Највећи фудбалски преокрети

Ретко се дешава да нека екипа у Лиги шампиона испусти велику предност из прве утакмице. Ипак, један од највећих преокрета десио се 2004. године на Риазору, где је Депортиво из Ла Коруње у реваншу стигао велику предност Милана из првог меча четвртфинала елитног такмичења.

Прво је Милан на свом стадиону разнео Депортиво резултатом 4:1, и за њих је реванш у Шпанији требало да буде само формалност. Самоуверени Милан, са Каком и Шевченком, није ни слутио да му се спрема прави потоп на Риазору.

До краја првог полувремена Депортиво је већ имао резултат који их је водио у полуфинале. Головима Пандијанија, Валерона и Ликеа, шпанска екипа је имала предност од 3:0. Разбијена чета тадашњег тренера Милана, Карла Анћелотија, није знала шта их је снашло. Последњи ударац миланској екипи задао је Фран у 76. минуту, који је постигао четврти гол за Депортиво.

Та легендарна генерација клуба из Ла Коруње дошла је до полфинала Лиге шампиона, где је поражена од Порта.

На другој страни Милан се још једном нашао на неславној листи невероватно изгубљених мечева. Ако су изабраници Карла Анћелотија против Депортива 2004. имали лош дан, годину дана касније, у финалу Лиге шампиона, против Ливерпула, они су имали катастрофално полувреме.

Првих 45 минута у Истанбулу између тадашњих финалиста, Милана и Ливерпула личило је на игру мачке и миша. Италијански клуб је повео већ у првом минуту голом Малдинија, да би у финишу полувремена још два поготка постигао Креспо. Са предношћу од 3:0, Милан је отишао у свлачионицу, шампањац је већ био на леду, чекало се само да исцури још 45 минута и да почне славље.

То што се догодило у других 45 минута, и што је названо "чудо у Истанбулу", и даље нико не би могао да објасни. Навијачи Ливерпула су већ прежалили титулу, један навијач у том граду је себи одузео живот у полувремену, на стадиону су и даље певали You'll never walk alone, очекујући од својих момака само да часно одиграју до краја и избегну убедљивији пораз.

Када су Џерард и другови изашли на терен, ништа није ни слутило да је зајапурени Рафа Бенитез спремио чудо.

Гол Џерарда у 54. минуту само је ублажио горак укус из првог полувремена, али нико није ни помислио да је то почетак тоталног преокрета. Али када је само два минута касније Шмицер смањио на 3:2, навијачи Ливерпула били су на ногама. Разгоропађени "црвени" кренули су да "гризу", а то им се исплатило већ у 60. минуту, када је после пенала Алонсо изједначио резултат.

Милан је промашивао невероватне прилике, Ливерпул се борио, меч је отишао у продужетке па пенале, а на крају је Ливерпул заслужено славио.

Ипак, није Милан актер свих (не)славних преокрета у евро такмичењима. Било је и других европских великана који су на невероватан начин губили мечеве. Када је легенда енглеског фудбала Гери Линикер једног дана изјавио да је фудбал једноставна игра у којој 22 играча шутирају лопту, а на крају увек победе Немци, онда сигурно није мислио на Бајерн из Минхена.

Ова екипа која има четири освојене Лиге шампиона можда би имала и више да је финале 1999. године против Манчестер јунајтеда одиграла до краја, уместо да слави пре судијског звиждука. Ситуација је изгледала овако, на почетку утакмице Марио Баслер је из слободног ударца довео Баварце у вођство од 1:0. До истека регуларног времена Манчестер није успео да изједначи, а нападачки тандем Кол-Јорк био је, малтене, неприметан.

Онда сир Алекс, који је тада био само Алекс, у игру убацује "убицу дечјег лица" Солскера и ветерана Тедија Шерингема. Оно што се догодило од 90. до 92. минута најбоље је видети на фацама навијача Бајерна. У једном тренутку су на Ноу Кампу славили титулу, а онда, за 120 секунди са неверицом гледали како навијачи Манчестера почињу славље. Два напада и голови Солскера и Шерингема преокренули су ситуацију на терену оставивши навијаче и играче Бајерна да се и данас питају шта их је тада снашло.

Иако је Бајерн пример да и упорни Немци понекад могу да посрну, има примера неких дргих немачких клубова који су знали да направе невероватне преокрете. Један од највећих је извела екипа Урдингена 05, којој се данас губи сваки траг, јер игра у нижим немачким лигама. Ипак, овај тим је осамдесетих година 20. века играо и у Европи.

Остала је упамћена њихова утакмица четвртфинала Купа победника купова 1986. године, када је, после пораза на гостовању у Дрездену против Динама од 3:1, дошао реванш. У првих 45 минута реванша на семафору је писало 3:1 за Динамо, што је значило да само чудо може спасити Урдриген. Чудо се и десило. Ова екипа је од 58. минута, па до краја меча, постигла шест голова, победивши са невероватних 7:3. Мало је екипа које су се после овога приближиле сличном преокрету.

Један од најневероватнијих преокрета у историји евро купова направила је екипа Партизана која је 1984. године успела да стигне минус од четири гола против Квинс парк ренџерса. Ова два тима први меч другог кола Купа Уефа одиграли су у Лондону, где је енглески тим дошао до, наизглед, недостижне предности од 6:2.

Онда је дошао реванш у Београду. Већ на изласку на терен, Енглезе је дочекала ватрена атмосфера на стадиону ЈНА, од које су, како су неки признали, почеле да им дрхте ноге. Права дрхтавица је међутим настала кад је почео меч. Головима легендарног Манцеа, Каличаина, Јешића и Живковића, "црно-бели" су елиминисали енглески тим. Иначе Партизан је овом победом у то време постао тек друга екипа која је у европским такмичењима у реваншу стигла заостатак од четири поготка.

За велики преокрет у европским утакмцама сматра се и онај у финалу Купа Уефа 1988. године. Тада су се играле две утакмице, а Бајер Леверкузен и Еспањол су били финалисти. Први меч у Шпанији припао је Есопањолу 3:0. У реваншу у Леверкузену је све мирисало на то да ће тим из Барселоне освојити трофеј. Скоро до 60. минута није било голова, али онда на сцену ступа позната немачка упорност. Екипа из Леверкузена у 57, 63. и 81. минуту постиже три поготка и долази до резултата који води у продужетке. Меч је после проужетака дошао и до пенала. Да ли некоме треба објаснити како Немци изводе пенале и ко је добио ову утакмицу?

И Барселона је пре времена Ромарија, Роналдиња и Месија, често знала непријатно да изненади своје навијаче. У првом колу тадашњег Купа победника купова 1984. године, Барселона је играла против Меца. Каталонци су у већ у првом мечу у Француској забележили убедљиву предност од 4:2, тако да је реванш на Камп Ноу требало да буде лакши тренинг.

И у реваншу Барса је голом Караска у 33. минуту повела са 1:0, што је значило да је укупна предност Каталонаца била 5:2. Навијачи Барселоне су у тим тренуцима већ размишљали о наредном противнику, када је на сцену ступио Словенац Курбош. Он је прво изједначио резултат на 1:1, а до полувремена, аутоголом Санчеза, Мец је повео са 2:1. Нико није ни слутио да ће француски тим у наставку скроз анулирати предност из претходног меча. Маестрални Курбош тада је постигао још два поготка поставивши коначан резултат 4:1. Такав пораз Камп Ноу није доживео.