Ђорђевић: Биће тешко

Легендарни српски кошаркаш Александар Ђорђевић сматра да све репрезентације са простора бивше Југославије, осим екипе Босне и Херцеговине, могу да конкуришу за медаљу на првенству Европе 2013. године.

Он је истакао да би од репрезентација некадашње СФРЈ највише волео да види Србију на победничком постољу, али да велике шансе да оствари тај успех има домаћин Словенија.

"Волео бих да Србија буде најуспешнија, али биће јој тешко. Словенија има велику предност домаћег терена, уз искусног тренера Божидара Маљковића може да искористи тај тренутак и дође до победничког постоља. Шансу да се боре за медаљу имају све репрезентације са простора бивше СФРЈ, осим можда БИХ, изјавио је Ђорђевић.

Прослављени кошаркаш, који је раније помињан и као кандидат за селектора репрезентације Србије, потврдио је да не планира да се враћа у српску кошарку.

"За сада за то нема шанси, а нема ни контаката и понуда. Пратим кошарку, анализирам и коментаришем. Био сам месец дана у Денвер Нагитсима на позив Џорџа Карла, рекао је Ђорђевић, додајући да му је жао што резултати репрезентације Србије последњих година нису адекватни репутацији и квалитету играча које поседује.

"Ми ту мало стагнирамо, постоје објективни разлози за то. Има добрих играча, великих талената, али очигледно је да у селекцији влада већи индивидуализам у односу на колектив, казао је Ђорђевић и нагласио да је и то један од разлога што играчи врхунске резултате у млађим селекцијама не понове у сениорској, односно остану недоречени када постану сениори.

"Појединац у екипним спортовима не може сам да оствари успех, већ је он резултат колектива. Колектив екипу чини јаком, а не један или два индивидуалца, оценио је Ђорђевић, који тренутно живи у Италији.

Он је истакао да је репрезентативни дрес за њега увек био посебан мотив и да не разуме играче који из било ког разлога одбијају да играју за своју државу.

"Сваки играч који каже 'не' репрезентацији није свестан шта губи. Једног дана кад заврши каријеру видеће шта је пропустио. Каријера врхунског играча није комплетна уколико се није исказао у репрезентацији", сматра Ђорђевић и као пример навео Владимира Радмановића.

"Радмановић, играч кога изузетно ценим и волим, плакао је на тераси Скупштине Београда када је више од 100.000 људи дочекало репрезентацију након светског првенства у Индијанаполису 2002, јер је после инцидента са селектором Светиславом Пешићем остао без златне медаље. Он ће са тим завршити каријеру и то ће му бити највећи жал. То треба причати млађима, па да схвате шта могу да изгубе", рекао је, између осталог, Ђорђевић.

Он је додао да резултати црногорских кошаркашких селекција нису случајност и не изненађују, јер су, према његовој оцени, плод дугогодишњег континуираног рада.

"Пратим резултате репрезентације Црне Горе и радују ме њени успеси. Резултат не долази случајно и није изненађење, јер познајем озбиљност, професионалност и квалитет рада селектора Луке Павићевића и његовог претходника Дејана Радоњића, али и људи који су стали иза њих", рекао је Ђорђевић.

Он је казао да је Црна Гора добар пример да континуитет у раду, чврст став у избору тренера и систем који може да се препозна на терену, доносе резултат.