Финале за спас сезоне - Тотенхем и Јунајтед у борби за Лигу Европе

Дошло је време да се своде рачуни у Лиги Европе. Трећи пут у историји такмичења сведочићемо енглеском финалу, које би ове сезоне у Премијер лиги - када историја не би била фактор - било само један од мечева два тима из доњег дела табеле.

Толико су били лоши и једни и други у домаћем шампионату. Да су којим случајем Саутемптон, Ипсвич и Лестер били мало конкурентнији, финалисти другог по рангу европског такмичења борили би се за опстанак. Овако су могли да се фокусирају на друге обавезе.

Низали су "певци" и "црвени ђаволи" поразе викендима, да би сваког другог четвртка давали наду навијачима у колико-толико успешну сезону. Стигли су најзад до последњег степеника и само један од два тренера ће имати чиме да се правда претпостављенима.

Неочекивана прилика за Јунајтед

Једино што је Ерик тен Хаг успео да уради у текућој сезони, пре него што је после више пружених шанси отпуштен, јесте да одржи Јунајтед конкурентним у Лиги Европе.

Било је свима у табору другог најтрофејнијег енглеског клуба јасно и крајем 2024. да могу да забораве на успех у Премијер лиги, те је почело крчење новог, алтернативног пута ка Лиги шампиона. Почетна тачка била је у Холандији, да би пут касније Аморимове изабранике водио кроз читаву Европу, од Португала до Турске, са коначним одредиштем у Шпанији, тачније у Баскији. За локалце, разлика је огромна.

Није Јунајтед одушевио ни у лигашком делу такмичења, али није ни губио, те је избегао плеј-оф и чекао ривала у осмини финала. Касније су редом избацивали Реал Сосиједад, Лион и на крају Атлетик Билбао, спречивши их да се на домаћем "Сан Мамесу" боре за трофеј.

Дефанзивне проблеме са којима су се сусретали у домаћем шампионату нису могли да реше ни у Европи, али је са друге стране напад био много учинковитији. Постигли су 19 голова на шест утакмица нокаут фазе и надају се да ће нападачку форму моћи да продуже и против рањивог Тотенхема.

Јунајтед је једном већ освојио Лигу Европе и то 2016. године, што је уједно и последњи европски трофеј клуба са "Олд трафорда".

Рука спаса за Постекоглуа

Велики број повреда важних играча није био довољан Ангелосу Постекоглуу да оправда лошу премијерлигашку сезону и стога је често био у сукобу са навијачима, а немали је био и број вести које су најављивале његов отказ.

Спасио га је успех у Лиги Европе, коју у почетку нико није схватао озбиљно. Испоставило се да је у питању једина светла тачка у сезони. Све што им је недостајало на теренима широм Енглеске, Тотенхем је надокнађивао диљем "Старог континента".

Пласман међу првих осам екипа у лигашком делу сезоне ни у једном тренутку није се доводио у питање, али се ситуација променила у доигравању. Превазишли су заостатак из првог меча против АЗ Алкмара, изашли као победници из тешких дуела са Ајнтрахтом из Франкфурта и нешто лакше надиграли Боде Глимт.

Одбрана се много боље сналазила у односу на "острвске" сусрете, а изостанак повређених нападача није био толико очигледан. Све је резултовало првим европским финалом још од 2019. године, када су поражени од Ливерпула у Лиги шампиона.

Последњи европски трофеј освојили су 1984. године, када су у финалу Купа Уефа надиграли Андерлехт.