Денвер против Клиперса, плеј-оф серија без простора за грешку

Како се подиже завеса на плеј-оф НБА лиге Денвер нагетси и Лос Анђелес клиперси спремају се за серију која обећава више од пуког надметања – ово је дуел две различите филозофије, два темпа игре и два играча који могу да промене ток сезоне једним потезом.

Јокић и Леонард воде тимове који су у плеј-оф ушли с различитим очекивањима, али са истом амбицијом – да буду креатори краја.

Денвер у плеј-оф улази као четврти носилац из Западне конференције и тим који је, после шампионске 2023. године, поново у центру пажње. С друге стране, Лос Анђелес клиперси у плеј-оф улазе као пети носилац, али екипа Тајрона Луа има искусан, квалитетан и пажљиво одабран састав.

Ко ће диктирати ритам игре?

Никола Јокић, троструки МВП, одиграо је вероватно своју најзрелију сезону до сада. Са просеком од 12,7 скокова, 10,2 асистенције и 29,6 поена. Међутим, он је више од статистике – он је диригент који ритам намеће као џез музичар у пуној инспирацији.

Ипак, повреде и прошлогодишњи одласци важних играча попут Кентавијуса Колдвел-Поупа и Џефа Грина оставили су празнине у тиму. Сада је на млађим играчима, попут Кристијана Брауна (15,4 поена по мечу), или Мајкла Портера (18,2 поена по утакмици) да покажу да могу изнети терет великог такмичења и што је важније притиска и очекивања.

У том контексту, Денверов идентитет није само у Јокићу – већ у томе како ће екипа одговорити када он изађе са терена. Шампионске амбиције више нису изненађење, већ стандард који пак тражи континуитет.

У табору Клиперса, Кавај Леонард је поред осталих кошаркаша у завршници сезоне дао тиму додатни подстрек. Примера ради у последњем мечу регуларног дела, у продужетку против Вориорса, Леонард је уписао 33 поена, шест скокова и седам асистенција и тиме допринео тријумфу, осмом заредом. Његово присуство није само бројка, већ психолошка сигурност за остатак тима. Уз такође искусног Џејмса Хардена.

Клиперси су током сезоне направили неколико стратешких потеза – довођење Богдана Богдановића и Бена Симонса је по свему судећи изгледа отворило простор за нешто функционалнију игру екипе. Одбрана која у просеку допушта 108,2 поена по утакмици (четврта најбоља у лиги) показује да Клиперси имају одличан дефанзивни капацитет.

Предстојећи плеј-оф би могао бити последња права прилика генерацији ветерана у Клиперсима (Харден, Леонард, Милс, Батум) да напише крај приче на начин какав су дуго прижељкивали.

Да ли Денвер може без Јокићевог такта?

Прва утакмица плеј-офа игра се 19. априла у Денверу. Уколико Јокић остане у свом ритму, а подршка од Брауна и Портера буде константна током меча, Нагетси ће имати предност. Али ако Леонард издржи физички притисак, а Богдановић и Харден погоде шутеве које иначе погађају – Клиперси су спремни за изненађење.

Ово је тип серије која може отићи у седам мечева. И можда управо такав сценарио – неизвесност до последње четвртине последњег меча – најбоље одражава каква је ова плеј-оф прича: између искуства и историје, између сада или никада.

Никола Јокић није само мотор Денвера, то је јасно – он је њихов диригент, осматрач и реализатор. Клиперси то добро знају. Извесно је да њихов план почиње и да се завршава са једним питањем: како успорити човека који чита одбрану без грешака?!

Кавај Леонард је током каријере био један од најбољих дефанзиваца, али чување центра какав је Јокић захтева тимски напор и тактичку дисциплину. Од велике помоћи ће му бити и кретња Ивице Зупца. Питање није само да ли Леонард може да се избори са Јокићевим корпусом и пас игром, већ колико дуго Клиперси могу да издрже магију која разара структуру одбране противничке екипе.

Денвер сасвим сигурно жели контролу темпа и простора. Јокић је најопаснији у половини терена, када може да такорећи "успори" утакмицу и разигра саиграче кроз пик-енд-рол и пасове са ниског поста.

Са друге стране, Клиперси ће покушати да ту контролу разбију убрзаним темпом, транзицијом и брзим шутевима. Ритам утакмице ће бити више од стилистичке борбе. Ако утакмице буду "спорe" и тактички ослоњене на подешене нападе, то иде у корист Нагетсима. Ако Клиперси успеју да изнуде изгубљене лопте и покрену атлетски потенцијал, биће то сасвим друга прича.

Игла на ваги

Оно што може бити од велике важности су резервни играчи. Клупа Клиперса у том погледу делује дубље и искусније. Симонс може да преузме креацију у другим поставама, а Богдановић да донесе поене шутевима споља.

Међутим, искусни Вестбрук, упркос променљивом формом, још увек има моћ да покрене добру енергију Денвера у правом тренутку. Али, Денверова клупа делује скромније. Кристијан Браун је видно напредовао у односу на прошлу сезону, а Пејтон Вотсон и Реџи Џексон умеју да стабилизују екипу.

Велики знак питања: да ли ће искуство Клиперса бити довољно да превазиђе недостатак уиграности и свеже ноге Денвера... Управо ту би могла да се преломи читава серија.