Поново ради НБА

НБА локаут је завршен и кошарка, она наводно најбоља на планети, играће се ипак и ове сезоне. Мучни дијалог, или флагрантно избегавање истог, између власника клубова и представника кошаркаша трајао је 149 дана, а да при том није донео ништа чији опсег завређује више од неколико пасуса. Коначни епилог 16-часовног састанка у Њујорку, који је означио крај продуженог летњег распуста, није испунио захтеве нити једне од страна, барем не у потпуности. Да је то заиста случај, можда све ово и не би било толико страшно. Међутим, победника и губитника увек има, посебно када се дели четири милијарде долара.

Шест видно изнурених фигура објавило је у раним јутарњим сатима, са приметним одсуством задовољства које оваква прилика вероватно изискује, да локаут који је гушио америчку професионалну лигу скоро пола године више није на снази. Окупљеним новинарима највише су причали комесар НБА лиге Дејвид Штерн и Дерек Фишер, представник играча.

Били Хантер, директор синдиката професионалних играча, коме је ово већ други локаут од када је стигао на ту функцију 1996. године, био је сабласно непомичан за све време трајања конференције. Нико од представника играча, а ово је можда и најбитније, није похвално говорио о новодоговореним условима. Уместо среће, на њиховим лицима било је приметно само олакшање.

Говоримо о професионалном спорту, дакле није шокантна чињеница да је камен спотицања био новац, и само новац. НБА лига није у протеклим годинама пословала са превеликим успехом, и поред готово невероватно успешне и занимљиве сезоне 2010-2011. Да ствар буде смешнија, или тужнија - зависи са које стране посматрате - локаут ће лигу коштати скоро пола милијарде долара, који су неповратно изгубљени.

Полемисало се о расподели прихода од саме кошарке, у шта спада све, од продаје дресова па све до паркинг места. Теме су биле и нове рестрикције на количину новца коју клубови могу да потроше на плате играча, илити популарни селери кеп, услови драфта, понашање играча на терену и ван њега, допинг тестови као и још много тога, важно очигледно само појединцима са превише времена и још више новца.

Када се слегне прашина, а не треба очекивати да то буде пребрзо, наравно, констелација ствари ће изгледати мање или више овако: власници клубова ће према новом договору добијати 49 одсто целокупног новца који циркулише НБА лигом, уместо досадашњих 43 одсто. Када томе додамо преко 300 милиона долара у редукцији плата играча и скраћивање самих уговора, долазимо до суме од три милијарде долара коју ће власници клубова зарадити у периоду од десет година, колико ће на снази, надамо се, бити најновији договор.

"Кармело Ентони правило", или оно што би се тако звало да је захтев власника усвојен, јесте можда и највећи легат овог локаута, и највећа победа играча. Према овом правилу, које опет понављамо неће угледати светло дана, трампе и довођење играча у току сезоне, на начин на који је Њујорк и довео Кармела Ентонија, биле би онемогућене. Када се то имплементира, Двајт Хаурд, Дерон Вилијамс и Крис Пол, имена која ћете још често чути до почетка сезоне, могу да промене средину по изванредним условима, иако постају слободни агенти тек следеће године.

Локаут је требало да пружи одговоре на многа нерешена питања професионалног спорта у Америци, не само кошарке. Транзиција ка неким новим, спекулише се бољим решењима, требало је да почне са првим даном локаута, да би по његовом завршетку НБА лига осванула као освежена организација, пример сличнима исте врсте широм света.

Уместо тога, нимало стидљиви када је похлепа у питању, протагонисти су договор постигли како би се избегла катастрофа, отказивање сезоне, додатни губитак новца и тужбе са обе стране које би потом уследиле. Можда је индикативно да је договор постигнут 149. дана локаута, само четири дана након што су играчи престали да примају финансијска средства.

НБА лига би изгубила нешто мало мање од милијарду долара на основу уговора о телевизијским правима са кућама Ти-Ен-Ти, И-Ес-Пи-Ен и Еј-Би-Си, у случају пролонгираног штрајка. Случајности су ретке када је новац у питању, а то је посебно тачно када се говори о Америци.

Светла страна новог колективног уговора могле би да буду рестрикције наметнуте како би се укинуле, постепено наравно неједнакости (што је свакако еуфемизам) између појединих тимова у лиги. Очигледан пример би били неизбежни Њујорк никси, који су зарадили 226 милиона долара прошле године, док су Милвоки бакси морали да буду задовољни са 92 милиона долара.

Шампион Далас Маверикси, који су у власништву познатог и пребогатог Марка Кјубана, су на плате играча потрошили 90 милиона долара, а некада у Србији омиљени Сакраменто кингси су исте обавезе испунили са упола мање средстава. Нови план расподеле прихода требало би да ојача мала и средња кошаркашка тржишта, што је од посебне важности у лиги каква је НБА.

Ове године, имаћемо, ако се пројекције испуне, 66 утакмица у регуларној сезони, која ће симболично или не почети на Божић. Губитак једне петине ионако прегломазне НБА регуларне сезоне никако није превелики ударац за лигу, напротив. Постоје стручњаци у Америци, међу бившим професионалцима углавном, који се залажу да овај преседан заправо прерасте у праксу.

Тимови ће одиграти 48 утакмица у конференцији, што је приближно уобичајеном броју, али ниједна екипа неће имати прилику да одигра меч против сваке од осталих 29 екипа. Тако, на пример, публика у Мемфису можда не добије прилику да види магични кросовер Дерика Роуза или Коби Брајант ове године врло лако може да заобиђе Шарлот. Губитака, дакле, неумитно има. Штета је само што у том контексту говоримо углавном о самим навијачима.

Злогласни локаут из 1998. године скратио је сезону на 50 утакмица. Трајао је 204 дана и укупно је изгубљено 464 мечева регуларне сезоне. Џордан се тада повукао, по други пут, а посета на утакмицама, чији квалитет је у појединим тренуцима био готово комичан, драстично је опала. Чак се и гледаност мечева преко малих екрана експоненцијално смањивала.

У економској ситуацији у којој се тренутно налазе Сједињене Државе, чини се да минули локаут није могао да дође у лошијем тренутку. Ово су тренуци када тимови као свој императив имају враћање поверења навијача које су занемаривали јако дуго, јер су без њих све малопређашње приче о процентима и бројевима унапред обесмишљене. Једини начин да се то и обистини јесте да се тренд из претходне сезоне, тренд константног јачања лиге, настави и у овој новој, крњој сезони. Тешко јесте, али сигурно не и немогуће.