Како је умро фудбал у Италији?

Клупски фудбал у Италији почео је 1898. године, док се са данашњим форматом такмичења кренуло 1929. године. Три сезоне нису одигране (због ратова), а за 79 комплетираних шампионата, Италија је 77 пута добила првака земље. Савез је први пут због „илегалне игре" морао да интервенише и одузме титулу Торину, што се десило у сезони 1926/27. Члан Управног одбора „бикова" признао да је новцем „подмазао" победу свог клуба у мечу против Јувентуса (утакмица завршена у корист Торина резултатом 2:1) и практично самом себи одузео звање првака.

Другу корекцију Фудбалски савез Италије извршио је за сезону 2004/05, када је пехар одузет Јувентусу, што је био исход сада већ чувене акције Калчополи. „Старој дами" одузете су две титуле, док је она за сезону 2005/06 додељена Интеру, јер је клуб Масима Моратија након суспензије Јувеа и одузимања бодова Милану, био први на табели у поменутој години.

У јуну 2011. године, адвокат Фудбалског савеза Стефано Палаци изјављује да је суд дошао до доказа који потврђују да је и Интер играо битну улогу у Калчополију. У пресретнутим позивима истиче се покојни председник клуба Ђакинто Факети, који је био у директном контакту са судијама и судијском комисијом. Дакле, Факети је за свој клуб радио исто оно што су и остали који су, мање или више кажњени, али је Интер прошао без икакве санкције. Иначе, нови докази сумњиче и Ливорно, Каљари, Кјево, Палермо и Удинезе.

Долазимо и до веома битне ставке у закону Италије која се односи на процесе у вези са спортом. Она каже да се казне не могу спровести ако од тренутка кршења правила прође четири или више година. Дакле, ако се докаже да је неки од наведених клубова прекршио закон и правила игре, против тих клубова неће бити ништа предузето (ни одузимање бодова, ни избацивање у нижи ранг такмичења, ни финансијске казне).

Једини који у овом случају може да настрада је Интер којем ће, скоро сигурно, бити одузета титула из сезоне 2005/06. Али, у поређењу са оним што су прошли Милан, Лацио, Фиорентина и Ливорно, а посебно Јувентус, та санкција је готово занемарљива.

Препуцавања након Палацијеве изјаве су већ кренула. Лучано Мођи најавио је, након одбијања жалбе на доживотну суспензију, да ће се, ако то буде потребно, обратити и Европском суду за људска права у Стразбуру. Масимо Морати отужио је Палација за „неприхватљив напад". Пошто је Газета дело спорт објавила Палацијево саопштење, председник Интера позвао је навијаче да почну да бојкотују лист, иако је та иста Газета била прва која је 2006. године објавила траскрипте сумњивих телефонских разговора, који су касније били главни доказ против Јувентуса.

А пре месец дана, на сву Калчополи срамоту, стигла нам је вест из Италије да је откривена организована мрежа која преко кладионица намешта резултате у прве три лиге. У редовима тих вести налазимо имена Бепеа Сињорија, Кристијана Донија и осталих. Ако таква имена дођу у везу са таквим „акцијама", онда је време да се притисне велико црвено дугме и укључи највећи могући аларм.

Калчополи је покренут како би се уклониле и најмање неправилности у вези са регуларношћу фудбала на „чизми". Пре пет година, Јувентус је избачен у другу лигу, Милан, Лацио, Фиорентина и Ређина кажњени су одузимањем бодова, а санкционисани су и неки руководиоци клубова, као и арбитри (Де Сантис, Ракалбуто и Родомонти). Лучано Мођи и Антонио Ђираудо (менаџери Јувентуса), као и Иноћенцо Мацини (потпредседник FIGC) добили су по пет година суспензије, а средином јуна ове године та првобитна пресуда преиначена је у доживотну забрану вршења било које функције унутар италијанског фудбала.  Блаже казне „уручене" су Леонарду Меланију и Адријану Галијанију (обојица из Милана), двојцу Дела Вале из Фиорентине, и Клаудију Лотиту (Лацио). Сви они обележени су као „организатори" скандала.

Енрико Прециози, председник Ђенове, могао би такође да добије доживотну суспензију, јер јер током петогодишње забране рада, дирекно у разговору са Масимом Моратијем, договорио продају Тијага Моте и Дијега Милита из Ђенове у Интер, 2009. године. Због tог трансфера, Морати је био суспендован на три месеца и морао је Савезу да уплати 45 хиљада евра, а све на име неспортског понашања и илегалног пословања.

Од првог суђења до данас, Лучано Мођи пренео је процес на цивилни суд и тамо тражио правду за себе и свој некадашњи клуб. И током ових пет година успео је да докаже да огромна већина ствари за које је оптужен једноставно нема везе са истином. Бивши спортски директор Јувентуса доказао је да није крив за: 1) Закључавање судија у свлачионицу и притисак на њих; 2) Контролисање одабира судија за утакмице; 3) Утицање на судијске одлуке; 4) Подмићивање судија; 5) Куповину луксузних поклона утицајним људима у Савезу; 6) Директан контакт са судијама; 7) Стварање скривене мреже комуникације; 8) Намештање мечева и покушај намештања мечева. Дакле, Мођи није ништа више крив од других, а дебело је награбусио. Тешко да је „Лаки Лучано" био потпуно недужан, али сада све реалније делује његова прича да је Калчополи од самог почетка била фантастично организована представа. И то од стране челних људи Интера.

Паоло Бергамо, бивши арбитар и касније човек задужен за делегирање судија на мечевима прве и друге италијанске лиге, неколико пута је изјављивао да на првом, оригиналном суђењу (2006. године) чланови суда у Напуљу нису хтели да саслушају шта има да каже. И пет година касније, он тврди да и даље има жељу да изнесе све што зна, како би неке скривене чињенице коначно изашле на светло. А неке од тих чињеница укључују и сугестију Савеза да водећи људи клубова буду у сталном контакту са судијском организацијом, све због тога да би две стране одржале добре односе. Ево шта, између осталог каже Бергамо:

„Причао сам са свима на тему избора судија, а на суду у Напуљу нико није доказао да је тај одабир био намештен. А што се тиче састанака и вечера...Састајао сам се са Факетијем (покојним председником Интера), па онда са Галијанијем, а затим и са Мођијем, али су само људи из Јувентуса доживели да им полиција опкољава куће".

Требало би напоменути да су на суђењима прегледани транскрипти више хиљада пресретнутих позива који инкриминишу Лучана Мођија. Такође, треба напоменути да је у то време на челу "Телекома Италије" био Марко Тронкети Провера, господин који је власник фабрике "Пирели" (спонзора Интера), али и члан борда директора „неро-азура". Друга битна ствар је то да је Гвидо Роси, такође члан борда директора Интера, водио суђење у процесу Калчополи, а да је по завршетку тог процеса преузео функцију првог човека "Телекома". Чак и признања радника "Телекома" да су уништавали одређене снимке разговора, нису имала утицаја на коначну пресуду.

Само кратко подсећање - суд је на крају процеса доказао да је једина намештена утакмица у спорној сезони била она коју су одиграли Леће и Парма. И та утакмица је стављена на терет Јувентусу, пошто је суд закључио да је Мођи умешао прсте, како би помогао Фиорентини да остане у лиги. Крајње чудно, знајући дугогодишње ривалство „виоле" и Јувентуса.

Андреа Ањели, председник „старе даме", рекао је пре неколико месеци да ће урадити све што је у његовој моћи како би се одузете титуле врате клубу из Торина. Суд је одбио њихову жалбу, тако сада постоје минималне шансе да Јуве опет дође на 29 титула, колико је и освојио на терену.

Ако се Интеру одузме пехар из 2006. године, Јуве ће бити морални победник, јер су везани за тај клуб читавих пет година покушавали да докажу невиност. Међутим, морална победа на ваги никако не може да изједначи пет година које је Јуве провео на стубу срама, силне милионе изгубљене због казни и пропуштања такмичења у Лиги шампиона и што је најважније, губљења једне од најдоминантнијих екипа у Европи. Ипак, то је нека друга и дуга прича.

Колико је у читавој причи крив Фудбалски савез Италије? Ако се све ово стави на папир, Савез некадашњих светских првака је једини кривац. Да је Калчополи пре пет година одрађен на прави начин и да су сви умешани добили драконске казне, данас (вероватно) не би гледали болесну Серију А, која се мучи да привуче гледаоце на стадионе, која губи место у Лиги шампиона и препушта га Бундеслиги, која изједа саму себе.

Битан датум је 18. јул. Тада ће бити одржано ново суђење. Следећег понедељка сазнаћемо шта су тужиоци закључили. Дакле, нема казни за период до 2006. године, то је једино сигурно. Сазнаћемо да ли ће за сезону 2005/06 у историји италијанског првенства остати празан простор на месту које је резервисано за име шампиона државе.

Италијански фудбал налази се у огромној кризи. Ако се под хитно не предузму радикалне мере за оживљавање Калча и враћања здраве конкуренције, ово мучење и селективно дељење правде на судовима могло би да потраје бар још десет година. Дајте људи, потрудите се мало! Некима од нас много недостаје добар фудбал из Рима, Милана, Торина, Напуља, Каљарија, Фиренце.