Ово је репрезентација Јерменије

У јужноамеричким квалификацијама за Светско првенство, у којима учествује само десет екипа, постоје обрасци и правила који су увек тачни. Тако најтеже гостовање није оно у Аргентини или Бразилу, већ у Боливији. Јасно, ово нема превише везе са квалитетом састава са којим располаже "Ла Верде" у датом тренутку, већ са чињеницом да је Ла Паз највиша престоница на свету.

Изузимајући Андору, највиша европска престоница јесте Јереван. И ово је највећи противник селекције Србије на утакмици која отвара пут ка Француској и континенталном турниру. Тако је било и 2007. године, када је тиму који је предводио Хавијер Клементе била неопходна победа против тима који су претходно поразили са 3:0 у Београду.

Меч је завршен без голова, а да је којим случајем нека лопта и завршила у мрежи, по свему виђеном, то би била мрежа наше репрезентације. Јермени су били бољи и агресивнији, и такви су лишили Србију одласка на Европско првенство у Аустрији и Швајцарској. Из тог тима данас су у А тиму шесторица играча. Од првог минута су играли Владимир Стојковић, Бранислав Ивановић, Здравко Кузмановић и Душко Тошић. У наставку су ушли Данко Лазовић и Зоран Тошић.

Осим надморске висине проблем је пре седам година било и стање терена. Игралиште на "Вазген Сагрсјан" републичком стадиону је дуго 105 и широко 68 метара, што је исто као и димензије стадиона Партизана. Мање од оптималних услова, какви ће сигурно бити, не сме стога да буде изговор, баш због тога што је и терен у Хумској, барем донедавно, спадао у оне на којима морате да се „сналазите". Тако испада да је меч са Француском био кориснији него што би се то у први мах дало помислити.

Јермени никада нису успели да се докопају Европског или Светског првенства. Били су, додуше, врло близу да стигну до континенталног шампионата 2012. године. У одлучујућој утакмици су изгубили од Ирске (2:1), а, вреди напоменути, све је могло да буде и другачије да им је судија био наклоњенији.

Поглед на никада довољно меродавну Фифини ранг листу каже да је Србија, као 34. селекција света, фаворит у односу на Јерменију која је 52. Од података који могу бити интересантни, али никако и пресудни, издвајамо и да читав тим Јерменије (без неколико повређених играча, о чему мало касније) вреди дупло мање него Немања Матић.

У првој утакмици овог квалификационог циклуса Јермени су изгубили у гостима од Данске, иако су повели. Управо овај меч даје солидан приказ могућности и тенденција у игри тима који је одабрао селектор, иначе Швајцарац, Бернар Шалан.

Данска је реактивна екипа, воли да стане плитко и да прилику користи из контранапада. Међутим, како је овај сегмент игре у фудбалу одавно прерастао некадашњи "шутирај напред и трчи што брже" модел, и сада захтева планирања и увежбавања колико и много шта друго, Јермени не постижу превише голова. У Копенхагену јесу повели, голом Хенрика Мхитаријана, али нису успели то вођство и да одрже.

Управо је фудбалер Борусије из Дортмунда најбољи играч у овом саставу. Чињеница да он неће играти због повреде много значи за наш тим, посебно јер ће то оставити простора двојици Немања, Матићу и Гудељу, да са више комотности играју испред наших штопера (још увек није најјасније ко ће то бити).

На Паркен стадиону Јермени су стајали у конвенционалној 3-5-2 формацији, али како су се углавном бранили то се претварало у 5-3-2. Ово је занимљиво јер су Данци играли са само једним нападачем, што би велику већину тренера натерало да играју са два штопера (водећи се теоријом "човека вишка" у одбрамбеној трећини терена). Чињеница да се селектор Шалан није одлучио на тако нешто, већ је одлучио да има чак два играча вишка испред свог голмана, говори о опрезности у приступу Јермена. Због тога не треба очекивати да Јерменија нешто мења у овом смислу и на мечу са Србијом, која ће играти у суштински сличној формацији као и Данска (4-2-3-1, Данци су стајали у нечему што  је највише личило на 4-4-1-1 систему).

Други најбољи играч овог састава, нападач московског Спартака Јура Мовсисјан, такође неће играти. Овај фудбалер има проблема са мишићем. Њега ће, по свој прилици, заменити фудбалер који такође хлеб зарађује у Русији, и то у екипи Урал - Едгар Манучаријан.

Мхитаријаново место могао би да заузме натурализовани Бразилац (изгледа да без њих не може) Маркос Пицели, који игра у све бољем казахстанском Актобеу.

Тандем испред дефанзивне линије не би требало да се мења. Њега чине Артур Едигарјан из Каирата и Руман Ховсепјан који наступа за Металург из Доњецка. Реч је о поприлично лимитираним, једносмерним играчима, који су најбољи када немају лопту у ногама. Ипак, врло дисциплиновано затварају хоризонтални канал испред своје одбране. Покривају повећи простор и Душану Тадићу неће бити уопште лако да продре у џеп празног простора где је његова способност са лоптом и најсврсисходнија.

На голу нашег противника стоји ветеран - четвртдесетогодишњи чувар мреже московског Динама Роман Березовски, који је и капитен селекције. Он није линијаш, воли да контролише простор и да "помера" саиграче. Добро реагује на ударце из даљине али му проблем представљају реакционе одбране, односно одбране удараца из непосредне близине и шутева код којих му је поглед на лопту макар делимично покривен.

Камо Хаванисјан и Левон Хајрапетјан играју на боковима. Објица играју са релативном дозом тактичке дисциплине, али умеју да се "погубе" јер су једини у тиму који обезбеђују ширину и то уме да буде изнурујуће. Први игра за домаћи Пјуник а други наступа у чешком Прибраму.

Три у линији чине Храјир Мкојан, прилично спор играч иранског Естегхлала, Вараздат Харојан (Пјуник) и заменик капитена Роберт Арзуманјан из Актобеа. Он стоји између два саиграча, и служи као корекција. Никада неће изаћи са играчем испред линије. Опасан је на офанзивном прекиду, баш као и Харојан.

Јасно, на крају, да Јерменија није тим који има валидне шансе да се пласира на ЕП у Француској, чак и у овим разводњеним условима у којима ће се места наћи за чак 24 селекције. Оно што јесте извесно, ипак, јесте то да Јермени имају састав који, ако креира на терену услове који њима одговарају (смањење простора за игру, игра са доста контаката и вертикалних додавања), може свакога да намучи. Али надамо се да су "орлови" сада паметнији и да су научили лекцију из 2007. године.