Загреб о Бобеку

У недјељу, 48 минута након поноћи, умро је посљедњи највећи играч Грађанског, и Штефа Бобека су "позвали горе"! Трњан, велемајстор лопте, који, на жалост, није прославио загребачки, него београдски ногомет. Кажу ријетки живи очевици да бољег играча никад нису видјели.

"Бобек је био бољи и од Пелеа и од Марадоне, у исту реченицу с њим може стати још само икона мадридског Реала ‘дон Алфредо' ди Стефано", рекао је новинар, који се најискреније дивио Бобековим мајсторијама, Звонимир Магдић, којега сам, на жалост, затекао у болници на Ребру. Али, "Амиго" ће ускоро бити вани...

Звонимир Магдић је свједок тог бурног времена, када је Грађански играо против Нагyварада, иако су партизани већ били код Оборова и већ су се седлали бијели коњи за улазак у Загреб. Грађански, чији је Бобек посљедњи и најбољи изданак, за којега кажу да је ролао с обје ноге, газио је, каже легенда, Мађаре са 4-0.

Звонимир Магдић био је шокиран вијешћу да је умро можда и највећи играч с ових простора: "Кажу да је Ицо Хитрец био најбољи, то је изјавио сам Штеф Бобек. Али, нитко није могао ‘свезати лопту за ногу', предриблати цијелу момчад и забити гол. Само Бобек...".

"Падали смо у несвијест"

И још једна опаска легенде загребачког спортског новинарства: "Сви смо ‘падали у несвијест' када је ролао Просинечки! А Бобек је ролао с обје ноге, боље од било којег јужноамеричког жонглера. Таква ногометна елеганција и надахнутост никад се више неће родити. Није је било прије Бобека, нити ће је бити послије њега. Његов ногомет је неуспоредив, он није играо него плесао балет, не постоје ријечи које могу зорно осликати как' је ‘шпанал' Штеф...".

Најбоље године у Партизану

У Динаму је био кратко, само као тренер, најбоље године даровао је Партизану, у који је морао јер је за вријеме рата био чиновник у једној служби. Када је наш бивши предсједник оснивао Партизан, довукао је већину играча из Загреба, међу њима и Бобека. Био је толико изнад свих да је на прослави 50. годишњице Партизана пургер Стјепан Бобек проглашен најбољим играчем свих времена који су облачили дрес тог клуба. Испред Милоша Милутиновића. Написали су Београдски новинари, који су симпатизирали Звезду: "Има само једну ману, игра у Партизану!"

"Без обзира на то што је због познатих околности морао у Партизан, Штеф Бобек никада није изгубио трњански дух нити је изблиједјела његова љубав према Загребу".

Али, у Загреб се никада није вратио, чак ни 1990. године, када га је Фрањо Туђман позвао да се врати у Хрватску. Предуго је био у Београду да би се одрекао другова из Партизана и пажње, којом је доиста био окружен. Прије неколико мјесеци разговарао сам с бившим предсједником црно-бијелих Иваном Ћурковићем, великим поштоватељем Бобекова ногомета, који га је смјестио у посебни санаториј, гдје је имао сву потребну његу. А био је крхког здравља. Партизан је у том смислу велики клуб, а ако збројимо све пургере који су бранили боје црно-бијелих, нећемо бити херетици ако кажемо да је Партизан "трећи најбољи хрватски клуб".

Знам да није желио напустити Београд, али је једном рекао да би желио бити покопан у - Загребу! Нисам сигуран да ће бити испоштована његова "опорука", остат ће заувијек на београдском гробљу спортских великана. Колико је само Загрепчана указом Централног комитета морало у Београд, од Бобека, Златка Чајковског, Бруне Белина, Бранка Зебеца, да не набрајамо даље. Зауставили бисмо се тек на Просинечком...

Испред свог времена

Знам такођер да је Црвена звезда дуго тражила ногометно име које ће моћи успоредити с неуспоредивим Штефом. Нашла га је у Рајку Митићу, првој Звездиној звијезди, али ни "Рајко мајко", како су му тепали Звездини навијачи, иако истинска ногометна величина, ни приближно није био тако надарен као Бобек. Два свјетска првенства, двије олимпијске медаље, 38 голова за репрезентацију Југославије, то су само три скромна податка из Бобекове биографије.

О његовим данима из Грађанског се најмање зна, иако кажу да је већ тада био оно што ће касније постати Пеле и Марадона. Ногометаш испред свог времена, ногометаш нарочите профињености, којему се можда, али само можда, приближио Роберт Просинечки. Који је такођер најбоље утакмице одиграо у Београду!