Каријере уништене повредама (други део)

Грент Хил је играч за којег се и данас везује питање „Шта би било кад би било?". Шта је овај кошаркаш све могао да постигне да у каријери није доживео толико повреда, од којих је једна могла да има и фаталан исход. У периоду када је Џордан био у првој пензији кошаркашка јавност и навијачи у Хилу су видели новог „летећег Мајкла". По свим карактеристикама и потезима чинило се да би Хил могао и да претекне Џордана, док повреде нису почеле, једна за другом, да муче тело изузетног атлете. Списак повреда Грента Хила је прилично дуг, па ћемо овде покушати да поменемо само најтеже.

Ахилова пета Грента Хила била је зглоб његове леве ноге који је више пута повређивао. За начин игре, експлпозивност, брзину, технику, зглобови овог играча били су посебно осетљиви.

Првих шест сезона проведених у редовима Детроита од 1994. до 2000. године биле су као сан за Хила који је засенио и легендарног Лерија Бирда у тим годинама. На жалост, и поред тога што је био један од водећих стрелаца лиге са више од 21 поена по мечу у свакој сезони, Хил није имао око себе играче са којима би јуришао на плеј-оф, а камоли на титулу. У том пероиду на прсте су могли да се преброје мечеви на којима Хил није играо.

Проблеми за Хила почињу након преласка у Орландо 2000. године. У тиму са Флориде играо је са још једном звездом НБА лиге, Трејсијем Мекгрејдијем и чинило се да Орландо, још од тандема Шек-Хардвеј, коначно има играче са којима може да јуриша на титулу. Нада навијача трајала је кратко. Хил је први пут сломио зглоб и имао је прву операцију, тако да је за тим са Флориде одиграо само четири утакмице прве сезоне.

До сезоне 2004/05. Хил је за четири године имао пет операција левог зглоба. То значи да је исти зглоб Хил ломио најмање пет пута. За играча који је познат по крос-овер дриблингу и сјајној техници вођења лопте и промене правца, такве повреде су биле погубне. Након једне од операција, марта 2003. године Хил је добио јаку инфекцију и лекари су се у једном тренутку борили за његов живот. Након тога, шест месеци овај кошаркаш је морао интервенозно да прима јаке антибиотике.

За прве три сезоне у Орланду Хил је одиграо само 47 утакмица. Занимљиво је да је то исти број утакмица колико је на паркету провео са другим изузетним саиграчем, Трејсијем Мекгрејдијем. По учинку, већ тада је било јасно да Хил никада неће достићи Џордана. Са више од 20 поена по мечу, у певих неколико сезона Хилов кошгетерски учинак спао је на мање од 16 поена по утакмици.

У сезони 2005/06. Хил није имао проблема са зглобом већ са препоном због које је одиграо само 21 утакмицу.

Након тога Хилово здравствено стање се стабилизовало. Играч 2007. године прелази у Финикс где проводи пет сезона, да би каријеру ове године завршио у редовима Клиперса. Иако је у последњих шест НБА сезона мање одсуствовао са паркета, његова статистика драстично је опала. Ипак, овај играч је и поред свих мука које је преживео успео да у најјачем кошаркашком такмичењу издржи 18 сезона. Можда није испунио потенцијал, али НБА лига га сигурно неће заборавити.

Питање „Шта би било кад би било?" може да се примени и у случају Амфернија Пенија Хардвеја, велике наде америчке кошарке. Ако се за Хила говорило да би могао да замени Џордана, за Хардвеја се мислило да је нови Меџик Џонсон.

Занимљиво је да су обојица кошаркаша била у америчком студентском тиму који је у склопу припрема за Олимпијске игре 1992. године савладао легендарни дрим-тим предвођен Џорданом.

Прве три сезоне биле су као у сну за Пенија који је у тандему са Шеком доминирао НБА лигом. У својој другој сезони у Орланду Пени је већ играо финале НБА лиге где су их „почистили" Хјустон Рокитси. У том периоду Пени је био можда и најпопуларнији кошаркаш НБА лиге, и миљеник компаније „најки" која је направила патике са његовим именом, које су биле најпродаваније у Америци.

Чаролија са Меџиком није дуго трајала. У четвртој сезони тело је полако почело да издаје Пенија. У сезони 1996/97. Хардвеј је због повреда одиграо 59 утакмица. Прави пакао почео је сезону касније 1997/98. када је доживео тешку повреду колена. Након операције Хардвеј је пропустио већи део сезоне. Занимљиво је да је Пени покушао да се на паркет врати на ол-стар мечу где га је публика изабрала за стартера екипе Истока. Неколико дана након превременог повратка Пени је обновио повреду што је значило дугу паузу. Због оваквог расплета на себе је навукао бес саиграча и навијача Орланда. Те сезоне Пени је одиграо само 19 утакмица.

Пени се успешно опоравио од повреде и у сезони 1998/99. одиграо је свих 50 утакмица (сезона скраћена због локаута у НБА лиги). Ипак, у односу на почетне четири сезоне када је постизао више од 20 поена по мечу (осим у дебитантској), учинак Пенија је био је скромнији (од 15-16 поена по мечу). Да несрећа буде већа, каријера Хардвеја кренула је силазном путањом када је играч био у најбољим годинама.

Након Орланда 1999. године Хардвеј прелази у Финикс Сансе, али ни тамо није имао среће. У првој сезони пропустио је четвртину утакмица због повреде зглоба. Да ствар буде још гора, већи део сезоне због повреда је пропустио и Џејсон Кид, па се чинило да је Пени за собом у сунчану Аризону раширио „епидемију повређивања".

Друга сезона у Сансима била је још гора за Пенија. Због две операције колена Хардвеј је у сезони 2000/01. одиграо само четири утакмице. Повреде су поштеделе Пенија у сезони 2001/02. када је овак кошаркаш одиграо 80 утакмица, али овога пута учинак је био веома скроман, само 12 поена по мечу.

Након повреда колена и ножног зглоба, Пени је у сезони 2002/03 повредио и шаку, па је са терена одсуствовао 24 утакмице. Већ тада Хардвеј је већину утакмица почињао са клупе, док су повреде додатно смањивале његов учинак на паркету.

У турбулентној сезони 2003/04. Пени је из Финикса прешао у Њујорк, учинак је пао на испод десет поена по утакмици док је играч све више времена проводио у резервама. Те сезоне мала је утеха била да су га повреде мимоишле.

Наредне две сезоне у Никсима биле су последњи трзај да заигра на вишем нивоу, али константне повреде зглобова и колена довеле су каријеру Пенија Хардвеја до краја. У кошаркашку пензију Пени је отишао 2008. године из Мајамија.

Од врхунског младог играча,повреде су Пенија вратиле на ниво просечног кошаркаша, да би на крају полако пао у заборав. Хардвеј је у интервјуу након завршетка каријере рекао да осим страшних болова, није наишао на разумевање саиграча. Многи су мислили да повреде нису толико озбиљне и да Пени преувеличава. Како је сам рекао, једини ко га је разумео био је Грент Хил који је скоро сваке сезоне пролазио кроз исту агонију и који му је дао подршку.

Занимљиво је да је један од најпознатијих америчких хирурга који се специјализовао за рад са спортистима недавно открио у чему је био проблем са Пенијем.

"Било је јако тешко објаснити шта није у реду са Пеијем. Он је сјајан момак са развијеним такмичарским духом, али је имао повреде зглобне хрскавице, која омогућава несметано клизање зглоба. Тада нисмо имали баш магнетну резонанцу да успоставимо праву дијагнозу. Данас? Сада се тако нешто види на магнетној резонанци. Ово је једна од најтежих повреда у спорту јер нема начина да тело регенерише хрскавицу. Мајка Природа не може сама то поправити. То је следећи корак у медицини, где ћемо покушати да покренемо биолошки процес да тело само одради посао", рекао је доктор Џејмс Ендрус.

 Да ли је Пени имао ту несрећу да се повреди неколико година пре него што је медицина узнапредовала, или је, имајући у виду стање зглобова, од старта био осуђен на пропаст више није ни важно. НБА лига ће га свакако памтити као великог талента, и храброг играча. Ипак, то није утеха кошаркашу који је могао да обележи једну епоху.