Тринкијери за РТС: Ако неко треба да ме добије, нека то буде Србија

Мајка му је Хрватица, бака из Боке Которске, отац из Америке, деда Италијан. Тринкијери се радо сећа свог детињства и сматра да је разноврсност разних култура обогатила његов живот.

"Искрено се осећам као грађанин света и то доживљавам као велику предност. Био је то велики микс - између тортелинија, сарме, Бадње вече, Божић... Јако занимљиво, незаборавно... Не смем ја то да кажем, али ми је јако помогло у животу. Да будем отворен, радио сам у пуно земаља и никада нисам имао проблема да прихватим место где живим и људе".

О Божићу

Данашњи дан изузетно је битан у његовом животу.

"За нас у Италији Божић је јако, јако важан у традицији, са породицом, пријатељима и добрим људима. Зато сам ја данас са вама, са вашим гледаоцима".

Колико је тешко професионалцу у свету спорта да уопште обележава овај празник.

"Прво, тешко и професионални спорт не иду заједно. Тешке су повреде, тешко је изборити се да дођеш до врха, али ми имамо среће. Они који на дан Божића морају да возе аутобус - њима је тешко. Нама није толико тешко", рекао је Тринкијери и додао да се много тога променило у последњих 20-ак година.

"Пуно се поменило ствари. Пре 15-20 година на дан Божића у спорту није било ничега. А сад, у фудбалу или кошарци игра се баш на дан Божића. Ми данас имамо тренинг. Мени су празници пре тренинга и после тренинга. Не и на тренингу. Пре утакмице, после утакмице... Али, у Италији увек ставе велики дери на дан Божића".

У Србији воли људе, али не воли гужве

У Србији, каже, воли темперамент, али му јако сметају гужве у саобраћају.

"Ја волим људе, јер су гостопримљиви, јер су топли. Темперамент - некада је добро, некада није. Али, боље имати нешто испред себе, него са стране. Не волим гужве, овде уме да буде горе него у Италији. Довољно је да се један ауто стави на право место и да се цела улица заглави".

Кажу да је прво на шта помисли када се пробуди - кошарка. Колико је то тачно.

"Не баш сасвим. Кошарка је важан део мог живота, али ми сви радимо за нашу децу. Прва ствар о којој мислим су моја деца. Прва ствар... Породица, здравље... Да им оставим, а биће тешко, боље место за живот".

Од спорта је научио много тога, што он сада преноси на своју децу.

"Одговорност. Да мораш прво да даш, па онда да тражиш назад. А сада сви желе одмах и брзо. Поштовање - саиграча, противника, судије, тренера, дреса који носиш..."

Ако неко треба да ме добије, нека то буде Србија

На квалификационом турниру за одлазак на Олимпијске игре, сусрешће се Србија и Италија.

"Природно навијам за Италију. Али, ако неко треба да ме добије, нека то буде Србија. Мислим да је Србија у предности. У Италији је тренутак у ком је спорт јако тежак - афере, политика... Нема подршке... У олимпијском комитету се свађају, сви су у кошарци мало забринути. Имате велику срећу да имате председника Вучића, који је велики спортиста. Олимпијске квалификације у Србији су велика ствар".

Тринкијери веома поштује новог селектора Србије Игора Кокошкова.

"Фантастичан избор. Не постоји бољи мост између Европе и НБА. Сви имамо играче у НБА за које жлимо да играју, а потпуно је другачији систем игре. Господина Кокошкова познајем и ценим и он је фантастичан избор".

Теодосић генијалац, чекају нас тешки мечеви

Партизан се пласирао међу 16 најбољих екипа у Еврокупу, а црно-белима предстоје дуели са Виртусом и Милошем Теодосићем, који је изабран за најбољег играча прве фазе такмичења.

"Заслужио је, генијалац. Ми ћемо дати све од себе. Од када сам дошао мало су се ствари промениле. Стабилнији смо клуб, имамо подршку. Биће јако тешке утакмице и тешки противници. Али, иазаов је огроман - Теодосић, Ђорђевић, Виртус Болоња..."