Булдог међу стативама - Хосе Луис Чилаверт

Ако се за голмане каже да је потребно да су мало луди, Хосе Луис Чилаверт је голманску ексцентричност попео на сасвим други ниво. Парагвајски чувар мреже у својој каријери која је трајала више од две деценије оставио је такав траг у светском фудбалу, да га многи сматрају најбољим голманом свих времена.

Можда је та тврдња и претерана, јер је кроз историју фудбала продефиловао велики број легендарних голмана. Али једна ствар која важи само за Чилаверта је да је он један од најбољих голгетера међу голманима. Темпераменти Парагвајац је остао упамћен више по головима које је давао из слободних удараца и пенала, него по маестралним парадама којих је било у изобиљу. Једини голман ко је постигао више погодака од Чилаверта остаје Бразилац Рожерио Сени.

Током каријере Чилаверт је постигао 67 голова од којих су многи били кључни у победама његовог тима. Таквим учинком не може да се похвали већина играча (макар оних који играју од средине ка одбрани).

Да су само маестралне одбране, сјајни слободни ударци и прегршт голова обележили Чилавертову каријеру, било би довољно да Парагвајца лансирају у фудбалске легенде. Ипак, Чилаверт је био више од тога. Био је рођени вођа, представљао је темељ успеха сваког тима у којем је бранио, док је са ватреним темпераментом често улазио у расправе, кошкања па и отворена песничења са супарничким фудбалерима.

Без длаке на језику, Чилаверт је чврсто бранио своје ставове и без устручавања улазио је у сукобе са играчима, саиграчима, навијачима, бизнисменима и политичарима.

Хосе Луис Феликс Чилаверт Гонзалес рођен је 27. јула 1965. године. Чилавертов таленат први је препознао бивши голман Модесто Сандовал који га је тренирао у Спортиво Лагуњу. Сандовал је познат што је стварао многе јужноамеричке голмане, међу којима и легендарног Аргентинца Гоикоечеу.

Чилаверт је у Спортиву провео две године (од 1982. до 1984. године), где је на 64 утакмице постигао прва четири гола у професионалној каријери. Једну годину Чилаверт је провео у Гуаранију за који је одиграо 19 утакмица, на којима је постигао један погодак.

Прави пробој Чилаверт је направио у Сан Лоренцу. Аргентинска лига далеко квалитетнија од парагвајске служила је као сјајно одскочна даска за чувара мреже који је међу стативама Сан Лоренца провео четири сезоне одигравши 122 утакмице. Игре у клубу из Буенос Аиреса привукле су пажњу европских тимова, тако да је 1988. године Чилаверт прешао у Сарагосу где је провео три сезоне.

Чини се да су сви претходни клубови биле само успутне станице пре него што је Чилаверт 1991. године потписао за Велез Сарсфилд. Клуб из Буенос Аиреса деценијама је био у сенци Риваера, Боке и Сан Лоренца и ништа није ни слутило да ће тај клуб ускоро изаћи из сенке великана.

Доласком Чилаверта све се мења. Током деценије проведене међу стативама Велеза Чилаверт се профилисао као један од најутицајнијих јужноамеричких играча, док је Велез постао један од најуспешнијих јужноамеричких клубова.

Са Велезом Чилаверт је освојио четири титуиле у аргентинској лиги, три Клаусуре 1993. 1996. и 1998. године и Апертуру 1995. године. Са клубом је 1994. године освојио и Копа Либертадорес (јужноамеричка Лига шампиона). Исте године у Токију Велез је освојио Интерконтинентални куп, савладавши у финалу легендарну екипу Милана (са Дејом Савићевићем), резултатом 2:0.

Колики је утицај Чилаверт имао на успех Велеза најбоље говори податак да је, у периоду док је играо за Велез, проглашаван за најбољег голмана планете (1995, 1997. и 1998. године). Један је од ретких је фудбалера, односно голмана, који је проглашаван за најбољег на планети за време док је играо ван европског тла. У Велезу, за који је одиграо 266 утакмица, постигао је и 36 голова, од чега десет у сезони 1997/98. У том периоду имао је монопол на извођење слободних удараца и пенала свог тима. Имао је разоран ударац левом ногом и парирао је најбољим извођачима слободних удараца свог времена.

Када год је напуштао гол линију да би извео ударац, била је права атракција за навијаче. Скоро сваки ударац представљао је у најмању руку шансу за његов тим. Неуобичајеним стварима које је радио на утакмици постао је светски познат.

У Аргентини је 1996. године проглашен за најбољег играча те земље, а исте године је проглашен и за најбољег играча Јужне Америке.

Посебно ће остати упамћено његово учешће на Светском првенству у Француској 1998. године, када је ушао са Парагвајем у осмину финала, где су након велике борбе поражени од будућег шампиона, Француске и то након гола у продужетку. Чилаверт је на четири уткамице тог првенства примио два гола и на крају је уврштен у идеалан тим светког првенства.

Занимљиво је да је један од осам голова које је постигао за репрезентацију Чилаверт постигао у квалификацијама за Мундијал у Француској, када је у одлучујућој уткамици из слободног ударца затресао мрежу Аргентине. И осталих седам голова постигнути су на битним утакмицама за парагвајску репрезентацију.

Након Велеза Чилаверт је имао још једну трогодишњу епизоду у Европи када је са Стразбуром испао из лиге, али је ипак успео да узме француски куп. Једну сезону Чилаверт је провео у Пењаролу. Иако се повукао, по његовој жељи у пензију је отишао 2004. године као играч Велеза за који, након што је први пут напустио клуб, није одиграо ниједан меч.

Сви ови статистички подаци ни изблиза не могу да опишу о каквој се голманској и громади и невероватној личности ради. На терену је у одсудним тренуцима поседовао невероватну хладнокрвност и концентрацију која га је и лансирала да буде вођа скоро сваке екипе у којој је играо.

Ипак, постојали су тренуци када је без размишљања срљао у сукобе са противничким играчима. На утакмици 1997. године против Колумбије, када је судија показао црвене картоне њему и Асприљи, по изласку са терена Чилаверт је пришао клупи колумбијске репрезентације и песницом ударио Асприљу у лице. Неколико тренутака касније на терену је завладао тотални хаос, тако да је полиција морала да раздваја фудбалере два тима.

Након тог инцидента медији су Чилаверта назвали „булдог", надимак који је узео за свој заштитни знак до краја каријере. Чак је на свом голманском дресу носио слуку булдога.

И даље се памти његов сукоб са бразилским репрезентативцем Робертом Карлосом, када га је након квалификационе утакмице за Мундијал 2002. године, коју је Парагвај изгубио са 2:0, пред камерама изблиза пљунуо у лице. Иако се Парагвај пласирао на Мундијал, Чилаверт је био суспендован на две утакмице, тако да је прва два меча на првенству у Јапану и Јужној Кореји гледао са трибина. Чилаверт се бранио да га је Карлос вређао на расној основи и да му је након утакмице рекао: „Индијанцу, добили смо вас 2:0, немате појма".

Због тврдоглавости и чврстог става својевољно је изостао из репрезентације са Копа Америка 1999. године (континенталнин шампионат Јужне Америке). Чилаверт је изостао из репрезентације јер је био љут на парагвајску владу због смањеног финансирања образовања.

Са инцидентима Чилаверт није стао ни након завршетка каријере. И даље оштар на језику није се либио да поткачи и легендарног Марадону за којег је рекао да је својим скандалима везаним за дрогу нанео огромну штету фудбалу. Чилаверт је реаговао на Марадонину изјаву којим је Аргентинац омаловажавао голмана Барселоне Виктора Валдеза.

Парагвајски голман је 2005. године осуђен на вишемесечну затворску казну у Француској због фалсификованих папира док је играо за тај клуб. На аеродрому у Парагвају 2010. године сигурносне камере су ухватиле његов сукоб са аргентинским бизнисменом, са којим је наводно имао нерашчишћене рачуне око новца. У разговору са председником Уругваја Чилаверт је за Французе рекао да су велики расисти.

Иако је списак инцидената на терену и ван њега дугачак, Чилаверта можда најбоље описују његове изјаве о фудбалу и животу.

За голмански занат Чилаверт је рекао: „Не може свако да буде голман. Људи мисле да ми само спречавамо голове, али то је погрешан и негативан поглед. Што се мене тиче, не постоји добар тим без доброг голмана. Бразил је 1982. године имао фантастичан тим, али су имали Валдира Переза на голу. Сваки пут када би противник напао постигао би гол, што и доказује моју поенту".

Када га је легендарни голман Боке Карлос Наваро Монтоја подругљиво упоредио са лошијим колима, тачније "фићом", Чилаверт је одговорио: „Значи Наваро Монтоја ме је упоредио са „фијатом 600" (фића). Па добро, можда сам „фића", али имам мотор формуле 1, док његов мотор губи уље. Он не може да се упореди самном, нисмо на истом нивоу".

Када је говорио о мотивацији и луцидности парагвајски голман је навео: „Постоји огромна разлика између победника и медиокритета. Победници ће увек мислити само о победи, док медиокритети мисле само како да избегну неуспех".

Када је говорио о свом начину игре, која је понекад била груба Чилаверт је рекао: „Људи не разумеју и мисле да без разлога играм оштро. Када си на терену мораш снажно да уђеш у дуел да би избегао повреду. Можда звучи лоше, али ако бих морао да бирам, радије бих да ја повредим противника него он мене".

Једна од Чилавертових мудрости која изузетно описује његов карактер гласи: „Нисам сујеверан. Сујеверје је само изговор за слабиће".

О сукобима које је имао на терену Чилаверт је имао посебну теорију: „Имао сам пуно туча на терену, али шта су људи очекивали? Са лицем какво имам могао сам да будем само лош момак. Тако је много лакше. Никад нисам могао да будем добар момак".

Више пута Чилаверт је рекао да стари је стари тип голмана „врста која изумире" и да би он у данашње време вредео огроман новац јер, како је рекао „нема пуно голмана који могу да постижу голове".

Ипак, можда најбоље виђење фудбала и живота Чилаверт је рекао у реченици када је одговарао на питање да ли као голман осећа притисак: „Притисак? То је само фудбалска утакмица. Када не знаш чиме ћеш сутра нахранити децу, то је притисак".