Упознајте репрезентацију Албаније

Фудбалска репрезентација Албаније никада није била ни близу одласку на неко релевантно такмичење. У самим квалификацијама, због разлога који са спортом немају превише везе, нису учествовали све до средине шездесетих година прошлог века.

Клупски фудбал, вреди истаћи, у овој земљи у сличној је класи као и репрезентативни. Занимљиво је да је у Албанији увек било места за играче из наше земље. Штавише, врло су цењени и по правилу добро плаћени. У овом тренутку у албанској Суперлиги наступа осам играча из Србије.

Што се тиче актуелног састава Албаније, који је селектирао Италијан Ђани де Бјази, на први поглед у очи упада само једно име. А и на други, као и на трећи поглед. Лорик Цана, играч Лација, а некада узданица Марсеља, прва је и једина звезда овог тима.

Иако по вокацији задњи везни фудбалер, и овај момак, рођен у Приштини, прати устаљени тренд по којем играчи овог типа играју на позицији штопера. Ова одлука има покриће, јер управо из задње линије Цана, као најискуснији и најквалитетнији фудбалер, може највише да утиче на саиграче и њихова кретање. Меч на стадиону Партизана биће 80. овог фудбалера солидне технике и доброг ударца, јер ће постати рекордер по броју наступа у националном тиму.

Са њим у пару стоји Мергим Маврај, који игра као други штопер, односно онај који први преузима нападача да би Цана увек могао да буде у корекцији. Уз десну аут линију игра Ељсеид Хисаја, а на супротној страни је Ансија Аголија. Играчи Емполија и Келна су солидни у извршавању задатака са обе стране лопте, али ништа више од тога.

Део последњег бедема је наравно и голман, а ова улога у селекцији Албаније припада Етриту Бериши. И овај момак је рођен у Приштини, али је фудбал учио у Шведској. Сада брани за Лацио. Против Данске и посебно Португалије је сјајан. Врло је енергичан, воли да буде у игри и никада не остаје на линији. Уме да скрати угао, али и да се "залети". Спада у оне чуваре мреже чији учинак на утакмици много зависи од прве лопте.

Бурим Кукељи игра задњег везног, али то ради на врло једнодимензионалан начин. У игри са лоптом покушава да буде што је могуће експедитивнији, и увек ће радије одиграти пас по ширини од пет метара, него пас по дубини од десет. Ипак, ово не значи да је "танак" на лопти.

Испред њега играју Тауљан Џака и Амир Амбраши. Овај други, који иначе игра за Грасхоперс, има више позиционе слободе, коју уме да искористи ако му се дозволи простор између линија. 

На десном боку ћемо видети, ако је судити по утакмици са Данском, Емилијана Љиљу. На левој страни је Емир Љењани, иначе стрелац и по утиску присутних најбољи играч меча који је одигран у Елбасану.

Како је примарна формација Албаније 4-1-4-1, Љиља и Љељани имају прегршт дефанзивних обавеза, које извршавају на врло коректан начин. Уколико их наши бекови оптерете на прави начин, односно стану довољно високо, то би требало да буде довољно да их неутралише или барем успори у транзицији. Наравно, и обрнути сценарио је могућ, односно Љиља и Љељани би могли да искористе простор иза Коларова и, вероватно, Ивановића.

Беким Баљај је центарфор тима. Нападач Славије из Прага је играч који воли да шутира, чак и када се за то нису створили услови. Млад је, има простор за напредак, и нема проблема са самопоуздањем. Има коректан ударац главом, али је изразити дешњак, па је помало предвидљив.

"Орлови" (да, то је и њихов надимак) су једно од откровења уводне фазе квалификација, али чини се да су њихови добри резултати подједнако плод слабе форме или неких интерних проблема ривала него њиховог квалитета. Србија је фаворит, квалитетнији је тим и има преимућство на свакој позицији и сваком парчету терена. Међутим, исто је било и против Јерменије. Идеално би било када би наш тим рано "отворио" ривала, али и ако се то не догоди не треба губити главу. Енергија са трибина стадиона у Хумској, и надамо се велика подршка навијача, може бити и те како важна у том случају