Реља Басара и Чеда Тодић: Зашто мрзим Арсенал

После дуже паузе, враћамо се на мале и још мање екране!

Као Ливерпул у Истанбулу, Манчестер јунајтед против Бајерна и Барса током "Ремонтаде". Као Јанс Петер Хауге у Боде, Лола Смиљанић у Партизан и Прцко Остојић из Аустралије.

Овога пута доносимо нешто за нијансу другачије и почињемо са темом која је преузела фудбалски свет у претходних неколико месеци. Сви на неки свој начин мрзимо Арсенал, осим оног дела популације који воли звук топова ујутру, те смо одлучили да се исповедимо и олакшамо душу. Разлога за нелагодан осећај који проструји кроз нас када гледамо чету Микела Артете је много (верујте нам, бројали само), а сви су уједињени у жељи да "тобџије" још једном заврше сезону без трофеја. Осим Реље наравно, њему егизстенција зависи од тога.

Некима се просто не свиђа начин на који Арсенал игра. Неки у фудбалу виде више од радовања за сваки досуђен корнер. Неки пак не могу да смисле просечног навијача Арсенала. Други их не воле због Артете и његових метода, али и самог карактера екипе. Трећи ће вам рећи да су лузерски клуб, који на силу жели то да промени. И сви су у праву.

Због тога смо покушали да додатно распламсамо већ разбуктали пламен, чија прва варница је зачета на "Емирејтсу" 2019. године. Осим свега поменутог, причали смо и о Ђокерешу, Хаверцу, паници која се шири свлачионицом и шансама да Арсенал поново остане празних шака.

Артета је био посебна тема. Његов преображај, чудан приступ тренинзима и утакмицама, али и сличност са Џорџом Костанцом из "Сајнфелда". Играчи га подржавају и управа му очито верује, што не значи да неће морати да обрати пажњу на уређивање свог Линкедин профила.

На крају, као и до сада, ту је био и квиз. Све је стало у нешто више од сат времена интензивне сеансе, која би свима требало да нам олакша завршницу сезоне. Уживајте!