Диктатор, логори и меч који није одигран

У јеку хладног рата између Истока и Запада, свака држава је у неком тренутку била пред избором којој ће се страни приклонити. Јужна Америка је пред тај избор дошла још пре револуције на Куби и доласка Фидела Кастра на власт. У многим латиноамеричким државама водили су се крвави грађански ратови про-марксистичких и про-западних снага. Војне хунте су се уздизале и падале, остављајући иза себе пустош.

Хладни рат се водио на многим бојним пољима, спорт је био само једно од многих места судара идеологија. У турбулентним временима за Чиле, када је 1973. године генерал Пиноче уз помоћ ЦИА и САД свргнуо легитимног левичарског председника Салвадореа Аљендеа, требало је да се одигра двомеч против Совјетског Савеза која ће одлучити која ће се репрезентација квалификовати на Светско првенство у Западној Немачкој 1974. године.

На крају одиграна је само једна утакмица, Совјетски Савез је одбио да се појави на реваншу, Чиле се пласирао на Мундијал, а утакмица је остала упамћена као једна од најконтроверзнијих у историји фудбала.

Ова прича почела је далеко од фудбалских терена, у времену великих превирања Истока и Запада, где је Јужна Америка била једно од многобројих бојних поља.

Политички потрес у Чилеу почео је 1970. године када је Салвадор Аљенде постао први левичарски председник изабран на легитимним изборима у Јужној Америци. Пре њега, само је Куба имала Фидела Кастра који је на власт дошао свргавањем претходног председника.

Долазак Аљендеа на власт упалио је аларм у САД које су након Кубе и Чилеа биле забринуте да би још земаља Јужне Америке могао да дође под власт левичара. Користећи тешку економску ситуацију у Чилеу, САД је уз помоћ ЦИА додатно поткопавала марксистичку власт и отежавала већ тешко стање. Како је незадовољство грађана расло, Аљенде је за првог човека војске 1973. године поставио генерала Аугуста Пиночеа, за кога је сматрао да је лојалан официр.

Пиноче је 11. септембра исте године извршио војни пуч и збацио Аљендеа са власти. Тадашњи председник САД Ричард Никсон активно је помагао преврат. Процењује се да је САД дала војну помоћ од око 11 милиона долара. Салвадор Аљенде се са најближим присталицама нашао у опкољен у председничкој палати где се наводно убио из калашњикова којег му је лично за поклон дао Фидел Кастро. Деценијама касније је међутим утврђено након ексхумације да је Аљенде највероватније страдао рвајући се са једним од нападача.

Пиноче је одмах стрељао 72 Аљендеова најближа сарадника. Војна хунта која је успостављена моментално је почела да уводи терор у земљи. Десетине хиљада Чилеанаца прошло је кроз затворе и логоре, где су били мучени и убијани.

Већ у првих неколико недеља, било је толико ухапшених  и затворених да су морали да се отварају стадиони који су служили као логори. Национални стадион у Сантијагу био је један од оних где је хиљаде људи било утамничено. Тамо су прошли сурову тортуру, испитивање и мучење.

Огромни политички потресе дешавали су се у периоду када су трајале квалификације за Светско првенство у Немачкој 1974. године. Директан учесник Мундијала требало је да буде или репрезентација Чилеа или СССР, о чему би одлучицао двомеч. Први меч је био на програму 26. септембра 1973. године, само петнаестак дана након војног пуча, док је реванш на програму био 21. новембра.

Односи Совјетског Савеза, који је подржавао Аљендеа и Чилеа где је на власт дошао Пиноче, били су пред прекидеом. У време општег хаоса било је питање да ли ће меч уопште бити одигран.

Први проблем је био у самом Чилеу, где је војна хунта са Пиночеом на челу забранила напуштање земље свим грађанима. Други проблем је био што су многи фудбалери били лево оријентисани и плашили су се да, попут многих јавних личности, не заврше у неком од логора.

Физиотерапеут репрезентације Чилеа, доктор Јакобо Хело, искористио је лично познанство са Пиночеовим сарадником, генералом Густавом Лејхом, првим човеком чилеанске авијације. Хело је успеом да наговори генерала да би фудбалска репрезентација Чилеа на утакмицама против Совјетског Савеза могла да поправи имиџ земље који је озбиљно пољуљан. Режим је попустио и дозволио фудбалерима Чилеа да путују у Москву уз јасно упозорење да ће, уколико буду „превише причали" о ситуацији у земљи, њихове породице настрадати.

Претходно су две земље прекинуле односе, јер Совјетски Савез, који је тесно сарађивао са Аљендеом, није прихватио преврат и успостављање војне хунте Пиночеа.

Захлађење односа се видело одмах пред прву утакмицу када су на аеродрому Шереметијево двојица чилеанских фудбалера задржана пуна четири сата због слика у пасошима.

Утакмица у Москви одиграна је 26. септембра 1973. године у Москви. Репрезентација Совјетског Савеза била је велики фаворит, што се и видело на терену где су били много бољи противник, али меч је завршен без голова. За неочекивано добар резултат Чилеанци могу да се захвале двојици сјајних дефанзиваца Алберту Квинтану и Елијасу Фигерои, али и бразилском судији Маркесу.

Према признању једног чилеанског новинара на утакмици Хуга Гаска, судија је доносио одлуке на штету домаћина.

„На сву срећу судија је био изразити антикомуниста. Заједно са председником наше фудбалске федерације Франциском Флуксом убедили смо судију да не сме да допусти да изгубимо у Москви. На крају његово суђење нам је доста помогло", присећа се Гаск.

У времену пре реванша прве информације о бруталности Пиночеове хунте почеле су да стижу у светске медије од многобројних чилеанских избеглица који су бежали у околне земље. Тако је до медија стигла и информација да Национални стадион у престоници Сантијагу служи као логор где су смештене хиљаде противника Пиночеовог режима.

Иако је фудбалски савез те земље предложио да се меч одигра у неком другом чилеанском граду, војна хунта је инсистирала да се реванш одигра у престоници, да би се показало читавом свету да је стање у тој земљи нормално. У том тренутку процењује се да је у логору на стадиону било више од 11.000 затвореника.

На многобројна непријатна питања, фудбалски функционери Чилеа одговарали су по инструкцијама хунте да Национални стадион служи само као транзитни центар где се смештају људи без докумената да би их индентификовали. Ово је касније признао тадашњи председник Фудбалског савеза Чилеа Франциско Флукс.

За то време Совјетски Савез је инсистирао код ФИФА да се утакмица одигра у некој другој држави рекавши да меч из моралних разлога не може играти на стадиону у Сантијагу који је „натопљен крвљу чилеанских патриота".

Имајући у виду да је Совјетски Савез заједно са другим фудбалским савезима из комунистичких земаља извршио јак притисак, ФИФА је морала да пошаље комисију у Чиле која би испитала наводе и одлучила да ли се меч може одиграти на стадиону у главном граду те земље.

Комисија предвођена тадашњим потпредседником ФИФА Абилиом Алмеидом и генералним секретаром Хелмутом Кесером стигла је у Чиле 24. октобра. За то време војне власти су покушале да уклоне што више доказа да је на том месту био логор. Чак је за време посете на стадиону и даље било стотине, а неки кажи и хиљаде затвореника. Ипак, комисија ФИФА на конференцији за новинаре одлучила је да допусти да се меч одигра у чилеанској престоници. И дан данас ово се сматра једном од најсрамотнијих одлука које је донела ФИФА.

Наравно, Совјетски Савез је одбио да одигра реванш меч. Иако Совјети нису допутовали на други меч у Чиле, утакмица је ипак одиграна. Тог 21. новембра, пред публиком, на терен су изашли само репрезентативци Чилеа. Пред полупразним трибинама, они су сами извели лопту са центра, дали гол у мрежу без противника и пред својим навијачима и формално победили са 1:0. ФИФА је меч формално регистровала са 3:0.

Након те фарсе, да би задовољили око 18.000 навијача на стадиону, репрезентација Чилеа је одиграла пријатељску утакмицу коју је заказала са Сантосом. Бразилски тим утакмицу је добио резултатом 5:0.

За то време Совјети су беснели на председника ФИФА, Енглеза Стенлија Роуза. У совјетским медијима појавиле су се и теорије завере које су оптуживале Роуза да је намерно одбио да допусти да се меч одигра на неутралном терену да би изазвао реакцију источноеворопских земаља од којих је очекивао да масовно одустану од Мундијала. На тај начин би Енглези, који се нису пласирали на такмичење, добили шансу да се појаве у Западној Немачкој.

Такође, Роузу је замерено да је у случају Северне Ирске и Бугарске без проблема одлучио да се утакмица, уместо у Белфасту, одигра у Шефилду у Енглеској, због опасности од терористичких напада.

Источноевропске земље нису бојкотовале Мундијал, али остаје упамћена реакција Источне Немачке која је упитала првог човека ФИФА „како би се осећао да се утакмица игра у Дахауу (концентрациони логор за време Другог светског рата)".

Ипак, постоји и друга страна медаље. Касније сведочења појединих совјетских репрезентативаца говоре о томе да репрезентација те земље није отпутовала на реванш јер се плашила да ће на терену изгубити. Након лошег резултата на домаћем терену, селектор Совјетског Савеза Евгениј Горјански наводно није могао да обећа властима победу, тако да је одлучено да се не путује на реванш.

Чињеница да је на стадиону у Сантијагу био логор био је савршен алиби да фудбалери Совјетског Савеза избегну понижење да их „непријатељска" репрезентација елиминише. Ову тврдњу је изнео један од тадашњих репрезентативаца, фудбалер московског Спартака Евгениј Ловчев.

Репрезентација Чилеа која се пласирала на Мундијал није се прославила на највећем фудбалском такмичењу. Чиле је изгубио први меч од домаћина Западне Немачке, док је наредне две утакмице против Источне Немачке и Аустралије ремизирао, што није било довољно да се пласира даље.

Са друге стране, репрезентативни фудбал у Совјетском Савезу упао је у кризу јер национални тим те земље није успео да се пласира на наредно Светско првенство 1978. године, као и на два Европска првенства 1976. и 1980. године.

Монструозност Пиночеове владавине тек касније је изашла на видело. Чак је нови амерички председник који је заменио Ричарда Никсона, Џими Картер 1976. године оптужио Пиночеа за монструозне злочине након чега је уследио период хладнијих односа Чилеа и САД. Пиноче је са власти отишао 1990. године, умро је 16 година касније. И поред многих оптужби, никада није одговарао за своје злочине.