Објављена књига поводом Партизановог историјског јубијеја
Кошаркаши Партизана су 16. априла 1992. године савладали шпански Хувентуд и на најлепши могући начин крунисали сезону која се, због невероватних заплета и расплета и данас памти и препричава. Тиме су црно-бели постали најмлађи тим који је икада освојио Евролигу и тако се уписао златним словима у историју, не само домаће кошарке.
Браћа, Марко и Филип Јеринић су баш овог датума 30 година касније, промовисали своју књигу под насловом ''Шампиони Европе'' и то премијерно у емисији Радио Београда 1, ''Време спорта и разоноде''.
Крајем прошле године је у продукцији куће ''Партизан спирит'' издато фудбалско издање ''Како смо стварали фудбал'' истих аутора, а кошаркашко је идеално штиво за обележавање најблиставијег јубилеја српске клупске кошарке. Битна разлика и предност кошаркашког издања, је та што је КК Партизан стао иза њега као издвач.
Ова књига доноси комплетну причу о тој, по много чему, невероватној сезони и освајању трипле круне. Ту су највреднија сведочења свих актера легендарних утакмица, приче са терена и ван њега, детаљи и статистике са свих утакмица, а све то уз мноштво фотографија које шира јавност до сада није видела.
Гостујући у култној радијској емисији, Марко Јеринић је истакао да су његов брат и он били гости на свечаности црно-белих која је поводом јубилеја организована у петак увече, у хотелу ''Краун Плаза''.
"Драгиша Шарић је једини човек из шампионске генерације Партизана који није међу живима. Нажалост, преминуо је 2008. године. Сви остали су били ту, видео сам их пре неко вече, орни су, радосни и сви верују да ће се поново изродити нека нова генерација Партизана која ће коначно засенити њихову, из 1992. године са новом титулом првака Европе. Драгиша је иначе био најстарији играч те генерације."
Када смо писали о њему креирали смо слоган ''Чича, без кога ово не би била права прича''. Оставио је утисак на своје савременике као изузетно добра особа и поткован кошаркаш. Доказ да је господин Шарић заштићен од вела заборава је што се нашао у књизи чији сам ја један од аутра, а када је Партизан покорио Европу имао сам само три године, док мој брат Филип тада није био ни рођен! Ипак, довољно смо о њему чули кроз разговоре са Жељком Ребрачом. Он је за Драгишу имао само речи хвале", рекао је млади аутор.
У књизи може да се пронађе много анегдота из тих, златних времена. Александар Саша Ђорђевић, поделио је са ауторима фантастичну причу о локалу у Фуенлабради, где се играо бинго- тада најпопуларнија игра на срећу. То место било је база црно-белих играча који су уз јефтину разоноду ''убијали'' време, али и могли добро да зараде, каже Марко Јеринић и додаје:
"Чувени Страгарац, Никола Лончар и Жељко Ребрача били су први богатији добитници на овој лутрији. Њих тројица су једне вечери освојили чак 15.000 марака! За потребе наше књиге открили су да им је талични број тада био 73. Довољно је речено, немамо много времена да бих вам препричавао све детаље, зато је моја топла препорука да сви које интересују овакве неиспричане приче, потраже ово издање."
Уз велику помоћ кошаркашког клуба у техничком делу, у овој књизи се сада налази 70 фотографија, од којих су многе до сада необјављене, самим тим и ексклузивне.
"Саша Ђорђевић је пред почетак полуфинала са Филипсом рекао саиграчима да они од фоторепортера не добијају довољно пажње. Приметио је да ''Филипсовце'' фотка 30 објектива, а Партизанове само три. ''Гледај сад кога ће да сликају!'', констатовао је Ђорђевић, па је прорадио онај његов чувени инат, а резултат тог полуфинала свима је познат. Тако су настале неке од најлегендарнијих фотографија, које се могу пронаћи у овом укориченом издању", објашњава аутор Марко Јеринић.
Коментари