Једина утакмица коју Миха није могао да добије

Пре свега, многи су били изненађени када се крајем претпрошле седмице у медијима појавила могућност да постане тренер бившег клуба. Био је то први ударац за његов имиџ.

Јер пре само 13 месеци, у време одигравања финала Лиге шампиона Интер-Бајерн он је помињан као један од кандидата.

Чињеница да је сада његова „кандидатура" била слабија говори о томе да је рејтинг овог 42-годишњег Србина у међувремену пао.  Једноставно, јавност и медији нису га сматрали озбиљним кандидатом.

А изгледа да га ни Интер није сврставао међу прве изборе.

Клуб није ни желео да отпусти Леонарда, а када је Бразилац већ одлучио да оде, Интер је, по тврдњи италијанских новинара, посао нудио Марселу Бијелси, Андреу Виљашу Боашу па Фабиу Капели и потом Карлу Анћелотију. Свако од њих је отпао из разлога који су већ познати. Што значи да је Михајловић био, у најбољем случају, пети избор.

Медији нису изваличили позитивне већ негативне статистичке податке из његове каријере. Као например да је победио у само 30% утакмица у Серији А, или да је Фиорентина прошле сезоне изгубила 23 бода у утакмицама у којима је имала предност или нерешен резултат (што је највише у Лиги).

Појавили су се гласови подршке као Марка Тарделија, човека чија прослава гола Немцима у финалу СП 1982. и даље важи као једна од најупечатљивијих икада. Или још једног бившег репрезентатитвца Ђанлуке Паљуке. Али све је то трајало колико и рекламни блок на ТВ-у.

Са друге стране, критике у јавности и међу навијачима су расле. Као да Михајловић „краде на изборима". 

А шта ако је Синиша Михајловић већ једном одбио Масима Моратија? Шта ако га је овај већ звао пре годину дана а Михајловић рекао да му је потребно још неко време да стекне искуство за такво место? Дакле, шта ако се захвалио човеку који му је дао и врхунски уговор на крају фудбалске каријере и код којег је почео тренерску?

Да ли се можда осећао дужним према једном од најутицајнијих људи у свету фудбала а поготово Италији?

Не зове Морати сваки дан. Реал, Барса, Манчестер јунајтед, Челси, Милан, Јуве, Интер...они звоне највише два пута.

Можда је тај други позив био баш средином јуна. И због свега тога, Михајловић је можда морао у сред Моратијеве реченице да каже „да" без обзира шта је овај питао.

Тренутна група играча у Интеру прешла је свој зенит у финалу 2010. када су освојили титулу првака Европе. Михајловић би водио екипу која ем мора драматично да се мења, ем два најбоља играча, Весли Снајдер и Самуел Ето, држе кваку са „оне" стране врата. 

А од тренера се очекује да попуни ципеле које је оставио Жозе Мурињо-трипла круна. Ципеле попут Шиљиних или Гуливерових.

Ту није крај. Читавих седам дана Михајловића су развлачили по медијима. Што значи да је Интер тражио друго решење.

То је дало време Фиорентини да се освести и запита каква је то његова лојалност клубу.

По анкети Фиорентина радија чак 75% навијача било је за његов одлазак из клуба. Критика је стизала једна другу. Па се можда и председник Виоле Деле Вале запитао да ли је њихов однос искрен.

Фанатичан и „контраш" какав јесте он би у свим тим условима и преузео Интер, због изазова и дуга који има.

Али онда је и он почео да размишља. Чекај, када су ме оно звали?

После седам дана у којима је слушао оптужбе, критике, спекулације, поређења са овим и оним...после седмице у којој је чекао један једини позив читајући да постоји чак десет кандидата и осећајући се као лоптица у стонотениском мечу он у четвртак одлучује да прекине причу саопштењем да не иде у Интер.

То ће сигурно оставити последице на релацији Морати-Михајловић. Уосталом председник плаво-црних је већ следећег дана изјавио како је Михајловић свако мало причао да нема намеру да мења фирму (први пут три дана после спекулација, али у једној двосмисленој изјави).

Са друге стране његов однос са навијачима и управом Фиорентине, са којом има још годину дана уговора, далеко је лошији него пре десет дана.

Председник Деле Вале му је приватно пружио подршку али јавно је гледао свој интерес питајући се питање свих питања: „Који је мој део".

Обично се помињање тренерског кандидата и Интера у истој реченици тумачи као плус и знак признања човеку о коме је реч. Ето, например Гаспарини, који је добио место тренера. У Михајловићевом случају то је испало потпуно обрнуто.

Сада ће новинари трљати руке, и са прстима који већ висе изнад тастатуре чекати почетак првенства. Михајловић у наредну сезону улази са бодовним минусом. И тако би било и да је преузео Интер, и тако је иако остаје у Фиорентини. Први кикс-биће лавина.

Фактички гледано, он је ћутао и рекао да жели да настави посао у Фиорентини. А оптужен је за покушај преузимања посла у Интеру, нелојалност председнику тог клуба, за окретање леђа Фиорентини, за то да није тренер довољно квалитетан ни за једне ни за друге, за то да су његови резултати лоши...Још мало па га нису оптужили и за убиство Кенедија.

Не верујем да га после свега неко више воли у фудбалском свету Италије, чак напротив. Али познајући га, верујем да им он ово неће заборавити.

Синиша Михајловић се још није доказао као тренер. А у сезону у којој ће га гледати „под лупом" он је једини који улази за бодовним минусом.

Некада, као играч, бавио се лепим послом на тежи начин. Сада, као тренер, то је нешто друго. Ово је тежак посао на тежи начин.