Ево зашто Платини није у праву

Од најважније споредне ствари на свету, фудбал је, већ сада, код већине заљубљеника постао најважнија ствар. Игра која је настала у другој половини деветнаестог века пуно се променила до данас. Од забаве за сиротињу, фудбал је прерастао у врхунски бизнис у којем се обрће огроман новац.

Иако је овај спорт напредовао на скоро свим пољима, једно правило је остало непромењено, судијска је увек последња. То не би био проблем да су делиоци правде безгрешни. Ипак, у времену када се игра "атомски фудбал" и где некад и милиметри знају да направе разлику између победника и пораженог, судијске грешке су све чешће, а њихове последице све веће.

Фифа и Уефа и даље уверавају навијаче и играче да фудбалу не треба технологија, али неке невероватне судијске грешке говоре супротно.

Да је могао да одлуку донесе после прегледаног снимка, судија на мечу колумбијске лиге између Атлетико јуниора и Америке вероватно никада не би досудио тај пенал нападачу Емерсону Пиоху Акуњи. Тај играч Атлетика је у току једне акције као покошен пао у шеснаестерцу противника. Ово не би био проблем да у пречнику од два метра око њега није било ниједног фудбалера. Ипак, "искусном" судијском оку то је промакло, тако да је ово био прекршај за најстрожу казну.

Ако неко мисли да се кардиналне грешке дешавају само у земљама које су фудбалска периферија, нека не заборави невероватне глупости које су виђене на највећој светској смотри фудбала. Тако је на Мундијалу у Немачкој 2006. године, искусни енглески судија Грејем Пол, на мечу Аустралије и Хрватске, играча "коцкастих" Јосипа Шимунића искључио тек после трећег жутог картона.

Када је у питању технологија за гол линију, Фифа се и даље премишља и тестира многе системе које планира да евентуално уведе једног дана. Из Светке фудбалске организације говоре да треба времена да виде како ће систем да ради. Тешко је поверовати да у 21. веку једној организацији треба толико времена да тестира нешто што се рецимо на хокејашким мечевима у Америци користи већ деценијама, али изгледа да до Сепа Блатера нису стигле ове информације.

Још бољи је одговор председника Уефе Мишела Платинија који сматра да је тако нешто сувишно у фудбалу. То би можда и било тачно да нисмо сведоци толико спорних ситуација где је лопта прешла гол линију, а да судија није свирао погодак.

Када би питали неког навијача Тотенхема када мисли да је његов клуб драстично оштећен од стране судија, вероватно би без размишљања одговорио да је то на мечу одиграном на Олд трафорду против Манчестер јунајтеда 2005. године. Тада је у финишу меча, после једног шута са половине ка голу Јунајтеда, голман те екипе Рој Керол испустио лопту, која је минимум метар прешла гол линију. Керол се бацио, избио лопту из мреже, а главни судија Марк Клатенберг и његов помоћник Реј Луис, проценили су да то, ипак, није био гол. Меч се завршио резултатом 0:0, а да је којим случајем погодак признат, то би тада била прва победа Тотенхема на Олд трафорду.

Ако овоме додамо и фамозан гол Френка Лампарда против Немачке на недавно завршеном Мундијалу, који, иако је лопта била пола метра иза гол линије, није признат, јасно је да је потребно што хитније увођење неке врсте технологије у пресуђивању.

Додуше често се деси да нису проблем само лопте које су прешле гол линију, већ и голови који су досуђени а да лопта није била ни близу мреже. Тако нешто је доживела екипа Вотфорда, која је на мечу против Рединга примила погодак, а да тога није била ни свесна. Све се одиграло после корнера Рединга, после којег је уследило неколико удараца на гол, који су блокирани и одбрањени од стране одбране и голмана Вотфорда. Онда је на сцену ступио линијски судија Најџел Банистер, који је једини био уверен да је лопта затресла мрежу. Што је најгоре у то је уверио и главног судију који је показао ка центру, оставивши играче обе екипе и навијаче у неверици.

Исто тако у неверици су били и фудбалери бразилског клуба Атлетико Сорокабе, када је судија признао гол који је постигао момак који скупља лопте. На мечу против Сантакрузенсеа, Атлетико је имао гол предности. Онда је после једне акције Сантакрузенсеа лопта отишла у гол аут. Чувар мреже Атлетика чекао је да добије лопту, али је момак који је задужен за скупљање, ушао на терен и у шали постигао погодак. Голман је извадио лопту из мреже и спремао се да настави меч, када је видео да је судија показао на цетар. Делилац правде на тој утакмици је жестоко кажњен, али коначан резултат је остао 1:1.

Вероватно би било мало цела књига да се напише о свим (не)намерним судијским грешкама које су често одлучивале мечеве. Ако се смејемо када се то догоди у неким мање битним лигама, сви се запрепасте када тако нешто виде у такмичењима попут Лиге шампиона, Првенства Европе или Мундијала.

Још су свеже ране Ирцима који су елиминисани после Анријевог играња руком, Енглези и даље памте поништен погодак Лампарда против Немаца, Аргентинци и даље славе "божју руку" Марадоне, а Фифа и Уефа и даље сматрају да је дељење правде на фудбалским утакмицама и даље сигурно у рукама судија.