Српска кошарка између две ватре

Да би се разумела основа конфликта, који од почетка нoвог миленијума потреса кошарку на Старом континенту, у мањој или као нпр. сада већој мери, морамо се вратити петнаестак година уназад, а две најважније године су 2000. и 2001.

Почетак раздора

Прва година означава почетак Евролиге под окриљем УЛЕБ-а. Наиме, у сезони 2000/2001, у Европи су се играла два такмичења у којима су учествовали најјачи европски тимови – УЛЕБ Евролига и ФИБА Супролига.

Ситуација да 2001. Европа има два европска првака (Киндер Болоња и Макаби Тел Авив) није била одржива, па су се већ наредне сезоне сви заједно такмичили у јединственој Евролиги, под окриљем и правилима УЛЕБ-а. ФИБА је, дакле, тада изгубила рат и остала су јој нижеразредна европска такмичења (данас постоји само Еврочеленџ куп), али и сва репрезентативна.

Занимљив је податак да је ФИБА користила назив "Euroleague" од 1996. године, али да га никада није заштитила!? УЛЕБ је то искористио, присвојио и брендирао. Тако и дан-данас најјаче клупско такмичење носи име Евролига. Прилично је финансијски јако, подржано од стране многих моћних компанија, пре свега из Турске.

Друга битна година је 2001. (3. јул), када је у Љубљани формирана регионална АБА лига. Тада је 12 тимова са простора бивше Југославије одиграло прву сезону тадашње "Goodyear" лиге, али ниједан од учесника није долазио из Србије. У наредној сезони 2002/2003, придружила се Црвена звезда, ФМП је Јадраном запловио 2003. године, а Партизан и вршачки Хемофарм годину дана касније.

Главна "цака" у учествовању српских клубова у тада младој регионалној лиги била је у томе што је само учествовањем у таквој лиги било могуће обезбедити излаз у Европу. УЛЕБ је признао Јадранску лигу, a не националне лиге и све је по питању моћи и утицаја тада било јасно. Карте су биле подељене.

Овде се (ретроактивно) поставља питање да ли је руководство тадашњег КССЦГ пропустило прилику да препозна тренутак и домаће такмичење уведе под окриље растућег УЛЕБ-а? Сва је приликa да јесте. Како се то није догодило, српски клубови били су приморани односно "увучени" у нову лигу.

(Не)признање

Још од почетка такмичарске сезоне 2014/15, Европски огранак ФИБА је наговештавао да је "ојачао" и да ће кренути у обрачун са УЛЕБ-ом.

Две су главне тачке спорења: најава затварања Евролиге, што би имплицирало потпуни губитак значаја националних лига и такмичарски календар, у који ФИБА жели да убаци термине за репрезентативне акције током сезоне.

До сукоба "прса у прса", или увијеније речено, састанка две стране, још није дошло (планиран је за лето), иако је први човек УЛЕБ-а Ђорди Бартомеу рекао да нема ништа против дијалога, наравно све "у интересу кошарке".

У међувремену, ФИБА је спремала бочни напад на УЛЕБ – преко АБА лиге. Од челника компаније "Сидро", која има власничка права над АБА лигом, захтевано је да достави комплетну и јасну власничку структуру, са све приходима и расходима.

С обзиром на то да Лисац, Лорбек и друштво можда и очекивано то нису учинили, уследило је укидање признања АБА лиги, који је ФИБА "дала" 2009. године.

"Борд ФИБА је разговарао о статусу ваше лиге, која није била у стању да докаже да испуњава све законске и регулаторне захтеве. Одбор је одлучио да повуче признање Јадранскe лиге. Ова одлука ступа на снагу на крају сезоне 2014/2015, односно 1. маја 2015.", наводи се у писму које је у седиште АБА лиге стигло из Минхена.

Борд ФИБА Европе поручио је да неће ометати завршетак текуће сезоне, али да ће након њеног завршетка, после Међународног празника рада, она постати нелегитимна. Шта ће се десити у мају, за када је заказана и Скупштина ФИБА Европа, нико са сигурношћу не зна и сценарио развоја догађаја није лако предвидети.

На поменуту одлуку ФИБА реаговао је један од челника и оснивача АБА лиге Роман Лисац, рекло би се, прилично оштро.

"ФИБА није донела никакву одлуку. То што су они саопштили не значи ништа. Ми смо постојали девет година пре него што нас је ФИБА признала. Не желим више да размишљам о ФИБА", рекао је Лисац и додао:

"Јадранску лигу основали су клубови и они ће је и угасити. Не ФИБА, Раша Нестеровић, Бодирога или Радовић", као да открива Лисац из ког правца стижу ови најновији ударци.

"Клубови ће да кажу: 'Није нам потребна лига' и онда ће такмичење престати да функционише. Ако и када се то деси, сви ће бити обавештени. Ова лига је направљена као и Евролига. Када Барселона, Макаби, ЦСКА буду рекли да им нису потребни Евролига и УЛЕБ и оду код ФИБА, онда ни елитно европско такмичење више неће имати смисао", закључује Лисац.

Постоји мишљење да је ФИБА ударила УЛЕБ тамо где је најслабији и да од растурања Јадранске лиге жели да крене ка демонтирању сличних пројеката широм континента, поновном јачању националних лига и, на крају, стварања нове Јадранске лиге, али и Евролиге, у коју ће се ићи управо преко тих ојачаних домаћих такмичења.

Незванично се може чути да, уколико не дође до договора између ФИБА и АБА, европска федерација планира да преко националних кошаркашких савеза организује ново регионално такмичење.

По том плану, прво би се играла национална првенства, најбољи тимови стекли би право учешћа у регионалном такмичењу, које би се одржало по завршетку домаћих лига. Потом би најбољи из региона изборили пласман у европска клупска такмичења за наредну сезону. Број учесника био би смањен на 12, како је на почетку АБА лига и пројектована.

Све је то истина на веома дугом штапу, али идеја постоји, а они који се за њу залажу нису некакве кошаркашке аналфабете.

Где смо ту ми, Срби?

Како и колико овај сукоб који се захуктава може утицати на српску кошарку? Нажалост, прилично. Попут неке историјске законитости, Срби, у овом случају они кошаркашки, налазе се између две ватре.

За сада, наши клубови, судије и Савез некако "пливају", али питање је докле ће моћи да остану по страни.

Српски клубови који учествују у АБА лиги, а који руководе домаћим такмичењем кроз Удружење клубова КЛС-а, пре неколико дана свесрдно су подржали АБА лигу.

"Председништво оцењује да је АБА лига дала знатан допринос афирмацији и подизању квалитета клубова из Србије који су у њој играли и који данас играју. АБА лига је годинама уназад и пут за учешће клубова из Србије у најзначајнијим европским такмичењима, што је један од приоритетних интереса најбољих српских клубова", наводи се у договору који су потписали сви клубови КЛС-а.

Није на одмет споменути да су подршку АБА лиги, поред српских клубова, пружили и хрватски савез и клубови. Словеначки кошаркашки савез је пак подржао ФИБА, али се томе успротивила љубљанска Олимпија.

Што се тиче КСС-а, ствари стоје знатно другачије и надасве компликованије.

То је признао и недавно реизабрани председник Драган Ђилас, који је поручио да српски Савез овога пута "мора да одигра паметно".

"Не смемо да дођемо у позицију да будемо колатерална штета, али морамо да будемо мудри и сачекамо како ће се ситуација развијати у блиској будућности. Свестан сам да ФИБА располаже довољним бројем механизама да изврши различите видове притисака на националне федерације", сматра Ђилас и додаје:

"Важно је да два најквалитетнија клуба из Србије имају шансу да се квалификују у најбоље европско такмичење, и ми ћемо на томе инсистирати. Да ли кроз АБА лигу или други систем, видећемо", рекао је Ђилас.

Дакле, КСС, који узгред буди речено и даље има ингеренције над регистрацијом играча и делегирањем судија, изабрао је тактику балансирања. Превасходни разлог за то јесте наступ репрезентативних селекција на Европским првенствима заказаним за 2015. годину и апсолутна моћ ФИБА да суспендује националну селекцију чији савез изабере погрешну страну.

Они који би најраније могли да се суоче са проблемима и претрпе директну штету у овом окршају јесу српске судије.

Наиме, Борд ФИБА могао би да их уцени тако што би били спречени да деле правду на континенталним или планетарним првенствима, самим тим и Олимпијским играма, уколико би одлучили да суде у поново непризнатој АБА лиги.

С друге стране, уколико би српски "делиоци правде" одбили да исту деле у АБА такмичењу, вероватно би се опростили и од Евролиге, с обзиром на то да су и АБА лига и Евролига пуноправни чланови УЛЕБ-а.

У много споменутих релација тзв. "win-win" ситуација не постоји. Фронт је и дефинитивно отворен и рањеника ће сигурно бити, можда и погинулих. Надајмо се да ће српска кошаркашка димпломатија бити успешна у овом задатку и да кошарка у нашој земљи неће претрпети нове, тешке ударце и последице.