Куда иду "мали" београдски клубови?

Први пут у историји, у Евролиги ће играти два српска кошаркашка клуба, Црвена звезда и Партизан. Док они промовишу своје дресове и скенирају најбоље европске екипе, њихова старија браћа муче муку како да преживе. Поставља се питање да ли је цена успеха Црвене звезде и Партизана пропаст мањих клубова у Београду и остатку Србије.

"То је сигурно највећи успех српске и београдске кошарке, први пут имамо два евролигаша, али велики је проблем у тој широкој лиги од двадесет и четири члана, а и више. Евролига долази у ситуацију да не зна коме да додели вајлкард. Тако да, са те стране, не треба то гледати као неки вансеријски успех, већ треба гледати какви су играчи, који домаћи играју у тим клубовима, у тој лиги, и који су то млади који треба да доприносе развоју српске кошарке", каже славни тренер Душан Дуда Ивковић.

Они који са младима раде, питање враћају на почетак - где ће ти нови клинци да играју? У Београду, који је некада имао девет лига и десетине сениорских клубова, данас места за њих има углавном на празним уличним теренима, јер Београд више, кажу, није град кошарке.

"Београд је сиромаштвом и великим екипама чак и уништио унутрашњост, ја не бих рекао да је Београд кошаркашки град из једног разлога, а то је због тога што је све што вреди углавном у Партизану, Звезди и Мега Визури, а све остало се сналази како знају и умеју, или су отишли. Грло се сузило тотално, некада сте имали да сваки клуб прими бар по два три клинца јуниора или чак кадета, ако је био талентован. И онда смо имали ситуацију да, рецимо, седамдесет клубова у Београду прими по два три клинца, то је већ двеста клинаца. Двеста клинаца из кадетског и јуниорског узраста прелази даље. Данас пређе десетак, петнаест, а сви остали прекидају са спортом и то у најгорим годинама", оцењује Миша Лакић из КК "Беовук".

Чини се да су најгоре године дошле и за београдску кошарку, или барем за већину клубова у које се са надом гледа. Један од најтрофејнијих БКК "Раднички" са Црвеног крста изгледа као да ће на њега, уместо поносног спонзора, ускоро бити стављен катанац.

"У данашњој ситуацији када практично привреда не постоји, када је све препуштено локалној самоуправи, Спортско друштво 'Раднички' и кошарки клуб су перјанице општине Звездара. Ја сам обишао све адресе, од председника општине, преко града и министарства, једноставан је одговор да пара нема", објашњава Дуда Ивковић, који је председник и Кошаркашког клуба и спортског друштва "Раднички".

Да је тешко доћи до новца потврђује и Љубиша Ђуровић, председник ОКК "Београд".

"Имамо ситуацију да кад одемо да тражимо спонзорство код неке банке или предузећа, кажу - жао нам је, речено нам је да дамо Црвеној звезди и Партизану. Може ли кошарка да постоји и успе ако постоје само Звезда и Партизан? Па, не може", каже Ђуровић.

За разлику од "Крсташа", "Клонфери" су се ипак боље снашли, стицајем околности или добрих веза и воље некадашње клупске легенде Боре Станковића. На месту некадашњег терена на којем је играо Радивој Кораћ данас се реновира будућа најмодернија кошаркашка хала у Београду.

"Кад имате добре људе који воле клуб, кошарку, који имају углед у европској кошарци као Бора Станковић, онда то није тешко. Општина се појавила као купац и купила халу у стечајном поступку од оних који су хтели буквално да је украду од клуба. Сада је приводимо крају уз помоћ општине, а ми као клуб смо добили донацију од Фибе. Помоћи ће нам кроз нови терен, семафоре, опрему , кошеве. Овде ће опет бити кошаркашко гнездо какво је некад била 'авлија Кораћева' и свих кошаркаша Београда", објашњава председник ОКК "Београд".

Да без помоћи пријатеља нема опстанка слажу се и у Мега Визури, најмлађем београдском клубу и једином дебитанту у Јадранској лиги. Највећи број талентованих српских кошаркаша не гарантује присуство спонзора. Напротив.

"Осећамо се као фарма за младе играче, покушавамо да направимо неку добру причу, жао ми је што ту добру причу нико не препознаје. Ми ове године имамо спонзоре из иностранства, који су обезбеђени личним контактима преко агенције 'Беобаскет', не могу да верујем да нико не препознаје трећи тим из Београда који игра у Смедереву само због правила АБА лиге, да нам дође и нешто пружи", жали се Предраг Стајчић из КК Мега Визура.

Мега Визура није у дуговима. Делом због поменутих веза познатог кошаркашког менаџера, а делом због тога што нису мегаломани.

"Када гледате ростере свих екипа, ми изгледамо као да смо залутали на то такмичење, као да је неки јуниорски тим дошао. То је начин на који ми можемо да функционишемо, јер наш буџет је самим тим, пошто су то млади момци, много,много мањи. Вероватно у Јадранској лиги има један играч који је скупљи од целог нашег тима и то је то што омогућава стабилност тиму, пре свега финансијску", објашњава Стајчић.

Тренери додају да то можда и није чудно јер, кажу, променило се време, али се променила и кошарка.

"Долази време јаничара где ће наша најквалитетнија деца бити бирана да их одведу. Ни јаничари као врхунци борци нису бирани из било каквих породица, већ одлазе врло млади у неком добу од десет или једанаест година на рад у иностранство. То је један сложен проблем који мора системски да се реши. Да ли ми желимо аматерски да се бавимо тиме, да ли желимо да нам спорт уђе у школе, на факултете, то је питање", сматра Дуда Ивковић.

Ако се српска кошарка и даље буде планирала "неспортским" стратегијама, кажу наши саговорници, за неколико година могло би се догодити да у Србији умре професионална кошарка и преостане нам само она аматерска.