Спарси на трону, "краљ" код куће

Иако нико није прерано отписивао "маторе" Спарсе пре почетка плеј-офа 2014, исто тако нико није могао ни да претпостави да ће се они буквално прошетати кроз разигравање и окитити шампионским прстењем.

Када се са дистанце од шест месеци погледа на плеј-оф 2014, није уопште велико изненађење што су Грегови изабраници са врха скинули Мајами Хит, победом у великом финалу од 4:1.

Искрено и реално гледајући, играли су најбржу, најлепшу и пре свега тимску кошарку. Истина, НБА можда и није место где успева тимска игра (игре тимова се углавном заснивају на индивидуалним способностима великих звезда), али времешни трио Паркер–Данкан–Ђинобили, уз помоћ млађих играча који шансу вребају из другог плана и сјајним МВП-јем финалне серије Кавајем Ленардом, показали су да када тим постоји у правом смислу те речи, ништа га не може омести на путу ка успеху.

Симбиоза свега тога довела је до убедљивог тријумфа у плеј-офу и закуцавање првог ексера у сандук звани "велика тројка Мајами Хита".

Управо тако. Пораз, могло би се рећи и немоћ трија Џејмс–Вејд–Бош у финалној серији била је иницијална каписла за оно што се десило током лета – повратак "краља" у Кливленд.

Као главни разлог Леброн је навео своју породицу и жељу да са тимом из свог Охаја дође до титуле. Потписао је уговор на само две године, индиректно најављујући велике промене које ће се догодити на релацији играчи–лига лета 2016. године.

Поред ова два, дефинитивно главна и највећа догађаја у НБА каравану у 2014. године, било је још неколико веома интересантних и битних.

Адам Силвер је потпуно преузео руковођење лиге од дугогодишњег комесара Дејвида Штерна и већ у првој години своје владавине донео неколико веома важних и крупних одлука:

Приморао је и завршио продају ЛА Клиперса (контроверзног, расизмом оптерећеног Доналда Стерлинга заменио је пребогати дугогодишњи извршни директор "Мајкрософта" Стив Балмер), почетком године је подржао Џејсона Колинса, првог кошаркаша из најјаче кошаркашке лиге света који се јавно изјаснио као геј, а на драфту је као званичног пика НБА лиге изабрао Ајзеју Остина, младог кошаркаша који је морао да прекине кошаркашку каријеру због ретког поремећаја рада срца (Марфан синдром).

Било је и занимљивих прелазака и трејдова, након којих Рондо сада носи дрес Даласа, Пау Гасол Чикага, Кевин Лав је Минесоту заменио Кливлендом (у супротном смеру је отишао први пик са драфта Ендру Вигинс), а ћудљиви Ленс Стивенсон је после сјајне сезоне у Индијани постао члан Џордановог Шарлота, који је у међувремену вратио надимак "Хорнетс".

Џордан је био спомињан и након меча између Минесоте и Лејкерса, на којем Коби Брајант премашио магичну границу легендарног Ем-Џеја од 32.292 убачена поена и од њега преузео треће место на вечној листи стрелаца (Брајант је у нову, 2015. годину ушао са 32.398 постигнутих поена).

Поводом тог достигнућа Џордан га је јавно похвалио и пружио подршку за даљи напредак...

Не смемо заборавити ни повратак на терен феноменалног Дерика Роуза, који после паузе од скоро две године – ове сезоне игра веома добра али уз дозирање минута у изведби тренера Тима Тободоа. Да све не буде идеално, ту су ситне повреде. Ипак, чини се да се Ди-Роуз враћа...

Иако ће будућност српске кошарке у НБА лиги вероватно бити лепа (на драфту 2014. изабрани су Богдановић, Мицић, Дангубић и Јокић), садашњост и није баш.

Немања Недовић је, незадовољан минутажом, напустио Вориорсе и срећу потражио у шпанској Валенсији, док се Огњен Кузмић и даље бори за минуте у истом клубу, са честим боравком у развојној лиги.

"Шушка" се да би Мирослав Радуљица, после сјајног наступа на СП и не баш сјајне епизоде у Кини, могао да се врати у најјачу лигу планете и заигра у дресу Минесота Тимбервулвса...

Све у свему, 2014. година била је прилично садржајна, а 2015. ће вероватно бити још интересантнија, бар када је реч о борби за трон, на који, чини се, веома озбиљно претендује бар пет-шест тимова...