Ацо Петровић: Одлазак са постоља 1995. била је грешка

"Ја сам у томе био небитан. Знам да је из дворане постојала телефонска веза са Банским двором где је седео Туђман и договорено је соломонско решење. Иде се узети медаља, али ће се након тога напустити подијум. Била је то политичка одлука и гледано са ове временске дистанце, грешка. Ја то никад не бих урадио", изјавио је Петровић. 

Репрезентација Хрватске која је тада освојила бронзану медаљу, одлучила је да се повуче са постоља и не одслуша југословенску химну "Хеј Словени".

Годинама након тога, Хрватска није освојила медаљу у Фибиним кошаркашким такмичењима па се у медијима појавио израз "клетве из Атине". 

"Не бих рекао да је то никаква клетва. Ми смо више испаштали због сопствених пропуста. На Евробаскету 2003. примили смо два несрећна коша против Руса, а на Евробаскету 2005. нисмо заградили једну одбијену лопту од промашеног слободног бацања. 2001. године у четвртфиналу против домаћина Турске имали смо 19 поена предности у 27. минуту па смо изгубили. Дакле, у тим ситуација смо сами били криви и кројили своју судбину", рекао је Петровић.

На питање зашто Хрватска не може да направи квалитетне плејмејкере као што има спољне играче и у том сегменту парира Србији, Петровић је одговорио. 

"Мора постојати још неки разлог зашто наши источни суседи Срби производе пуно квалитетније плејмејкере (Теодосић, Марковић, Јовић...). То је и питање карактера, а ми очигледно њега немамо. Уосталом, присетите се ко су у тренутку распада бивше заједничке државе били разигравачи у најјачим хрватским клубовима. У Сплиту Сретеновић и Павићевић, у Цибони Букумировић, а у већини клубова неко време били су и српски тренери попут Маљковића у Сплиту, Шакоте у Цибони и Ђуровића у Задру", закључио је популарни "Аца трица".