Звезда ову годину испраћа са три круне, Партизан жели да је у следећој свргне са трона
Изузетно богату кошаркашку 2022. годину обележио је наставак доминације Црвене звезде у регионалном и националном шампионату, повратак Партизана у евролигашко друштво, али и инциденти навијача два наша највећа клуба, који су упропастили финалну серију АБА лиге. Београдски вечити ривали у овој години први пут у историји одиграли дерби у Евролиги.
Одавно српска клупска кошарка није била на овако високом нивоу. Црвена звезда и Партизан део су евролигашког каравана, ФМП из године у годину показује озбиљност у регионалним оквирима, док су Мега и Борац и даље фабрике за производњу кошаркаша.
Београдски црвено-бели побрали су трофеје, док је Партизан, још једном, остао кратких рукава. Љубитељи кошарке годину на измаку памтиће по квалитетној кошарци, али и дивљању навијача вечитих ривала, који умало нису уништили регионалну сезону.
Одигран је и први евролигашки вечити дерби у историји, који даје наду да се неке лоше ствари могу променити из корена, као и да постоји шанса да навијачи не буду главни јунаци кошаркашких дуела највећих српских клубова у годинама које долазе.
Доминација Радоњића, Ивановић као ватрогасац
Црвена звезда освојила је троструку круну ове године - екипа коју је водио Дејан Радоњић освојила је титулу у АБА лиги, у националном шампионату, као и на Завршном турниру Купа Кораћа.
Црвено-бели су тако наставили доминацију у региону и у Србији, али су на крају сезоне остали без дугогодишњег тренера, као и прве звезде екипе Николе Калинића, који је одлучио да прихвати понуду Барселоне.
У новој сезони шансу да се докаже добио је млади српски стручњак Влада Јовановић, али некадашњи тренер ФМП-а и Цибоне није оправдао очекивања.
Лош старт сезоне натерао је управу црвено-белих да извуче кец из рукава - на клупу тима са Малог Калемегдана сео је Душко Ивановић, дугогодишња жеља навијача Звезде.
Чврста рука искусног тренера одмах је дала резултат. Уз откровење сезоне, Аргентинца Луку Вилдозу, Звезда је почела да ниже победе, укључујући и два тријумфа против вечитог ривала, Партизана, у регионалној и европској лиги.
Навијачи су од председника Човића добили и новогодишњи поклон. Црвено-бели дрес обукао је, додуше још не у елитном такмичењу, Факундо Кампацо, један од најбољих и најатрактивнијих евролигашких плејмејкера, који је у претходној сезони био саиграч Николи Јокићу у Денверу.
Звезда поново делује као уигран састав, који борбеношћу може да зада ударац и најбољим европским екипама, што се одлично видело у дуелу са Олимпијакосом, добијеном у Пиреју после преокрета.
Актуелни шампион у нову годину улази и као првопласирани тим на табели АБА лиге, са само једним поразом у досадашњем делу сезоне.
Звезда жели пласман у топ осам Евролиге, тренутно стање на табели говори да је надомак тог циља. Истовремено, црвено-белима је потребна одбрана свих освојених трофеја. Да тако не буде, потрудиће се наоштрени вечити ривал - екипа Партизана.
Жоц стрпљиво гради тим, црно-бели у елити после осам година
Партизан је велики посао урадио на почетку претходне сезоне, када се на клупу црно-белих, после 30 година, вратио најбољи европски тренер Жељко Обрадовић.
Популарни Жоц са собом је довео и неколицину квалитетних играча, а после сезоне без освојеног трофеја, Партизан је у нову ушао још јаче и амбициозније.
Наравно, главни разлог за то је повратак у Евролигу. Црно-бели су искористили моменат и звучна имена, чињеницу да у елити не играју руски клубови, па су добили специјалну позивницу за такмичење којем и квалитетом и реномеом и историјом - припадају.
После дугих осам година, навијачи Партизана гледају свој клуб у најјачем европском клупском такмичењу, а пружену шансу умели су да искористе - црно-бели су најгледанија екипа у елитном такмичењу, када су мечеви у Београду у питању.
Многи су, помало и нереално, очекивали да београдски клуб, некадашњи шампион Европе, одмах нападне врх табеле Евролиге, али повратак у друштво најбољих много је компликованији и изискује значајно стрпљење и труд.
Црно-бели су добро почели изузетно дугу и захтевну сезону, а онда заглибили у серију пораза, која је прекинута тријумфима против турских великана - Ефеса и Фенера.
На средини такмичења екипа Жељка Обрадовића има негативан скор, није близу врха табеле, али пласман међу осам најбољих екипа на континенту никако није "немогућа мисија".
Нарочито када на клупи имате најтрофејнијег европског тренера.
Евролига ово не памти, градски дерби као ниједан други
Ова година остаће упамћена и по првом евролигашком дуелу Црвене звезде и Партизана у историји.
Велика ствар за српску кошарку је што два српска клуба наступају у елити. Одлични играчи, врхунски тренери и спектакуларна атмосфера чиниоци су који су морали да доведу до сјајног производа - дерби у елити у потпуности је оправдао очекивања.
Све очи европске, па и светске кошаркашке јавности тог дана биле су уперене у Београд. И сви су имали шта да виде и били очарани кошарком и атмосфером.
Утакмица је била на високом нивоу, на терену узбудљиво и напето, а на крају је победника решио повратник у црвено-беле редове Немања Недовић - тројком две секунде пре краја.
Оно што посебно радује је понашање навијача на овом мечу.
Партизан се као домаћин потрудио да гарантује безбедност свим учесницима утакмице, па се тако на трибинама београдске Арене нашао и одређени број гостујућих навијача.
Такву сцену одавно нисмо имали прилике да видимо на регионалним и националним кошаркашким дербијима, а због чега - најбоље говоре дешавања из финалне серије АБА лиге из прошле сезоне.
Навијачи, не убијајте кошарку
Очекивао се спектакл у борби за регионални трофеј два највећа клуба на овим просторима, али су навијачи одлучили да буду главни глумци догађаја који је требало да буде празник кошарке.
Инциденти, прекиди, пражњење трибина и играње утакмица без публике постали су део кошаркашког фолклора, што је велика мрља за српску кошарку у тренутку када наша земља има два озбиљна евролигашка тима, спремна за велике домете чак и у конкуренцији најбољих.
После изгубљене серије мучне за гледање, црно-бели су одлучили да не наступе у домаћем шампионату, што је у великој мери помогло Звезди да освоји нову титулу шампиона Србије.
Без обзира на традиционална препуцавања ко је бољи, али и коме је држава дала више новца, ко је државни пројекат, а ко не, Србија мора бити поносна на чињеницу да два наша највећа клуба играју елитно такмичење, односно боре се за титулу најбољег у Европи.
Иако у обе екипе игра велики број страних кошаркаша, учешће у Евролиги једно је од најважнијих предуслова стварања младих домаћих кошаркаша, који би једнога дана могли да буду носиоци игре у националном тиму.
Можда не носиоци, али свакако да буду део квалитетне базе из које ће селектор(и) моћи да изабере 12 најбољих за свако наредно такмичење на које се репрезентација буде пласирала.
Предуслови већ постоје, Звезду и Партизан предводе врхунски тренери, који на располагању имају квалитетне играче и кошаркашки амбијент у којем је много лакше напредовати.
Још једни и други навијачи то да схвате. Да смање тензије, уживају у самој игри и бодрењу својих љубимаца, без инцидената, без убацивања кованица и упаљача, без вређања играча из противничког табора...
Иако је кошарка најлепша игра на свету - и даље је само игра.
Коментари