Без страха од броја 13

Једна од легенди НБА лиге, Вилт Чембрлен, није се плашио да изабере дрес са бројем 13 када је педесетих година прошлог века почињао професионалну каријеру. Овај кошаркаш је на најбољи начин промовисао рушио сујеверја у вези са бројем 13, јер је у току НБА каријере у просеку погађао 30 поена и имао 23 скока. Четири пута је Чембрлен изабран за МВП играча регуларног дела сезоне, а два пута је освојио титулу. Чембрлен ће вечито остати упамћен као играч који је на једној утакмици постигао невероватних 100 кошева. То је било 1962. године док је играо за Филаделфија Вориорсе који су тада савладали Њујорк Никсе са невероватних 169:147.

Најопознатија „тринаестица" у америчком фудбалу је Ден Марино који је 16 година играо за Мајами Долфинсе. У току своје каријере Марино је бацио укупно 61.361 јарди успешних пасова, и постигао је 420 тачдауна. Марино је био први играч који је у једној сезони имао више од 5.000 јарди успешних пасова, а чак 13 сезона Марино је имао просек од изнад 3.000 пасова.

Један од спортиста којима је број 13 донео срећу је бејзбол играч Алекс Родригез. Овај спортиста је, док је наступао за Тексас Ренџерсе, носио број три, али када је 2004. године прешао у редове Њујорк Јенкиса, узео је број 13. Већ следеће године Родригез је постао МВП лиге, док је две године касније поновио тај успех.

Стив Неш данас игра за Лос Анђелес Лејкерсе и носи дрес са бројем десет. Број 13 Лејкерси су повукли у знак сећања на покојног Вилта Чембрлена, о чијем је успеху већ написано неколико редова изнад. Ипак, и Неш је некада носио дрес са бројем 13, и то у време док је наступао за екипу Финикса. У том периоду Неш је два пута проглашаван за МВП играча, осам пута је биран у НБА „ол-стар" тим, а шест пута је био најбољи асистент лиге.

За фудбалере важи да су посебно сујеверни, и да је већина број 13 избегавала у широком луку, али то није важило и за Алесандра Несту. Италијански дефанзивац цео живот је носио дрес са бројем 13 и док је наступао за Лацио, и за Милан и у дресу репрезентације Италије. Данас, у дресу са истим бројем, Неста наступа за Монтреал.

Један од најбољих играча америчког фудбала који није прошао драфт, Курт Ворнер, са Сент Луис Ремсима два пута је проглашем за МВП шампионата, а предводио је свој клуб и до шампионске титуле. У Супербоулу против Тенесија Ворнер је успео да баци 414 јарди успешних пасова и да зацементира рекорд НФЛ лиге, имајући у виду да ниједан квотербек раније није успео да има више од 400 јарди успешних пасова. Наравно, све успехе Ворнер је остварио у дресу са бројем 13.

У америчком хокеју у дресу са бројем 13 истакао се Павел Датсјук који је, док је наступао за Детроит три пута проглашаван за најбољег нападача лиге, а са клубом је два пута освајао Стенли куп.

Дон Мејнард је легендарни рисивер са бројем 13 који је за 15 година каријере имао укупно 633 успешна хватања и забележио 88 тачдауна.

Још један хокејаш са „баксузним" бројем имао је изузетну професионалну каријеру. Матс Сандин провео је 18 сезона у Квебеку Торонту и Ванкуверу и налази се на 25. месту најбољих стрелаца свих времена, док је по броју поена на 27. позицији. Швеђанин је девет пута учествовао на „ол-стар" мечевима, а 2006. године предводио је своју репрезентацију до златне медаље на Олимпијским играма у Торину.

Још један фудбалер са бројем 13 имао је велику каријеру. Михаел Балак је био вођа једне генерације Немачке која је бриљирала на највећим такмичењима, али никада није дошла до трофеја. Највеће успехе Балак је остварио у дресу Бајерна, а у Немачкој је три пута проглашаван за најбољег фудбалера те земље.

Џејк Скот је још један играч Мајами Долфинса са бројем 13 (осим горепоменутог Ден Марина), који је обележио седамдесете године прошлог века. Са Мајамијем Скот је два пута освојио Супербоул. Овај сејфти је на Супербоул мечу против Вашингтона проглашен за МВП играча пошто је у победи своје екипе од 14:7 направио два пресечена паса која су преломила утакмицу.

Да број 13 није баксузан ни за нас Србе показао је и Александар Коларов, који у дресу Манчестер Ситија наступа у дресу са тим бројем. Од 2010. године од када је стигао на Итихад, српски репрезентавивац стандардан је у првој постави Ситија. Пре две године, Коларов је проглашен и за најбољег играча Србије.