Наташа се (не) враћа

Како пише тај лист, кајакашки тренер Драган Плавшић изјавио је да председник Олимпијског комитета Србије Владе Дивац преговара са Јанићевом о њеном повратку, и "према његовом мишљењу, врло брзо ће постићи договор".

Чонка је за мађарски спортски лист Немцети шпорт оценио да "сви трачеви као и овај имају неки разлог".

"Када је Наташа након финала трке на 200 метара стигла у циљ, иза ње се појавио Дивац, пришао јој је и честитао за освојену бронзану медаљу. Чини ми се да је ово неком било сасвим довољно да помисли да је реч о нечему. Наташа није ни помислила на нешто слично", рекао је Чонка.

Капитен кајакашке репрезентације Мађарске Ботонд Штроц изјавио је за Немцети шпорт да су "свесни да је Србима веома жао што су је својевремено пустили да оде".

"Немамо конкретну информацију да ли су постигли договор, а ја као капитен не бих био срећан да нас Наташа као 'власник' шест олимпијских медаља остави", рекао је Штроц.

Тридесетогодишња кајакашица рођена је у Бачкој Паланци, а последњи пут за земљу у којој је рођена такмичила се на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју када је освојила четврто место.

Незадовољна односом државе према њој, одлучила је да каријеру настави у Мађарској.

Под мађарском заставом освојила је до сада три златне, две сребрне и једну брозану олимпијску медаљу, као и укупно 22 медаље на светским првенствима, где се 18 пута пела на највише постоље.

У тексту се подсећа да је Јанићева носилац "стипендије" Геревич, које би морала да се одрекне у случају повратка под заставу Србије, као и да је непознато како би на прелазак реаговали њени спонзори.

У тексту се поставља и питање прихода у виду националне пензије.