Нови обрачуни старих познаника

Најзвучнији ривал репрезентације Србије у Ц квалификационој групи за одлазак на првенство Европе 2012. године у Пољској и Украјини свакако је селекција Италије.

Са Италијом српски државни тим одиграо је 21 утакмицу, забележивши четири победе и осам пораза, уз девет ремија. Укупна гол-разлика је на страни актуелних светских првака - 28:25.

Први пут две селекције састале су у пријатељском сусрету 4. новембра 1925. године у Падови, када је Италија победила Краљевину СХС са 2:1. Последњи меч са "азурима" био је, такође, пријатељског карактера, и одигран је 8. маја 2004. године у Чикагу. Србија и Црна Гора и Италија су тада ремизирале -1:1.

Најчувеније утакмице између Југославије и Италије одигране су 1968. године у Риму. У финалу Купа нација "плави" су у првом мечу били далеко бољи противник, али је он завршен без победника (1:1), па је једини пут у историји шампионата Европе завршна представа поновљена. У другој утакмици Италијани су попедили са 2:0, и тако освојили једину титулу првака Старог континента.

Осам година раније у италијанској престоници, у полуфиналу Олимпијских игара, радовали су се Југословени. Пошто ни након 120 минута није било победника, одлучивало је бацање новчића, а срећа је тада била на страни "плавих", који су у "вечном граду" освојили златно олимпијско одличје.

У квалификацијама за велика такмичења наш државни тим је у два наврата био у групи са "азурима". Поход на светску титулу 1982. године у квалификацијама су започели дуелима са Југославијом, победивши је са 2:0 у Торину, док је меч у Београду завршен без победника (1:1).

Две деценије касније жреб је спојио Италију и Србију и Црну Гору у квалификацијама за шампионат Европе у Поругалији. Оба меча, у Напуљу и Београду, завршена су идентичним резултатом - 1:1.

Србија и Словенија за прву победу

Са другим противником у групи, Словенијом, Србија је одиграла четири утакмице и ни на једном мечу није било победника.

Најчувенији сусрет са бившом југословенском републиком одигран је 13. јуна 2000. године у Шарлрои, на шампионату Евпопе у Белгији и Холандији. Тај врло драматичан меч сајт Еуроспорта уврстио је међу 100 најзанимљивијих утакмица икада одиграних.

Репрезентација Југославије нашла се 25 минута пре краја утакмице у готово безизлазној ситуацији, пошто је губила са 3:0 и имала играча мање на терену. Изабраницима Вујадина Бошкова то, међутим, није сметало да начине несвакидашњи подвиг и за само шест минута стигну до изједначења.

Остале три утакмице са Словенцима завршене су идентичним резултатима - 1:1.

У квалификацијама за Светско првенство 2002. године у Јапану и Јужној Кореји "плави" су били надомак победе у Љубљани, али је голом Златка Заховића у надокнади времена Словенија стигла до вредног бода. Реми у Београду, испоставило се, више је значио Словенцима, који су на Далеком Истоку дебитовали на планетарној смотри.

Последњи пут Словенија и Србија и Црна Гора играле су 18. августа 2004. године у Љубљани, када су голове постигли Ненад Јестровић за госте и Настја Чех за домаћу селекцију.

Један пораз од Северне Ирске

Охрабрујућ податак стиже из статистике међусобних дуела Србије и Северне Ирске. Наиме, Србија је у десет утакмица забележила седам победа, два ремија и само један пораз.

Једини пут репрезентација Југославије доживела је пораз од Острвљана 16. марта 1975. године у квалификацијама за шампионат Европе. У Белфасту је било 1:0 за Северне Ирце, али су им се "плави" осам месеци касније реванширали победом идентичним резултатом у Београду.

Осим тог пораза у Белфасту, болни детаљ у сећањима на дуеле са Северним Ирцима је и реми забележен на почетку шампионата света 1982. године у Шпанији (0:0).

Репрезентација Северне Ирске била је сведок веома убедљивог похода Југославије ка Европском првенства у Шведској 1992. године. Веома лако "плави" су у дуелима са Острвљанима забележили максимални учинак, пошто су у Београду победили са 4:1, а у Белфасту 2:1.

Четири године раније, у борби за пласман на континенталну смотру у Западној Немачкој, две победе над Северном Ирском (2:1 у Белфасту и 3:0 у Сарајеву) нису биле довољне Југословенима за пут у "земљу Елфа".

Последњи дуел поменутих ривала био је пријатељског карактера. Одигран је14. новембра 2009. године у Белфасту, а победила је Србија са 1:0 голом Милана Јовановића.

Фарани за поправљање гол-разлике

Фудбалска репрезентација Фарских Острва стари је познаник нашег државног тима, пошто је у последњих 20 година са њим одиграла осам утакмица.

Од 1990. године, када им је дозвољено да се такмиче у репрезентативним надметањима, Фарани су чак четири пута били ривал нашој селекцији, а само је једном, 2002. године, нису били "талични" Југославији, пошто тада није изборила пласман на шампионат света у Јапану и Јужној Кореји.

Два дуела са Фарским Острвима, територији у саставу Данске која ужива високу аутономију, остала су упамћена по не баш фудбалским догађајима.

Утакмица која је одиграна 16. маја 1990. године у Београду био је последњи меч у коме су фудбалери из Словеније и Хрватске наступали за југословенски државни тим, док је 24. априла 1996. године у нашој престоници меч против истог ривала био прва такмичарска утакмица наше репрезентације после укидања санкција.

Фарска Острва су селекција против које је државни тим СР Југославије 6. октобра 1996. године у Тофтиру забележио најубедљивију победу - 8:1.

У осам међусобних окршаја са Фаранима наша репрезентација је остварила исто толико победа, уз гол-разлику 32:2.

Естонија први пут

И једина непознаница у овој групи за изабранике Радомира Антића је Естонија.

Никада у историји наша селекција није се састајала са најбољим фудбалерима бивше совјетске републике.

Репрезентација Естоније учествује у квалфикацијама за велика такмичења од 1994. године, а државни тим ове балтичке државе до сада није забележио значајније успехе.