„Најки" ствара монструме

Суђење тек треба да почне, Оскар Писторијус тек треба да докаже да је девојку, Риву Стенкамп четири пута упуцао јер је мислио да је у питању лопов који је провалио у њену кућу. За то време компанија „Најки", која је спонзор овом параолимпијци и олимпијцу, држаће се по страни, али у случају да суд прогласи Писторијуса невиним, поново ће наставити са спонзорством.

Ова компанија је од једног параолимпијца направила "Блејд ранера", човека који је равноправно на Олимпијским играма учествовао са најбољим атлетичарима у тркама. "Најки" је успео свој знак да стави чак и на протезе које је Писторијус носио.

Таман када се бајка око Писторијуса захуктавала, овај атлетичар, намерно или случајно, убио је Риву Стенкамп, и његов беспрекоран имиџ неповратно је изгубљен. Сада је само важно да ли је Писторијус убица са предумишљајем (или без њега).

Пропаганда машинерија „Најкија" сматра се најјачом на планети, и често од ње зависи који ће спортиста стећи статус иконе. После много успешних прича је имала и катастрофалне промашаје. Неки од највећих скандала у којима су учествовали штићеници „Најка", осим Писторијуса, везани су за Ленса Армстронга, Тајгера Вудса и покојног Џо Патерна, чији је дуго грађени имиџ срушен преко ноћи, и који су у једном даху, од спортских икона, постали „монструми" које презире читава нација.

Џо Патерно легендарни тренер Пен Стејта био је идол нације. Патерно је био харизматичан тренер, оличење свега доброг у спорту и животу, а онда је преко ноћи све пало у воду када је откривено да је један од помоћних тренера екипе, Џери Сандуски, годинама сексуално искоришћавао малолетнике и то на тренинг комплексу где је и примећен. Оно што је срушило лик и дело Патерна била је сумња да је он знао за мрачне радње свог помоћника, али да није реаговао, да не би довео под притисак екипу и резултате.

У време док је овај универзитет доминирао у америчком фудбалу, и док је обарао све рекорде у победама и титулама, „Најки" је од Патерна и Пен Стејта направио имиџ успешне институције вођене човеком са визијом. Да иронија буде већа, непосредно пред избијање скандала на Пен Стејту, „Најки" је дечији центар који је саградио одлучио да назове управо по овом тренеру који је, како је ова компанија сматрала, идеалан узор младима.

Наравно скандал, срамота и осуде јавности које су уследиле (имајући у виду да Патерно није починио кривично дело), заувек су укаљале лик и дело Патерна, а резултати које је постигао са Пен Стејтом избрисани су.

Ако је прича о Џоу Патерну са холивудским обртом, шта рећи о хероју нације и омиљеном „Најкијевом" чеду, Ленсу Армстронгу. Маркетиншка машинерија ове компаније од Армстронга је направила полубожанство, или тачније божанство. Човек који је победио канцер, и који је побеђивао противнике на тркама, а уз то имао и хуманитарну фондацију и служио као симбол борбе и инспирација свима који су имали тешко обољење, био је оличење безгрешности. А онда је преко ноћи постао лопов, варалица који је изазвао презир широм планете.

Занимљиво је да је „Најк" безрезервно подржавао Армстронга чак и када је било извесно да су докази за ,допинг против њега јаки. Овој компанији није сметало што су сами Ленсови пријатељи, који су се такмичили у његовој екипи, оптуживали најбољег бициклисту да редовно користи допинг.

„Најкију" нису сметали ни апели људи из света медицине којима је овај бициклиста претио када су проговорили отворено о његовом допингу. До последњег дана они су Армстронга правили узор спортске и моралне савршености, не само америчкој нацији, већ целом свету. Преко ноћи и ова кула од карата се срушила, а бајка о Ленсу Армстронгу постала је највећа превара икада испричана.

У време када су оптужбе против Армстронга биле све гласније, догодило се још једно посрнуће „Најкијевог" усвојеног чеда. Прича о Тајгеру Вудсу такође је рађена по шеми маркетинга „Најкија". Свака прича, као и оне са Писторијусом и Армстронгом, морала је да има неки тежак социјални, или неки други моменат који је главни јунак морао да преброди не би ли дотакао звезде.

Тајгер Вудс, афро-американац, успео је у спорту који у којем су традиционално доминирали белци. Тајгер је оборио многе баријере и табуе, а „Најки" је од њега направио имиџ савршеног спортисте који је био разрађен до најситнијег детаља. Успех је још већи ако се има на уму да голф (попут бициклизма), спада у групу мање популарних спортова са ограниченом публиком.

После дрила који је у свету маркетинга извршио „Најки" није било ћошка планете на којем се није чуло за Тајгера Вудса, иако већина људи није гледало ниједан голф меч, а камоли онај у којем је учествовао овај голфер.

Ипак, и ова прича имала је несрећан завршетак, додуше мање драматичан него када су Писторијус, Патерно и Армстронг у питању. Вудс је ухваћен у прељуби, па је слика савршеног спортисте и породичног човека за трен урушена. После тога је све већ ствар рутине. Обраћање јавности, молба за опроштај, одлажење на лечење (колико год претерано било), неизбежне сузе у очима, и на крају Опра.

Ипак све то није било довољно да Вудс поврати некадашњи сјај. Он и даље игра турнире, побеђује, убацује лоптице у рупице, али више није онај стари Вудс који не силази са насловних страница спортских и других магазина. Нови Тајгер је само голф играч, обичан смртник, са свим манама које сваки други обични смртник има.

Писторијус, Патерно, Армстронг и Вудс су изашли и партенона „Најкивих" богова где и даље обитавају Леброн, Коби, Брејди и остали. Они су показали да су, и поред све пропаганде, само обични људим, са страховима, пороцима, манама, који некад чине и погрешне одлуке. Њихов пад је још и већи ако се зна да је у њихов имиџ уложено више него у многе друге спортисте.

Лако је било брендирати Леброна као новог Мајкла Џордана, у кошарци, или Тома Брејдија у америчком фудбалу, јер су то спортови у којима је одавно успостављен култ звезде, вође, предводника на терену. Леброн би и без „Најка" био светски популарна спортска звезда као што су многи у овом спорту били пре њега, цела нација би се и даље дивила Брејдију јер је и тај пут утабан.

Али питање је да ли би један бициклистички шампион попут Армстронга био ишта више од шампиона, или да ли би Писторијус био само параолимпијски победник без шансе да се окуша на Олимпијским играма. Посебно је питање да ли би, осим уског круга познавалаца голфа, икада чуо за Тајгера Вудса.

Сви они, као и покојни Џо Патерно, могу да се захвале „Најкију" на планетарној популарности и статусу суперзвезда. Управо због таквог статуса њихов пад је имао размере епохалног потреса у свету спорта, јер старо је правило "што се више винеш, дубље ћеш пасти".