Тунис – "орлови из Картагине" планирају лет изнад групне фазе

Репрезентација Туниса наставила је континуитет наступа на великим такмичењима, изборивши нови пласман на Светско првенство. После добрих издања у претходним квалификационим циклусима, Тунижани на Мундијал 2026. стижу са намером да коначно направе искорак и по први пут у својој историји изађу из групе.

Састав репрезентације

Елијес Схири - срце везног реда Туниса

У генерацији која се ослања на дисциплину, чврстину и тактичку организованост, Елијес Схири представља најважнијег играча репрезентације Туниса.

Везиста који је афирмацију стекао у Бундеслиги, наступајући за Келн и Ајнтрахт из Франкфурта, годинама је незаменљив у националном тиму.

Схири је током квалификација био кључни фактор у игри Туниса, како у дефанзивном делу, тако и у организацији напада. Његова способност да покрије велики простор, освоји дуеле и брзо пренесе игру ка напред представљала је огромну предност за афричку селекцију.

EPA
JALAL MORCHIDI

Селектор - велики притисак на Ламучију

Сабри Ламучи се вратио на клупу Туниса са јасним циљем - да репрезентацију поново учини конкурентном на највећој сцени.

Некадашњи француски репрезентативац већ је водио Обалу Слоноваче и више клубова у Европи и Африци, а познат је по тактички дисциплинованом приступу и великом акценту на организацији игре.

На чело репрезентације је дошао тек након што је пласман на Мундијал обезбеђен, те је пред њим јако незахвалан посао. Претходно је Сами Трабелси одвео екипу на Светско првенство, али је отишао након лошег резултата на Купу афричких нација.

Притисак ће сигурно бити велики, али Ламучи није један од оних тренера којима такви услови не одговарају.

EPA
MOHAMED MESSARA

Суверено кроз афричке квалификације

Тунижани су добили нешто лакшу квалификациону групу и то искористили да остваре девет победа, уз један реми, што им је донело убедљиво прво место.

Током квалификација Тунис се ослањао на компактну одбрану, агресиван везни ред и брзе контранападе, што је многим ривалима правило велике проблеме. Постигли су 22 гола, а фрапантно је да нису примили ниједан, што никоме пре њих на свету није успело.

Посебно су били убедљиви на домаћем терену, где су уз подршку навијача успевали да наметну ритам и физички захтеван фудбал.

Пласман на Светско првенство представља наставак једног од најуспешнијих периода у историји туниског фудбала.