Шта је све утицало на поразе Србије од Турске

Србија ће у наредни квалификациони прозор ући са друге или треће позиције, након другог пораза од Турске у "двомечу" који је у великој мери одлучен искуством и уиграношћу ривала.

Селектор Турске Ергин Атаман могао је да рачуна на чак осморицу кошаркаша који су наступали на претходном Евробаскету, што се испоставило као кључна предност.

За разлику од тога, у тиму Србије су од 12 играча који су бранили боје националног тима на прошлом Европском првенству, у ова два меча наступила само двојица.

Турци знатно уигранији

Атаман је водио екипу која се добро познаје, где сви имају јасно дефинисане улоге, и чија сарадња на терену делује природно и течно.

Додатну предност представља чињеница да већина његових репрезентативаца наступа за екипе попут Фенербахчеа, Анадолу Ефеса и Бешикташа, што олакшава комуникацију Савеза са клубовима и организацију окупљања.

Србија је, са друге стране, имала играче из шест различитих држава и осам клубова. Седморица кошаркаша први пут су делила паркет у репрезентативном дресу, док су се поједини у национални тим вратили после вишегодишње паузе.

Миљеновић и Танасковић дебитовали су за сениорску селекцију, што додатно говори о степену експериментисања у овом циклусу.

Рат Фибе и Евролиге

Позадину кадровских проблема представља дугогодишњи сукоб између Фибе и Евролиге. Од 2000. године, када су се највећи европски клубови одвојили од Фибиног система и формирали Евролигу, европска кошарка функционише у две паралелне структуре.

Фиба је 2017. године увела квалификационе прозоре током клупске сезоне, док Евролигa у тим терминима не прекида такмичење.

Да би се направио договор између две организације потребно је да се направи најмање тронедељна пауза од играња најелитнијег европског клупског такмичења у којем би играчи добили одрешене руке да се придруже националним селекцијама или то време искористе за одмор.

Уместо тога. последица конфликта је да бројни играчи не могу да се одазову националном тиму, а повећан број утакмица додатно оптерећује календар и утиче на физичку и психичку свежину кошаркаша.

Иако су тензије између две стране последњих година ублажене, договор око јединственог календара није постигнут.

Згуснут распоред, потреба за одмором и клупске политике утицали су на одзив репрезентативаца Душану Алимпијевићу, а посредно и на исход овог "двомеча“.

Недовољно уигран играчки кадар

Селектор Србије био је приморан да у оба сусрета експериментише.

Већина играча који су наступили против Турске рођена је 1994. и 1995. године, док су најмлађи у саставу били двадесетогодишњи Богољуб Марковић и двадесетчетворогодишњи Стефан Миљеновић. Без њих, просек година тима износио би 31.

Иако заслужују похвале за одзив и залагање, јасно је да максимум овог састава није био довољан за бољи резултат.

Можда је селектор могао да прибегне и другој методи, да се уместо искусних играча ослони на оне који су млади, али су већ играли заједно.

У последње три године млађе селекције су освојиле неколико медаља, а из тих састава неки сада имају запажене улоге у регионалној лиги.

Асим Ђуловић, Богољуб Марковић и Саво Дрезгић заједно играју у Меги, док Павле Николић у дресу Борца из Чачка пружа изузетне партије у АБА лиги.

Ако ништа, стекли би велико искуство које би им доста значило у наредним годинама.

Уколико Србија жели пласман на предстојеће првенство у Катару, биће неопходно да у наредним прозорима на располагању има играче евролигашког калибра.