Звезда освојила Куп

Бројни менаџери, који су испунили ложу Партизановог стадиона у потрази за новим звездама европског фудбала, напустиће главни град Србије са осмехом на лицу. У финалу Лав Купа Србије, виђена су три гола и лепа игра, којом ће сигурно бити задовољан и Радомир Антић, који је тажио потенцијалне путнике за Јужну Африку.

А на терену, садмо један тим је имао разлог за задовољство. А то је Црвена звезда. Београдски црвено-бели, били су бољи од новосадских, па су освојили 23. титулу у националном Купу.

За ватрено вече у Београду, побринули су се, пре свих, навијачи оба клуба, који су сјајном атмосфером и спортским навијањем улепшали финале. Навијачи су бодрили своје љубимце, а 22 играча на терену кренула су у битку за први трофеј у сезони.

Новосађани су први стигли до прилике, Мрђа је умало „начео" некадашњи клуб, али је Стаменковић фантастично одбранио одличан ударац нападача Војводине.

„Показали су зубе" Новосађани, али је Звезда врло брзо узвратила. Лазетић је изашао сам испред Бркића, али је и у овом дуелу голман изашао као победник.

Оба голмана, сјајним одбранама показали су селектору Антићу, који је био на стадиону, да се озбиљно може рачунати на њих.

Бркић, међутим, није могао н ишта неколико тренутака касније. После корнера, Јевтић је највиши у скоку, и погађа за 1:0, и за велику радост навијача Звезде, који су попунили северну трибину.

Фудбалери Звезде, како су дошли до првог гола, полако су играли све сигурније. Успоставили су контролу на средини терена, али без превише амбиција да угрозе гол Бркића.

Покушај Звезде да умртви игру умало није казнио најопаснији играч Воше, Драган Мрђа. Потенцијални репрезентативац Србије, још једном се изборио за ударац, али је шутирао веома непрецизно из добре позиције.

Како је време одмицало, Звезда је притискала све више, а играчи Воше постајали су све нервознији.

После неколико грубих прекршаја на средини терена, створила се велика гужва на терену, а све се завршило без већих инцидената, уз три жута картона капитенима Мрђи и Лазетићу и најратоборнијем Славољубу Ђорђевићу.

Само неколико тренутака откако су се смириле страсти на терену, судија Драгомир Станковић је одсвирао крај првог дела.

А у другом, виђено је много више узбуђења.

Са једним голом заостатка, играчи Воше су кренули у напад, како би стигли до Европе и прве титуле у Купу. Међутим, одбрана Звезде није омогућила Новосађанима да озбиљно запрете голману Стаменковићу.

Једини који је успео да, како-тако, запрети Звезди, био је Драган Мрђа, али је још једном био непрецизан.

Београдски црвено-бели брзо су се трансформисали из врло јаке одбране, у још јачи напад.

После контранапада, Лекић спушта лопту до Јевтића, који одлично додаје Кадуу. Бразилац, који је стигао из Зете, нашао се очи у очи са Бркићем, па му није било претерано тешко да затресе још једном мрежу гостију, за велику предност Црвене звезде.

Међутим, ту није крај Звездиној одличној игри у финалу. После центаршута Богдановића, резервиста Трифуновић је најспретнији у казненом простору гостију, и још једном смешта лопту иза леђа Жељка Бркића, за велику радост „делија", који су већ сада могли да виде трофеј у рукама њихових љубимаца.

Воша никако није успела да разбија одбрамбени бедем испред голмана Стаменковића, па је свима постало јасно да ће Звезда освојити 23. тутулу у националном Купу.

Могли су и београдски црвено-бели до још којег гола, али је Богдановићу и Лекићу недостајало среће.

На крају, Црвена звезда је, потпуно заслужено, освојила први трофеј ове сезоне, а преостаје им трка за још једним, у шампионату, а већ следећа утакмица може донети расплет, дерби са Партизаном.

Војводина, која је на овом мечу била "домаћин", играла је у истом саставу као и у полуфиналу против Партизана. На терену су: Бркић, Медојевић, Плеч, Каран, Ађуру, Новаковић, Ђуровски, Вулићевић, Тумбасевић, Тадић, Мрђа. У наставку су ушли Стјепановић, Митошевић и Мудрински.

Ратко Достанић се одлучио за следећих 11: Стаменковић, Ђорђевић, Вилотић, Рељић, Нинков, Савио, Богдановић, Лазетић, Каду, Јевтић, Лекић. У наставку су добили шансу Перовић, Трифуновић, Блажић.