија. Судија је морао да прекине меч да би се све нервознији гледаоци смирили, али од тога није било ништа. Ренцо је успео да удари једног брбљивог навијача након чега је избио пакао у сали. Почела је општа туча и на рингу и на трибинама у којој се није знало ко кога бије. Летеле су столице, флаше и други предмети, а тек је интервенцијом већег броја полицајаца ситуација враћена под контролу. Овај меч, који је могао да буде историјски, завршен је без победника.

Нереди какви се не виђају ни на највећим фудбалским дербијима избили су на ММА и кик-бокс турниру 2006. године у Аустралији. Ако је за утеху, борци нису имали никакве везе са овим инцидентом.  На турниру је било око 1.600 гледалаца, међу којима су се неочекивано нашли и припадници познатих банди „Анђели пакла" и „Финкс". Сукоб је био неминован, али нико није веровао да ће окршај зараћених банди бити толико бруталан.

У општој тучи, осим песница, коришћене су столице, флаше, ножеви, али прави метеж је настао када су зараћени ривали почели и револверашки обрачун. На крају један припадник „Анђела пакла" погођен је у врат и стомак, док је двоје избодено, један припадник „Финкса" упуцан је у раме, једаног гледаоца залутали метак је погодио у ногу, промотер турнира погођен је столицом у главу док је доста других гледалаца повређено.