Јачи од метка, срећнији од Ескобара - Салвадор Кабањас

Име Салвадора Кабањаса данас полако пада у заборав, као и прича о човеку чији је живот, туђом кривицом, окренут наглавачке. Кабањас је био парагвајски репрезентативац, који је играо за клуб Америка из Мексика, када га је на врхунцу каријере, почетком 2010. године, у ноћном клубу у главу упуцао један припадник мексичког нарко картела.

Супротно свим очекивањима, Кабањас је преживео, опоравио се од рањавања довољно да се врати на терен, али никада није заиграо на некадашњем нивоу. Иако је и у приватном животу прошао кроз велике потресе, Кабањас је избегао судбину легендарног колумбијског фудбалера Андреса Ескобара кога су припадници нарко картела упуцали 1994. године, након што је аутоголом елиминисао своју репрезентацију са Светског првенства у САД.

Салвадор Кабањас је имао одличну фудбалску каријеру. Почео је у клубу под називом 12. октобар из родног Асунсиона, док је касније играо за чилеански Адакс Италијано и мексичке тимове Чипас и Америка.

У својој првој такмичарској сезони у матичном клубу 12. октобар, иако није ни напунио 18 година, Кабањас је постигао 17 голова. Након кратке позајмице у Гуаранију, Кабањас је са 20 година потписао за Адакс Италијано. Већ је у другој сезони у клубу, са 18 голова, постао најбољи стрелац екипе.

Наредна станица у Кабањасовој каријери био је Мексико, где је 2003. године потписао за Чиапас. Након што се адаптирао на мексичку лигу, за кратко време је постао најбољи стрелац екипе, док је 2006. године постао и најбољи голгетер у Мексику.

То је била довољна препорука да ова нападач добије позив једног од највећих мексичких клубова, Америке из Мексико Ситија, за коју је уговор потписао 2006. године. У том клубу Кабањас је досегао врхунац каријере. Годину дана након што је заиграо за Америку, са 19 голова постао је најбољи стрелац те екипе, док је исте године са десет голова постао најбољи стрелац Копа Либертадорес.

У разним такмичењима 2007. године Кабањас је постигао 33 гола. Исте године проглашен је за најбољег играча Парагваја као и најбољег фудбалера Јужне Америке. Већ тада Кабањас је привукао пажњу многих европксих, пре свега острвских клубова, али Америка није желела да се одрекне услуга сјајног нападача.

И годину дана након тога Кабањас је био у сјајној форми. Другу годину за редом постао је најбољи стрелац Копа Либертадорес, постигавши осам голова, док је за клуб током 2008. дао укупно 23 гола. У 2009. години Кабањас је постигао 26 голова за Америку и дошао је до 100. поготка у мексичком првенству.

На репрезентативном плану Кабањасу су такође „цветале руже". Иако је био у тиму за Светско првенство 2006. године, читаво такмичење је преседео на клупи. У квалификацијама за Мундијал 2010. године Кабањс је био водећи стрелац своје екипе са шест голова. Учествовао је и у победи Парагваја над Бразилом од 2:0, када су га бразилски медији прозвали Gordinho (дебељуца). Тачан наслов у бразилској штампи пре меча је био: „Чувајте се дебељуце". Разлог томе био је што је Кабањас претходно у дресу Америке, на сред Маракане у оквиру Копа Либертадорес дао Фламенгу три гола. Био је један од најзаслужнијих што се Парагвај поласирао на Мундијал 2010. године.

Са 29 година дошло је време да Кабањас напусти амерички континент и опроба се у Европи. Парагвајски нападач је требало да потпише предуговор вредан 1.700.000 за прелазак на Острво (наводно се радило о Манчестер Јунајтеду), док је званично за Кабањаса био заинтересован и Сандерленд. Ипак, његов клуб није желео да се одрекне сјајног нападача. Плата му је удвостручена, док је добио две куће на коришћење, у Канкуну и Акапулку.

Бајка коју је Кабањас живео претворила се у ноћну мору 25. јануара 2010. године. Дан након уткамице против Морелије, коју је Америка изгубила са 2:0, Кабањас је са супругом и њеним братом изашао у популарни ноћни клуб „Бар бар" у Мексико Ситију. Клуб је био популаран код џет сета мексичке престонице, али и припадника нарко-картела који су га често посећивали.

У раним јутарњим часовима, када је клуб још увек био пун, Кабањас је отишао у тоалет, где је упуцан у главу из непосредне близине. Касније је утврђено да је Кабањаса упуцао криминалац Хозе Балдерас Гарза, високорангирани члан нарко-картела Белтран Лејва, једне од грана злогласног Синалоа картела.

О самим мотивима пуцњаве и данас постоје опречне информације. Према једној верзији Кабањас је дошао у сукоб са Гарзом због девојке, колумбијске плесачице која је ту радила, а са којом се Гарза забављао. Ипак, безбедносне камере нису ухватиле тренутак када су се њих двоје посвађали, али су наводно ухватиле расправу брата Кабањасове супруге и Гарзе око наведене девојке.

Најуверљивији опис догађаја дао је сам Кабањас који је рекао да је, након што је ушао у тоалет, за њим ушао и Гарза. Припадник нарко-картела је прво питао да ли је он Кабањас, када је добио потврдан одговор почео је  да га вређа рекавши му да је дошао (у Мексико) да поткрада Мексиканце и односи новац у Парагвај. Када му је Кабањас рекао да никога не поткрада већ да поштено зарађује за живот, Гарза је извукао пиштољ и уперио у њега.

„Питао ме је која ми је последња жеља, јер ћу сада умрети. Рекао сам му да нећу умрети, и питао сам га због чега му се тресу руке. Одговорио ми је да му се руке не тресу већ да ми се само причињава јер се налазим на прагу смрти", присећа се Кабањас.

Према Кабањасовим речима он је изазвао Гарзу да повуче обарач речима: „Шта чекаш, пуцај". Читава драма трајала десетак минута пре него што је мексички криминалнац из близине упуцао фудбалера у главу. Након тога, са својим телохранитељем напустио је клуб.

Полиција је ухапсила Гарзу неколико дана касније у дому Колумбијке Јулијане Соса, где се заједно са још неколико људи крио. На суђењу касније Гарза је тврдио да он није учествовао у пуцњави, већ да је Кабањеса ранио неко из његове пратње. Занимљиво је да је Гарзина девојка лоцирана путем фејсбук профила, где је написала да се налази у предграђу Мексико Ситија.

Кабањас је касније рекао да је након што је изгубио свест причао са Богом који му је наводно рекао: "Сине, још није твој тренутак".

Иако многи доводе у сумњу поједине Кабањасове тврдње, истина је да је тај играч, супротно свим прогнозама, успео да преживи. Након операције која је трајала дуже од осам часова, повреде су саниране, али је метак морао да остане у лобањи, јер би приликом вађења оштетио мозак. И поред успешне операције шансе да преживи биле су мање од 20 одсто. Ипак, Кабањас је преживео и почео да се опоравља.

Након рањавања Кабањас је слабије видео на лево око и слабије је контролисао леву страну тела, али био је одлучан да се врати на терен. Надао се да ће ипак успети да се врати и у репрезентацију, јер је био један од најзаслужнијих што се екипа пласирала на Мундијал 2010. године. Чак је у склопу терапије тренирао са националним тимом, али није добио позив тадашњег селектора Парагваја (касније тренера Барселоне) Тате Мартина за Мундијал у Јужној Африци.

У његову част, у августу 2011. године организована је фудбалска утакмица на Астека стадиону у Мексико Ситију између репрезентације Парагваја и његовог тадашњег клуба Америке. Кабањас је одиграо по неколико минута за обе стране, док је од публике добијао овације. Када је напуштао терен са трибина је грмела песма посвећена играчу: „Оле,оле оле оле Ћава, Ћава (његов надимак)". Ипак, парагвајски нападач никада није успео да се врати на врхунски ниво.

Суноврат у каријери након рањавања пратио је лош период у приватном животу. Након тешког развода, Кабањасова супруга Марија Лорђа Алонсо на суду је добила сву имовину коју је фубдалер стекао. Само вила у Асунсиону вреди пет милиона евра, не рачунајући уштеђевину коју је играч током каријере зарадио.

Према Кабањасовим речима, адвокати његове супруге удружили су се његовим правним заступницима и сву имовину су пребацили на Марију. Електронски потпис фудбалера наводно су узели на превару, док се опорављао у болници. Ове тврдње Кабањас никада није успео да докаже, али каже да не одустаје од битке за оно што је његово.

Како је рекао, најтеже му је пало што је старатељство над двоје деце у потпуности припало супрузи која му не дозвољава да их види. Једном приликом је навео да се не плаши што је изгубио имовину, већ да му је највећи страх да бивша жена не окрене децу против њега.

Правну битку Кабањас је водио и против клуба Америке за који је играо у време рањавања. Клуб је плаћао скупе третмане првих неколико месеци након рањавања, док је читав случај био под будним оком јавности. То је трајало све до краја Мундијала у Јужној Африци када је клуб престао да плаћа лечење. Кабањас сматра да је клуб био у обавези да плаћа лекарске трошкове све до истека његовог уговора 2012. године. Управа је имала другачији став, пошто се повреда (рањавање) догодило ван фудбалског терена, клуб није био у обавези да плаћа лечење. Тако је након супруге, и растанак са клубом, у којем је оставио дубок траг, био горак.

И поред тешких животних ударца Кабањас је у многим интервјуима истакао да је борац и да увек иде напред. Након банкрота вратио се да живи са родитељима којима помаже да воде породичну пекару. Свако јутро разноси пециво клијентима и каже да му се посао свиђа.

„Волим свој посао. Људи ме препознају и питају ме многе ствари везане за фудбал. Причам са свима, кажем им да сам срећан", рекао је Кабањас у једном интервјуу.

Иако је у већ позним фудбалским годинама, Кабањас након свега није оставио фудбал. Две године након рањавања, поново је заиграо у свом матичном клубу 12. октобар, у којем је и почео каријеру. Помогао је клубу да се пласира у другу парагвајску лигу. Његово присуство у тиму привукао је велики број навијача који су пунили трибине стадиона тог клуба.

Лично се захвалио председнику клуба што му је дао шансу поново да заигра, док је управа рекла да неће стајати на путу уколико фудбалер добије уноснију понуду. Кабањас је добијао неколико понуда, чак је потписао уговор са још једним клубом, али због лоше форме није заиграо.

У фебруару ове године 34-годишњи фудбалер најавио је повлачење, али је месец дана касније ипак продужио своју каријеру. Кабањас је 17. марта ове године потписао уговор са бразилским четворолигашем Танабијем. Председник тог клуба је по Кабањаса дошао у аутомобилу, возивши се од Бразила до Парагваја по вредну аквизицију. Како је сам рекао, Кабањас је велико појачање за тај клуб. О даљој каријери Кабањаса у бразилској четвртој лиги се мало зна.

Једно је сигурно, Салвадор Кабањас је човек који се не предаје. Имао је срећу у несрећи, преживео је оно што нико не би, трпео је велике потресе који су се у животу догодили преко ноћи, али и даље се бори и на фудбалском терену и ван њега.