Како правило 50+1 штити немачке клубове од потпуне контроле инвеститора

Шта је правило 50+1?

Правило 50+1 је централни пропис у немачком професионалном фудбалу, осмишљен како би се осигурало да управљање професионалним тимом остане у рукама чланова клуба.

Правило, које је на снази од 1999. године, прописује да матични клуб, на пример Бајерн Минхен, мора да контролише најмање 50 одсто плус један глас у својој издвојеној професионалној фудбалској компанији – у овом случају то је  "FC Bayern München Fußball AG". Тиме се осигурава да већина права увек припада клубу и његовим члановима, односно да они већином гласова могу да доносе одлуке о свом клубу.

Поштовање овог правила у немачком професионалном фудбалу првенствено надзире Немачка фудбалска лига (ДФЛ). ДФЛ је лигашки савез задужен за организацију и регулацију Бундеслиге и Друге Бундеслиге.

Савезни картелски завод, централни орган за заштиту конкуренције у Немачкој, такође игра важну улогу. Од 2018. године Завод преиспитује правило 50+1 због могућих кршења закона о конкуренцији.

Шта је сврха тог правила?

Професионални фудбалски клубови њиме су "заштићени" од преузимања од стране екстерних инвеститора. Правило спречава инвеститора да стекне потпуну контролу над клубом и управља њиме искључиво на финансијским основама - потенцијално занемарујући на пример интересе навијача.

Правило стога уједно и осигурава донекле сличне (финансијске) могућности, јер је немогуће да неки клуб у куповину играча уложи много више новца од других клубова, захваљујући свом моћном мецени.

Надаље, то правило штити и културу навијача, која је у Немачкој снажно развијена. Навијачи у Немачкој нису само гледаоци који плаћају, већ активни чланови клуба који могу да учествују у важним клупским одлукама, на пример, на годишњој скупштини. Велика већина организованих навијача у Немачкој противи се комерцијализацији фудбала. Стога им је правило 50+1 од велике важности.

Постоје ли изузеци од правила?

Једно посебно правило омогућује инвеститорима стицање већинског удела, али тек након 20 година континуираног улагања. Тренутно је клубовима Бундеслиге Бајеру 04 из Леверкузена и Волфсбургу допуштено да буду под контролом компанија јер су од њих примали континуирану (и значајну) подршку више од две деценије.

"Bayer 04 Leverkusen Fußball GmbH" је наиме у потпуном власништву хемијског концерна Бајер, а "VfL Wolfsburg-Fußball GmbH" је у потпуном власништву концерна "Фолксваген".

До 2023. године изузетак је важио и за Хофенхајм, који је финансијски подржавао клупски мецена Дитмар Хоп, један од оснивача софтверске компаније "САП", а који је поседовао већину гласачких права у фирми "TSG 1899 Hoffenheim Fußball-Spielbetriebs GmbH".

Међутим, у јуну 2023. године, Хоп се одрекао већинског права гласа и вратио гласачка права матичном клубу. Тиме је ТСГ поново постао "нормалан" бундеслигашки клуб који подлеже правилу 50+1.

РБ Лајпциг је посебан случај. Иако се клуб формално придржава правила 50+1, критикован је јер има само 23 члана са правом гласа, од којих већина негује блиске везе са клупским спонзором, компанијом "Ред бул". Критичари стога оптужују клуб да заобилази правило, иако га технички не крши.

Савезни картелски завод управо позива РБ Лајпциг на побољшања и корекције такве "конструкције" те захтева отворенији приступ чланству. Што се тиче Леверкузена и Волфсбурга, препорука је да се правило о изузећу од правила 50+1 прилагоди, јер оно више није баш компатибилно са новијом судском праксом Европског суда правде о спортском антимонополском праву.

Има ли критика на рачун правила 50+1?

Критичари тврде да правило 50+1 немачке фудбалске клубове ставља у финансијски неповољан положај у поређењу са клубовима у другим земљама. Док екипе у Енглеској, Француској или Саудијској Арабији могу да располажу огромним свотама новца захваљујући својим моћним инвеститорима, немачки клубови су ограничени овим правилом у прикупљању капитала. Потенцијални инвеститори су њиме "обесхрабрени", тврде критичари, јер они заузврат не добијају контролу над клубом иако улажу (много) новца.

Друга критика је да се правило може заобићи у пракси (нпр. РБ Лајпциг), што га чини неефикасним и неверодостојним. Други критичари, који би желели да виде већу дозу укључивања инвеститора у немачки професионални фудбал, у том правилу виде препреку за структурне реформе фудбала и предузетничку флексибилност.

Да ли навијачи из других земаља желе правило 50+1?

Многи навијачи из других земаља прижељкују модел попут немачког правила 50+1 – посебно као одговор на контроверзна преузимања од стране инвеститора и растући утицај богатих мецена. Слични захтеви су се чули у Енглеској, након што је саудијски државни инвестициони фонд 2021. године преузео клуб Премијер лиге Њукасл јунајтед.

Жестоке расправе је током 2021. године изазвала краткорочно најављена могућност формирања својеврсне Суперлиге. Тада је спремност на учествовање у таквом такмичењу најављивало шест (финансијски моћних) енглеских клубова.

У Француској расту критике на рачун доминације клубова у власништву инвеститора попут Пари Сен Жермена, којим управља катарски државни инвестициони фонд. Ница, Олимпик Лион, Олимпик Марсељ, Монако и Тулуз такође су у већинском власништву страних инвеститора. Многи навијачи желе више утицаја на доношење одлука у клубу, те јачу везу између клубова и њихове базе, односно чланова.

У Италији су клубови са дугом традицијом попут Милана и Интера у последњих неколико година вишеструко мењали власника – обично се у тим процесима водило мало или нимало рачуна о интересима навијача. Стога су све гласнији позиви на увођење прописа који ограничавају утицај инвеститора и штите идентитет клубова.

У Шпанији најбољи прволигаши Реал Мадрид и Барселона остају и даље клубови у власништву њихових чланова, али неки мањи клубови су у власништву страних инвеститора. И у Шпанији постоје покрети који се залажу за повратак структурама које воде сами чланови.

А и у Бразилу, где се фудбалско тржиште инвеститорима отворило тек 2021. године, расте забринутост због губитка идентитета клубова. Стога постоје разне иницијативе, међу навијачима, као и међу спортским економистима, правницима и политичарима, које се залажу за увођење механизама правне заштите утемељених на моделу "Made in Germany".