Бодибилдери који су отишли предалеко (други део)

Андреас Минцер је у бодибилдинг круговима био познат као такмичар са најнижим нивоом масти и најбољом дефиницијом. Међутим нико није знао да је Аустријанац због тога платио стравичну цену потпуно урушивши своје здравље што је на крају довело и до смрти овог бодибилдера.

Минцер је често користио дијаретике да би ослободио тело воде, што је допринело његовој изванредној дефиницији. Међутим, недостатак воде и коришћење многих других недозвољених препарата уништавало је Минцерово здравље. Колико год Минцерово тело изгледало импресивно споља, унутрашњи органи Аустријанца су се распадали.

Након вишемесечних стомачних болова Минцер је у марту 1996. године примљен у болницу. Због унутрашњег крварења. Доктори су одлучили да га одмах оперишу, али чим су га отворили бубрег, јетра и остали органи отказивали су један за другим. На крају није било спаса аустријском бодибилдеру. На аутопсији доктори су се уверили у застрашујуће стање унутрашњих органа Минцера који су тотално пропали. На јетри Аустријанца откривено је више тумора величине лоптица за стони тенис, његови тестиси су били умањени на половину нормалне величине, док му је срце било дупло веће од нормалног (код просечног човека срце тежи од 300 до 350 грама док је код Менцера тежило 636 грама).

Ипак, овај бодибилдер је непосредно пред смрт испунио сан када је упознао Арнолда Шварценегера коме се дивио (не толико као глумцу колико као бившем такмичару и шампиону).

Чед Брадерс био је бодибилдер у покушају. Са 183 центиметара висине и 106 килограма мишићне масе 32-годишњи Брадерс изгледао је застрашујуће. До таквог тела Брадерс је дошао између осталог и употребом стероида, који су од њега направили агресивног мишићавог дива за којег се само чекао тренутак када ће да експлодира.

То се догодило 31. октобра 2011. године у теретани у Њујорку када се Брадерс  саплео о једну справу. Експлозија беса била је моментална. Овај рмпајлија почео је да обара машине и разбија све по теретани. Сви су се склањали са пута његовом бесу. Када је полиција стигла морала је да употреби два струјна пуњења из пиштоља за омамљивање да би га савладала, док су му на руке ставили два пара лисица. На жалост у току полицијске интервенције Брадерс је добио срчани удар и преминуо. Аутопсија је показала да је у крви осим стероида имао и Пи-Си-Пи (PCP), седатив за коње који код људи може изазвати халуцинације и због којих особа која користи упада у стање параноје.

Бертил Фокс био је понос Сент Китса, мале острвске државе на Карибима. Због изузетне фигуре и успеха на бодибилдинг такмичењима Фокса су називали „Шварценегером са Сент Китса".

Ипак, већи део живота Фокс је провео у Великој Британији где је и почео да гради своју каријеру у бодибилдингу. Сви успеси, похвале, награде и статус идола нације пали су у воду када је 30. септембра 1997. године Фокс починио двоструко убиство. Он је у родном Сент Китсу упао у бутик који је држала његова несуђена ташта и из пиштоља је убио њу и своју вереницу Лејоку Брауни. На суђењу Фокс је покушао да докаже да је пуцао у самоодбрани, али докази су били против њега. Фокс је у мају 1998. године првобитно осуђен на смрт вешањем, али је након протеста разних група за људска права 2002. године та казна преиначена у доживотну робију. У једном од ретких интервјуа из затвора Фокс и даље тврди да није намерно починио двоструко убиство и да су му сместили бивши пријатељ и његова жена који су желели да преузму његову теретану. Животну причу Бертила Фокса многи користе као пример шта све може да се догоди када особа користи стероиде.

Ни жене бодибилдери нису изузете од лудила које изазива коришћење недозвољених супстанци у тренингу. Неприродна количина тестостерона у женском телу заиста може да помути разум и доведе до озбиљног поремећаја у рационалном расуђивању.

Нешто тако десило се америчкој бодибилдерки Сали Мекнил. Жена која је бил амерички маринац бодибилдинг каријеру започела је након што је напустила војну службу.

Сали је била у браку са колегом бодибилдеро Рејом Мекнилом са којим је имала и двоје деце и чији је брак обиловао насиљем. Пар Мекнил је према наводима њихове 11-годишње ћерке, често знао да се жестоко побије, а имајући у виду да су и Сали и Реј користили стероиде, агресија им није недостајала док се у тучи нико није повлачио. Фатална свађа доогодила се у априлу 1996. године када је, након жестоких међусобних увреда, Сали уместо песничења одабрала да проблем реши "сачмарицом". Она је узела пушку из ормара, напунила је, отишла у кухињу где се налазио муж и упуцала га, прво у стомак, а затим и у вилицу, а затим је мирно сачекала полицију. Реј је преминуо два сата касније у болници док је Сали, која је тврдила да је пуцала у самоодбрани, осуђена на 19-годишњу робију.

Занимљиво је да је Сали и пре убиства имала надимак „убица" који је добила по великом броју инцидената и веома агресивном понашању. Пре убиства Сали је више пута привођена због туче, не само са супругом већ и са полицајцима па и другим женама за које је мислила да су Рејове љубавнице. У једној од размирица са Рејом, она је са терасе бацила тег тежак 30 килограма на његова кола, а то је само један од многобројних инцидената у напада беса.

Након што је приведена за убиство установљено је да је Сали у крви имала стероид „дека-дураболин", док су код њеног покојног супруга у крви нашли трагове пет различитих стероида. У интервјуу који је дала у затвору Сали се не каје што је починила убиство док и даље тврди да је тако стала на пут константном малтретирању које је трпела од супруга.

Мото „шоу се мора наставити" не важи само за позориште, он је најозбиљније схваћен и у бодибилдингу. Аустралијски бодибилдер Гери Химинг доживео је тежак срчани удар и преминуо је на бини у сред такмичења. Иако су доктори дуго покушавали да га реанимирају, спаса није било. Присутни тврде да је смрт Химинга деловала застрашујуће. И поред велике трагедије такмичење је настављено. Химингово тело је однесено, а остали такмичари наставили су да позирају не би ли импресионирали судије. Шоу се ипак мора наставити.