Пиштољ Пит – српски мит који је плесао паркетом и умро на њему

У сваком спорту постоје играчи и постоје звезде, неки су 'пак толико велики да постану мит још за живота.

"Пиштољ Пит" био је управо то — мит, уметник, трагичар. Његов утицај на игру превазилазио је статистику. Његова животна прича подједнако је фасцинантна као и магија коју је стварао с лоптом.

Детињство у Пенсилванији, колеџ на ком је постављао недостижне рекорде, изненадна смрт која га је затекла у дворани — тамо где је одувек припадао — све је било јединствено.

Пит Маравић рођен је на данашњи дан, 22. јуна 1947. године, у Аликвипи, малом граду у савезној држави Пенсилванија.

Отац Прес био је кошаркашки тренер српског порекла, што је значајно обликовало његово детињство.

Откако је знао за себе дриблао је лопту сатима, чак и док је возио бицикл или ходао улицом до продавнице.

Дисциплиновани Прес тренирао га је без компромиса учећи га основама, али није желео да утиче на његову креативност и игру.

"Пит није тренирао да би био добар. Он је тренирао да би био бољи од свих“, говорио је Прес.

У свему је видео кош. Током часа у школи погађао би канту за ђубре иза леђа, учитељи су га често прекоравали, али му је игра била све. Живео је са лоптом, спавао је с њом, сањао је кошарку. 

Лопте које нису мариле за законе физике и колеџ рекорди

Када је уписао Универзитет Луизијана стејт, Прес је тамо већ био тренер. У времену када бруцоши нису смели да играју званичне НЦАА утакмице, Пит је на незваничним пунио трибине.

Током три године на колеџу, Маравић је просечно бележио 44,2 поена по утакмици — рекорд који ни више од пола века касније није оборен. А играло се без линије за три поена.

Према модерним аналитикама, да су се рачунали шутеви које је погађао ван линије 7,24, имао би преко 50 поена у просеку.

Бројке су, ипак, биле најмањи део његовог шарма. Начином на који је играо кошарку био је деценијама испред свог времена.

Лопте које је слао нису се покоравале законима физике, већ музици коју је само он чуо. Проналазио је саиграча тамо где ни он сам још није стигао. Сваким додавањем предсказивао је будућност. 

Пасови иза леђа, лажни шутеви, дриблинзи без гледања, као да је лопта сама знала где треба да буде, а Пит је њоме дириговао.

Публика је долазила због њега, а не због утакмица.

Занимљиво је да никада није заиграо на завршном NCAA турниру, јер LSU тада није био довољно добар тим.

Деценија НБА савршенства

Драфтован је 1970. године од стране Атланта хокса као трећи пик. Иако су га неки оспоравали јер је играо "неозбиљно", убрзо је показао да је јединствен.

У НБА лиги наступао је за Хоксе, Њу Орлеанс, Јуту, и кратко за Бостон. Био је петоструки Ол-стар, а 1977. године предводио је лигу по поенима по мечу са 31.1 у просеку.

Исте сезоне Никсима је убацио 68 поена што је и његов рекорд каријере.

Био је иноватор, играо је као да је рођен деценијама касније. Стеф Кари, Кајри Ирвинг, Џамал Крофорд, Ален Ајверсон, најбољи су дриблери икад, али ниједан од њих није био уметник.

"Пит је био чудо. Он је видео додавања која нико други није могао ни да сања," рекао је Меџик Џонсон.

Лери Бирд би волео да је могао са њим да игра.

"Да сам могао да играм с било ким из прошлости, то би био Маравић", говорила је легенда Бостона.

Његов саиграч Едријан Дентли рекао је да "пиштољ" није био играч већ уметник.

Нажалост, играо је у углавном лоше вођеним тимовима, никада у екипи која је могла до титуле.

Последње три сезоне му је обележила хромост — повреде су му одузеле покретљивост и самопоуздање.

Лутање и нови смисао

Кошаркаша српског порекла током читавог живота пратиле су велике унутрашње и душевне борбе.

"Постаћеш оно што јуриш. Ја сам јурио савршенство, и кад сам га (у кошарци) достигао, нисам имао више ништа", рекао је Маравић.

Каријеру у НБА завршио је 1980. године и тада се осећао изгубљено, као да је део њега умро па је у првим данима након пензионисања осећај празнине надомешћивао алкохолом.

Лутао је, пробао хиндуизам, био веган пре него што је то постало популарно, веровао у НЛО и теорије завере, а онда се догодио преокрет.

Окренуо се душевности и постао посвећен хришћанин. Много је говорио о вери, исцељењу и људској сврси.

Живот му је тада коначно добио нови смисао, али и мир.

Пророчанство које се остварило

Године 1974, у једном интервјуу, изговорио је реченицу која је 14 година касније постала један од најзлогласнијих спортских цитата:

"Не желим да играм 10 година у НБА лиги и онда умрем од срчаног удара у четрдесетој“, рекао је тада.

Играо је тачно 10 сезона у најјачој лиги на свету. Имао је 40 година када је преминуо 3. јануара 1988. на рекреативној утакмици у Пасадени.

Одмах по окончању меча, док су још стајали на терену Џејмс Добсон, један од учесника утакмице питао га је: "Како си, Пите?“

Легендарни кошаркаш му је одговорио: "Осећам се стварно добро“, а онда је пао и у вечност отишао с места на којем је одувек припадао — с паркета.

Након његове смрти, обдукција је открила да је био рођен без леве коронарне артерије — главне крвне жиле која снабдева срце.

Већина људи с тим стањем не доживи ни пубертет. А Пит је плесао кошарку на највећој светској сцени.

Они који су га познавали тврде да је осећао нешто дубље — да је имао свест о времену које му је дато.

Није био кошаркаш, већ феномен, уметност у патикама и диригент међу обручима.