Поново ради НБА (други део)

Разлога за оптимизам има. У НБА лиги сада влада, у недостатку бољег израза, потпуни хаос. Тимови, почевши од 9. новембра, имају право да ангажују нове играче или да преговарају са старим, и све то у сенци импликација новог колективног уговора које и даље нису најјасније баш свима. То, уз и ове сезоне присутан "елемент изненађења", тачније непостојање јасног фаворита за прстен, утакмице може учинити бескрајно занимљивим.

Западна конференција је постепено, са годинама, постала јако конкурентна. Често је прво место након регуларне сезоне и осмо, последње које води у плеј-оф, делило само пар победа. Знаци сличне тенденције присутни су били и на Истоку у сезони за нама, што све скупа није без важности. Нико не може да тврди да Атланта није подједнако добра као и Бостон, што је само један од баналнијих примера, од чега корист може да има само кошарка.

Љубитељи НБА лиге увек посебно уживају у предсезони. Нека од звучнијих имена међу слободним агентима су и Џамал Крофорд, Марк Гасол, Тајсон Чендлер, Нене, Дејвид Вест као и наш Пеђа Стојаковић. Спекулације о њиховим даљим корацима пуне новинске ступце и у оним најмање занимљивим спортским данима. Увод у НБА сезону, ма када он био, никада није досадан. Овде треба додати да се највероватније средину променити и Берон Дејвис, Гилберт Аренас, Ричард Хамилтон као и Винс Картер, између осталих.

Али судбина тројице Ол-стар играча, Двајта Хауарда, Криса Пола и Дерона Вилијамса, је сигурно оно што ће обележити седмице које су пред нама. Сва тројица улазе у последњу годину уговора са својим тимом, а гласине које се могу чути су готово идентичне онима које су припремале атмосферу за одлазак већ поменутог Кармело Ентонија у вољени Њујорк, у јеку прошле сезоне. Двајт Хауард је постигао са Орландом све што је објективно могао, и поред бледог издања у прошлогодишњем плеј-офу, и нико скоро више и не очекује да он остане на Флориди.

Лејкерси желе, што је када су они у питању опробан рецепт, да лошу сезону забораве мегаломанским појачањима. Тако су у Стејплс центар не тако давно стигли Карл Мелоун и Гери Пејтон, а исто тако сада у Град Анђела може стићи и Двајт Хауард. Као колатерална штета у овом трејду спомиње се талентовани али и непредвидиви Ендрју Бајнам. Уз њега, пут Источне обале могао би да крене и некада најбољи шести играч лиге а сада само дечко једне од сестара Кардашијан, Ламар Одом.

Хауард сигурно није играч коме се затварају врата, посебно када се има у виду да Коби Брајант више није у годинама када може сам да донесе прстен. Овог кошаркаша, готово несхватљивих физичких перформанси, желе и Њујорк Нетси, који на све начине желе да задрже Дерона Вилијамса и сматрају да је ово најбољи начин за тако нешто. Нетси сигурно нису атрактивна дестинација као Лос Анђелес, али селери кеп, који ограничава Лејкерсе, иде на руку екипи Њу Џерсија, која као што знамо неће још дуго носити то име.

Бостон Селтикси су спремни да се одрекну услуга Рејџона Ронда, ако би то значило долазак, за сада незаинтересованог, Криса Пола. Све то посматра Њујорк, који зели да направи своју верзију "Велике тројке", у коју би се, сматрају, Пол идеално уклопио. Ипак, и Лејкерси су озбиљно загризли за Пола, који је, према писању неких медија, већ близу Лос Анђелеса.

А ово је само док сама сезона не почне. Два вероватно најзабавнија играча у историји лиге, Чарлс Баркли и Шакил О'Нил, седеће један до другог током целе сезоне, коментаришући мечеве на себи својствен начин за мрежу Ти-Ен-Ти. Шта ће се из свега тога изродити нико заиста не може да зна, али чини се да је само због њих било вредно чекати толико дуго.

Сезона пред нама требало би да представља и последњу прилику неким, иначе јако успешним франшизама, да поново дођу до великог финала или прстена. Од када је драфтован са универзитета Вејк Форест, скоро непојмљиво давне 1997. године, Тим Данкан је водио Сан Антонио Спарсе до једне од две водећих позиција у својој дивизији сваке сезоне. Овај кошаркаш, пореклом са Девичанских Острва, донео је у Тексас четири титуле, и то пре него што је ико и чуо за Дирка Новицког. Он, заједно са Тонијем Паркером и Емануелом Ђинобилијем, игра своју вероватно последњу сезону у НБА лиги.

Свакоме ко је икада крочио на тло Америке зна колико је битно за НБА лигу да има јаке и релевантне Њујорк Никсе. Следеће сезоне, након премного година, опет ће их и имати, без обзира где Крис Пол буде наставио каријеру. Дакле, још један разлог да се НБА лиги не окрену леђа.

Бити МВП не значи бити и најбољи. Тако барем сматра добар део кошаркашке јавности, а Дерик Роуз ће имати идеалну прилику да их разувери, или је да им запуши уста можда прикладнији израз. Роуз, чији квалитет игре бележи конзистентност која је јако ретка у модерном спорту, мора још једном да докаже да је бољи од било ког другог играча на својој позицији, па био он Крис Пол, Џон Вол, Расел Вестбрук, Рејџон Рондо или Дерон Вилијамс.

Блејк Грифин један је од играча са најимпозантнијим физичким карактеристикама у историји лиге, и чињеница је да ће постати кандидат за МВП награду пре него касније. Разлози не постоје да то не буде већ наредне сезоне. Када се то преведе на терен, добију се Лос Анђелес Клиперси у плеј-офу, коначно, након шест година. Ове године треба очекивати и далеко боље игре Ерика Бледсоа, изданка чувеног Кентаки универзитета и тренера Џона Калипарија, као и Ерика Гордона и ДеАндре Џордана. 

Не рачунајући Мајами, тим о коме се највише прича је, можда звучи необично, Оклахома Тандер. Тим са јако младим играчима, чији потенцијал није могуће предвидети, предвођен Кевином Дјурантом који се ни изблиза није сасвим развио као играч, сигурно није нешто што треба пропустити. Серж Ибака, Расел Вестбрук и Кендрик Перкинс не служе као украс на терену, што све скупа наводи на закључак да се јако озбиљна кошарка игра и на нешто руралнијем Средњем западу.

Друга екипа коју ниједан поштовалац кошарке не сме да изгуби са ума су и Портланд Трејлблејзерси. Ако повреде, којима су нажалост склони, избегну Веслија Метјуза, ЛаМара Олдриџа и Николаса Батума, ова такође млада екипа може да понови, или лако и да премаши, неочекивани успех Мемфиса из прошле сезоне. 

И наравно, оно сто је свима на уму. Мајами ће бескрупулозно јурити искупљење за протеклу сезону. Леброн Џејмс, самопрокламовани краљ, очајнички ће јурити прстен. Мајами је екипа коју или волите или мрзите, али барем индиферентност не постоји. Сумње и оспоравања неће престати све док накит не буде дошао на Саут Бич. Стрпљење Пета Рајлија, човека који је са Њујорк Никсима раскинуо сарадњу преко факса и коме куртоазија не значи превише, је на измаку. Изговора више нема, титула се након шест година мора вратити на Флориду.

Ретроспектива нас учи да, у ситуацијама налик овој, не треба очекивати превише. Поједини играчи нису нарочито водили рачуна о својој форми, или свом телу кад смо код тога, а искушења младости и богатства често су прејака. Мање од три недеље, колико тимови имају да ураде припрему нове сезоне, тактичку, техничку и физичку, сигурно није довољно. 

Посета сигурно неће бити адекватна, гледаност такође, барем не у почетку. Поражавајуће када се има у виду успех из претходне сезоне, на сваком пољу, који је мамио осмех на лице сваком љубитељу магичне игре под обручима. Дакле, шта просечног гледаоца, са било које стране океана, може натерати да своје време, или свој новац, посвети НБА лиги наредне сезоне?

Одговор се крије у питању. Зато што је ово НБА лига, најбоља кошаркашка лига на свету, једина америчка професионална лига која има енормни глобални утицај. Кошарка овде, без обзира на околности, новац изгубљен или добијен, промене правила или скраћену сезону, нема преседана у свету. А на крају, све што је заиста и битно је неортодоксно додавање, атрактивно закуцавање, убедљив "пик енд рол" или кош за победу у последњој секунди. Све остало је само дигитрон, папир и оловка.