Дубока криза српског фудбала - ко управља Фудбалским савезом Србије и како изаћи из ћорсокака
Фудбалски савез Србије налази се у озбиљној институционалној кризи. Изборна скупштина заказана за 14. новембар поново је под знаком питања, званичног кандидата за председника нема, а мандати досадашњих органа су истекли. У Београд би требало да стигну и представници Фифе и Уефе, како би се размотрили могући кораци за превазилажење кризе.
У међувремену, репрезентацију Србије очекују утакмице против Немачке и Грчке у Лиги нација, али су резултати националног тима и спортска питања у другом плану.
О стању у српском фудбалу, утицају политике, неопходним променама и могућим решењима за РТС су говорили Бранко Спасојевић, новинар Спорт клуба, и Милан Биговић, новинар Радио Београда.
ФСС без легитимног руководства
Фудбалски савез Србије суочен је са озбиљним институционалним проблемима, јер су мандати досадашњих органа истекли, а ново руководство није изабрано. Четврти покушај организовања избора у кратком временском периоду поново је доведен у питање.
"У Фудбалском савезу Србије ништа ново, али је овога пута ситуација драматичнија него раније. Реч је о својеврсном општем колапсу, јер су органи Савеза практично изгубили легитимитет. Органи конституисани почетком новембра 2022. године, као и сталне комисије, остали су без мандата. Скупштине нема, нема ни руководства. Председнику Драгану Џајићу истекао је мандат у актуелном сазиву. Ситуација није само драматична већ и озбиљно упозоравајућа. Како ће Фудбалски савез функционисати и опстати у оваквим околностима, питања су на која би одговор требало да дају и стручњаци из иностранства. То је још један доказ у каквој се дубиози налази српска кућа фудбала", каже Бранко Спасојевић.
Узроке кризе Спасојевић види у снажном политичком утицају на изборне процесе у фудбалској организацији.
"До скоро се иза свега крио политички диктат одређених структура, које су по сваку цену желеле да изаберу лојалног кандидата. Скупштина је профилисана према захтевима владајуће политичке структуре и цео изборни процес унутар Фудбалског савеза развијао се у том правцу. До колапса је дошло када је политичким диктатом заустављан избор председника, најпре 24. јула, затим 2. септембра и 17. октобра, седам дана уочи промена на политичкој сцени. Сада смо дошли у ситуацију да људи изабрани под таквим околностима немају легитимитет да одлучују о судбини српског фудбала", додаје Спасојевић.
Навео је и разлог због ког је ФСС тренутно у кризи.
"Упозоравали смо више пута да је ослањање на политику, како у Црвеној звезди и Партизану, тако и у Фудбалском савезу Србије, погубно. То се сада показало у пракси. Људи који су изабрани у Скупштину Савеза, према мом мишљењу, немају легитимитет да одлучују о будућности српског фудбала", истиче Спасојевић.
Криза у Савезу одражава се и на репрезентацију
Институционални проблеми, лоша атмосфера у домаћем фудбалу и недостатак поверења остављају последице и на национални тим. У таквим околностима селектор Вељко Пауновић припрема екипу за важне утакмице, док поједини репрезентативци изостају са окупљања.
„Пауновићу је свакако тешко, јер ми више нисмо оно што смо били. Имамо најслабију репрезентацију у последњих десетак или петнаест година. Наших играча нема у великим клубовима. Селектору би било тешко чак и да су околности у Савезу идеалне, а овако је притисак још већи. Све то посматрају и играчи, па не треба да се чудимо када неки од њих не желе или не могу да се одазову позиву. Они одрастају у амбијенту у којем се од најмлађих категорија говори о намештању утакмица, гледају шта се дешава у Суперлиги Србије, како се смењују доминације клубова и какви су односи у домаћем фудбалу. Неповерење је огромно", истиче Биговић.
Према његовим речима, Пауновић је прекасно дошао на место селектора.
"Када се све то сабере, долазимо у ситуацију да фудбалер не жели да дође на окупљање репрезентације, док истовремено тренира индивидуално у иностранству. Имам разумевања за играче, јер и они виде шта се дешава око њих. Пауновић је прави човек у погрешно време. Требало је да дође раније, можда и после Светског првенства у Катару. Имао је великих успеха у каријери, а наша репрезентација је у претходном периоду, упркос пласманима на велика такмичења, често играла испод очекивања. Сада је селектору веома тешко, јер је очигледно да нема довољно подршке система", сматра Милан Биговић.
Биговић указује да проблеми превазилазе актуелно руководство и да је реч о дубокој кризи читавог фудбалског система.
"Нема система. Постоји утицај политике, а последице се виде и у другим спортовима. Погледајмо шта се дешава са појединим клубовима и како њихово функционисање зависи од спонзора и финансијске подршке. Иста судбина могла би ускоро да задеси и фудбал. Последњи је тренутак за промене, мада смо већ много закаснили. Заправо, ми одавно немамо систем. А није га тешко успоставити ако постоји воља. Можемо да погледамо примере Белгије и Холандије, да преузмемо проверена решења. Све то већ постоји у документима и пракси других земаља. Новом руководству потребни су стручни људи, а не они који ће само дизати руке и потврђивати туђе одлуке", наглашава Биговић.
Зашто у Београд долазе представници Фифе и Уефе?
Долазак представника међународних фудбалских организација у Београд очекује се у тренутку када ФСС нема изабрано руководство, а предстоји и организација Европског првенства за играче до 21 године, чији су домаћини Србија и Албанија.
Спасојевић сматра да је њихов долазак пре свега повезан са покушајем проналажења институционалног решења за кризу у Савезу.
"Представници Фифе и Уефе долазе управо због проблема у Фудбалском савезу Србије. Покушаће да утврде који су наредни правни кораци и како актуелна ситуација може да буде решена. Чињеница је да нема кандидата за председника и да у оваквим околностима нико не жели да преузме ту функцију. Дошли смо дотле да нико не жели на чело организације која би требало да буде место развоја и окупљања српског фудбала. Постоји могућност формирања привременог органа управљања, али је питање да ли би такав орган, изабран од стране актуелне скупштине, имао правни легитимитет. Истовремено, покушава се избећи и увођење привремене управе Фифе, односно међународног фактора, што би представљало крајње необичну ситуацију. Слични модели примењивани су у Грчкој и Босни и Херцеговини када њихови савези нису могли нормално да функционишу. Очекујемо да представници међународних организација предложе план активности и кораке којима би ова ситуација била превазиђена", објашњава Спасојевић.
Нови избори и нови људи као једино решење
Према оцени саговорника, излаз из кризе подразумева спровођење потпуно новог изборног процеса, од локалних и регионалних савеза до кровне фудбалске организације.
"Решење су нови избори и избор нових људи. Важно је разумети да је Фудбалски савез својеврсна држава у малом. Изборне процедуре почињу на најнижем нивоу, у општинским организацијама, настављају се преко окружних и подручних савеза и региона, све до највише фудбалске организације. Потребно је да се спроведе комплетан изборни процес, да дођу нови људи и да се успостави систем. То је кључно да би српски фудбал поново прорадио. Проблеми су толико велики да више немамо довољно фудбалера, тренера, спортских радника, па ни људи заинтересованих за фудбал. Довољно је погледати празне трибине и запитати се због кога су изграђени стадиони. Надам се да је 26. октобра свануло неко ново јутро за српски фудбал и да више нећемо бити таоци нездравог система у којем одлуке доносе људи који немају готово никакве везе са фудбалом", каже Спасојевић.
Видић и Поледица као могући део новог руководства
Међу именима која се помињу у контексту будућих промена у ФСС-у су некадашњи репрезентативац Немања Видић и фудбалски функционер Мирко Поледица. Ипак, за успешно вођење Савеза, према оцени Биговића, није довољан само углед стечен током играчке каријере.
"Немања Видић морао би најпре да зна да је посао фудбалског функционера потпуно другачији од посла професионалног фудбалера. Да бисте постали врхунски функционер у фудбалу, потребно је између десет и петнаест година искуства. Мирко Полeдица има управо толико, или чак нешто више, година стажа у фудбалским организацијама и могао би да буде идеалан сарадник од којег Видић може много да научи. Потребно је још таквих људи, а то је велики проблем у Србији. Имамо много гласних и бучних, али они који заиста нешто знају често остају по страни. Видић би морао да буде довољно мудар да се окружи људима који ће му говорити истину, чак и када то подразумева критику. Неопходно је да сарађује са људима који ће имати храбрости да му укажу на грешке. Критика је важна, јер без ње нема напретка. Ни ново руководство не сме да буде изузето од критике јавности и новинара", сматра Биговић.
Спасојевић указује да је за обнову Савеза неопходно окупити људе са ауторитетом и искуством, укључујући и оне који су претходних година били критички настројени према начину управљања српским фудбалом.
"Будуће руководство мора да буде састављено од јаких људи, људи са ауторитетом и знањем. У последње време формирала се и група некадашњих фудбалских радника и тренера који су критички настројени према актуелном стању. Међу њима су Иван Вукомановић, Славољуб Муслин и Бранко Соса Бабић, као и други људи који су, нажалост, своје каријере наставили у иностранству. Сигуран сам да они могу, али и морају, већ сада да помогну српском фудбалу да ојача и поново стане на ноге. Ако будемо имали квалитетне људе и здрав систем, верујем да би могло да се врати време када су репрезентацију успешно водили Радомир Антић и Славољуб Муслин", истиче Спасојевић.
Финансирање клубова и будућност српског фудбала
Једно од кључних питања за будућност домаћег спорта јесте и однос државе према професионалном, аматерском и школском спорту, као и начин финансирања клубова. Биговић сматра да предстоји период великих изазова и да ће бити неопходно другачије распоредити средства и створити услове за развој већег броја клубова.
"То је једно од најважнијих питања у овом тренутку. Од односа будуће власти према спорту зависиће и какав ће бити фудбалски систем, али и то који ће људи бити спремни да се ухвате у коштац са озбиљним проблемима. Тешки дани долазе за српски спорт. Још није дошао на дневни ред, али ће и то питање морати да се отвори. Очекујем да се промени однос не само политичких структура већ и читавог друштва, навијача и социјалног окружења према спорту. Држава ће вероватно наставити да помаже, али неће бити толико новца као раније, посебно када је реч о Црвеној звезди и Партизану. Мораћемо више да размишљамо и о Крагујевцу, Нишу и Војводини", каже Биговић.
Додаје да мора мислити и на ојачавање клубова ван Београда.
"Добро је што су изграђени нови стадиони у Лозници, Лесковцу и Зајечару, али где су стадиони у Нишу и Крагујевцу? Потребно је да развијамо и друге фудбалске центре, да бисмо подигли квалитет целе лиге. Морамо да створимо велику четворку или петорку српског фудбала и подигнемо Суперлигу на виши ниво. Не можемо да мењамо број клубова у лиги одлукама које су мотивисане политичким разлозима, па да прелазимо са 16 на 12, затим на 14 клубова. Таква привремена решења нас скупо коштају. Семaфор никада не лаже. Он показује стање на терену, али и атмосферу у Савезу, Црвеној звезди и Партизану. Потребни су нови људи и суштинске промене", наглашава Биговић.
Критика као допринос, а не напад на клубове
На крају разговора, Биговић је указао на потребу да се клубови и фудбалске организације посматрају као институције које припадају навијачима и јавности, а не људима који тренутно обављају функције.
"Ја Црвену звезду, Партизан и Фудбалски савез Србије волим више од људи који се у овом тренутку налазе у њима. Немам никакав финансијски интерес од тих организација. Нисам од њих ништа зарадио. Једноставно их волим и желим да буду успешни. Волео бих да једног дана преносим финале Лиге шампиона у којем игра Црвена звезда. То би за мене било огромно задовољство. Када критикујем, чиним то искрено и добронамерно, јер желим да се ствари промене набоље. Нажалост, време често покаже да су критике биле оправдане, а верујте ми да бих највише волео да нисам био у праву", закључује Биговић.