Ко је Василије Аџић - владар Торина и нова фудбалска звезда у Италији

Када један деветнаестогодишњак из Никшића, који је донедавно играо у првенству Црне Горе, постигне победоносни гол у дербију Италије и одлучи сусрет између Јувентуса и Интера - то више није само фудбал. То је бајка, статистичка грешка која руши све моделе, шаблоне и прорачуне.

Василије Аџић, млади везиста Јувентуса и рођени Никшићанин, својим голом у надокнади времена донео је победу "старој дами" над Интером (4:3), и тиме не само што је постао херој утакмице, већ је скренуо пажњу целе Европе на једну малу фудбалску земљу - Црну Гору.

Аџић је рођен 12. маја 2006. године, а прве фудбалске кораке направио је у школи ФК Будућност. За први тим дебитовао је у августу 2022. године и одмах се уписао у стрелце против Арсенала из Тивта и тако постао најмлађи голгетер у историји клуба.

За Будућност је на 58 утакмица постигао девет голова са тек напуњених 18 година. За све селекције Црне Горе одиграо је 39 утакмица и забележио, такође девет погодака.

Његов таленат није прошао незапажено, јер је већ у јулу 2024. године потписао уговор са Јувентусом. За италијанског гиганта дебитовао је у октобру исте године против Лација, али је због повреде и конкуренције у екипи више времена проводио у другом тиму Јувентуса који се такмичи у Серији Ц.

Аџић је тада на осам утакмица постигао четири гола и уписао две асистенције. Онда када је највише требало, млади Црногорац је добио праву прилику и зграбио је са обе руке.

Гол против Интера није био обичан погодак. Био је то тренутак који мења каријеру и перспективу целе једне фудбалске нације.

Црна Гора је једна је од ретких земаља Европе чији клубови никада нису играли у групној фази неког Уефиног такмичења. То довољно говори о фудбалу у тој држави, а Василије Аџић је светла мрља у црнилу.

До јуче је играо на теренима Петровца, Морнара, Дечића, а у суботу је постигао гол за победу у највећем дербију Италије.

Истакао је Аџић да су му српски репрезентативци Филип Костић и Душан Влаховић велика подршка и да су му њихове речи много помогле.

Аџићева прича је изузетак који потврђује правило да и споредним стазама може да се дође до врха. Његов пут није водио преко балканских лига и регионалних великана, па и осредњих западних клубова. Директно из Црне Горе слетео је у Торино.

Гол против Интера није био само погодак за победу. Био је то симбол, тј. пукотина у систему који годинама не препознаје превише играча из малих средина.

То је била порука да таленат и рад могу да победе недостатак ресурса и чемер у родним клубовима. Прича која ће можда отворити врата новим клинцима из Тивта, Никшића и Подгорице.