Браћа на Мундијалу под различитим заставама – осморица су феномен модерног фудбала

Светско првенство у фудбалу одувек је било позорница на којој се преплићу спортски таленат, национални понос и личне приче.
 
Ове године – у Канади, Мексику и Сједињеним Америчким Државама – посебну пажњу привлачи необична околност која укључује четири породице чији синови носе дресове различитих држава.
 
Иако није без преседана, ова појава никада није била заступљенија на једном турниру, што јасно говори о томе како је фудбал постао огледало глобализованог друштва.

Једини претходни случај браће која су играла један против другог на Мундијалу забележен је 2010. и 2014. године. Тада су се на супротним странама терена нашли полубраћа Џером и Кевин-Принс Боатенг.

Џером је наступао за Немачку, са којом је касније постао првак света, док је Кевин-Принс бранио боје Гане, земље порекла њиховог оца. Њихови дуели остали су упамћени као симбол нове ере у међународном фудбалу.

Путеви који се разилазе: Од Француске до Обале Слоноваче

Најсвежији пример долази из Француске, где су браћа Дезире и Гела Дуе изабрали различите репрезентативне дресове.

Дезире (20), изузетно талентовано крило Пари Сен Жермена и двоструки освајач Лиге шампиона, наступа за Француску. Његов старији брат Гела (23), десни бек Стразбура, одлучио је да представља Обалу Слоноваче, домовину њиховог оца.

Обојица су рођени у Анжеу и заједно су започели каријере у Рену. Њихов пут је већ имао занимљиву увертиру уочи турнира, када је у пријатељској утакмици Обала Слоноваче победила Француску са 2:1, а први гол постигао је управо Гела.

"Наравно, мало смо се задиркивали пре утакмице. Али на крају, ми смо породица и веома смо срећни један због другог", изјавио је Гела након меча.

Баскијска веза, афрички корени: Прича браће Вилијамс

Можда и најпознатији пример су браћа Ињаки (32) и Нико Вилијамс (23). Обојица су рођени у Баскији, играју за исти клуб, Атлетик Билбао, али наступају за различите репрезентације.

Млађи Нико је један од кључних играча Шпаније, са којом је освојио Европско првенство 2024. године. Старији Ињаки, након што је одиграо један пријатељски меч за Шпанију 2016. године, одлучио је да промени спортско држављанство и заигра за Гану, земљу из које су њихови родитељи емигрирали.

Одлука је била дубоко лична, мотивисана жељом да испуни сан свог деде.

"Ово ми омогућава да се приближим својим коренима, својој култури, ономе што су ми родитељи усадили. Веома сам, веома срећан што сам донео ову одлуку", објаснио је Ињаки у интервјуу за Гардијан.

Од Амстердама до Гане, од Шкотске до Аустралије

У селекцији Гане налази се и Дерик Лукасен (30), штопер који игра на Кипру. Он је полубрат холандског нападача Брајана Бробија (24), који наступа за Сандерленд.

Деле исту мајку, обојица су рођени у Амстердаму, али је Дерик изабрао да представља домовину свог оца. Иако је играо за млађе селекције Холандије, прихватио је позив Гане, у чији је тим уврштен као замена за повређеног играча.

Четврти пар чине шкотски дефанзивци Хари (27) и Џон Сутар (29). Рођени су у Абердину и заједно су прошли омладинску школу Данди јунајтеда. Старији Џон, играч Ренџерса, остао је веран Шкотској.

Међутим, Хари, штопер Лестера, није добијао позиве за млађе шкотске селекције. Када је стигао позив из Аустралије, за коју има право наступа преко мајке рођене у Западној Аустралији, није се двоумио.

Од тада је постао стандардни члан "кенгура", доказујући да фудбалски путеви понекад воде на другу страну света.

Преостала браћа на Мундијалу

Осим ова четири пара браћа, ту су још четири, али они наступају за исте репрезентације.

Лука и Тео Ернандез су у тиму Француске, Квентин и Јурин Тимбер играју за Холандију, Ларос и Дерој Дуарте су у националном тиму Зеленортских Острва.

Уз њих, ту су и Леандро и Жунињо Бакуна у селекцији Курасаа.