Зашто је важан Куп Србије и како се химна Лиге шампиона чула у Добановцима

Фудбал у Србији је у једном дану добио причу за историју - Јединство из Уба и београдски Графичар стигли су до полуфинала Купа Србије, успеха који никада раније нису постигли. За оба клуба, која постоје још из времена Другог светског рата, ово је резултат који ће се дуго памтити.

И управо ту лежи сва чар Купа - прилика да мали клубови из мањих насеља и градова застану на мапи и осете да су део велике фудбалске приче.

Баш као ФА Куп у Енглеској, Куп Србије доноси магију утакмице у којој "мали" може да уздрма "великог".

Ни Јединство ни Графичар у четвртфиналу нису играли против суперлигаша, већ против тимова из свог ранга, али то не умањује њихов успех. Напротив - у ранијим рундама, Графичар је елиминисао ТСЦ и Раднички из Ниша, доказујући да ниједан меч није предодређен.

Куп за мање клубове доноси више од резултата. То је прилика за развој играча, тестирање и искуство које се не може добити у редовном шампионату.

За младе фудбалере који одрастају у тимовима као што су Борац 1926, Раднички из Сремске Митровице, Јединство из Уба, Словен из Руме или добановачка Будућност, мечеви против квалитетнијих ривала су шанса да покажу таленат и привуку пажњу већих клубова.

Још важније, Куп оживљава читаве заједнице. Када Будућност из Добановаца, малог насеља у београдској општини Сручин, угости Црвену звезду, актуелног шампиона Србије, читаво место живи за тај догађај.

Навијачи долазе у великом броју, дочекују играче, а сами мечеви постају празник за локално становништво. За клуб као што је Будућност, чак и пораз 4:1 не умањује значај - прилика да се игра против најбољих, да се чује химна Лиге шампиона и да се осети атмосферa великог фудбала, сама по себи је историјска.

Пре тога и Рума је била поприште борбе између црвено-белих и Словена, клуба који постоји чак од 1924. године. 

Претходних година Војводина, Партизан и Црвена звезда гостовали су у Сремској Митровици, а навијачи Радничког из поменутог града сналазили су се на разне начине да би могли да посматрају меч, па има оних који су користили мердевине или бицикл.

Чак је пре две године виђена огромна сензација када је Раднички избацио Партизан после пенала.

У овогодишењм Купу свако коло је донело понеко изненађење. Трајал из Крушевца је избацио Напредак, Дубочица је била боља од Младости из Лучана, а Борац 1926 од београдској Чукаричког. Земун је надиграо крагујевачки Раднички, а Мачва после Партизана била је боља и од ИМТ-а.

Куп Србије је зато толико важан. Није само такмичење. Он доноси фудбалску магију, наду и прилику за доказивање. За мање клубове, Куп је тренутак у којем могу да осете да и они имају своје место у великој игри. За играче, то је прилика да се пробију у први план; за навијаче, то је празник који осветљава мале терене, улице и тргове читавог града.

Баш због тога, на Куп Србије мора да се гледа као на један од најзначајнијих турнира у нашој земљи - место где се рађају будуће звезде и где се стварају историјски успеси. Тамо, где сваки гол, свака победа и свака утакмица има дубок, локални значај.

Можда би свему томе промена једног правила дала посебан значај. После сваког жреба, домаћин би аутоматски био клуб који игра нижи ранг такмичења. На тај начин имали бисмо више неких нових "Рума", "Добановаца" или "Оџака". А, локалне приче са терена саме би се наметале и писале.