Кад су Московљани "покорили" Острво (први део)

Крај Другог светског рата окончао је најстрашнији период у историји човечанства, пре свега у Европи. Стари континент у првих неколико месеци након окончања рата почео је  да се опоравља од свих страхота. Живот је почео да тече тамо где је заустављен 1939. године. Фудбал је био један од ствари који је тражио повратак на место које му је пре рата припадало.

У колевци фудбала, Енглеској, играчи, они који су преживели рат, полако су се враћали из својих јединица у клубове, чизме су мењали копачкама и уместо војника поново су били спортисти. Фудбал је поново био тема о којој се прича на Острву, али требало је времена да се врати макар на предратни ниво.

У доба пре него што је створена Лига шампиона, пре повратка светског првенства, пре оснивања европског првенства, британским клубовима је била потребна нека доза узбуђења која ће раздрмати навијаче и вратити их на стадион. Међународне пријатељске утакмице биле су права посластица пре рата и чинило се да је то добитна комбинација која ће вратити навијаче на трибине.

Првих неколико месеци након Другог светског рата Британци и Совјети су још увек били савезници, иако су размирице, које ће касније довести до хладног рата, постојале. Чинило се да је добра идеја да један совјетски тим одигра неколико утакмица на Острву. Посета једног тако „егзотичног" тима и победа над њим повратила би морал енглеском фудбалу. Са друге стране сами Совјети, којима пре Другог светског рата није било допуштено учешће на великим спортким манифестацијама, видели би где се њихов фудбал у том тренутку налази.

Совјети су изабрали екипу Динама из Москве да одигра неколико утакмица на Острву. Овај тим је задржао највећи број фудбалера који су преживели рат и доминирали су совјетским фудбалом у периоду између два светска рата.

У Великој Британији на посету совјетског тима гледали су скептично. Британци, пре свега Енглези, пре рата су себе сматрали апсолутним светским првацима и нису ни учествовали на светским првенствима сматрајући да немају шта коме да доказују. Зато се и нису одушевили што им у госте долази екипа која је, како су једне новине написале, „састављена од фабричких радника". Енглези су мислили да то неће бити фер борба јер су у острвском фудбалу већ тада играли професионални фудбалери од којих су многи били светске звезде.

Пре него што је турнеја уговорена, Британци су морали да испуне 14 услова колико су представници Динама послали организаторима и фудбалским институацијама на Острву. Совјетски тим је тражио да се правила игре прилагоде њиховим условима, односно да се допусте измене (које су биле забрањене у Британији али допуштене у Совјетском Савезу), да се забрани екстремно груба игра (која је такође била дозвољена на Острву). Због неуједначених критеријума московски тим је тражио да најмање једну утакмицу суди судија којег су они повели из Совјетског Савеза.

Динамо је такође одбио да игра меч против репрезентације Енглеске, навевши да ће играти само против екипа сличних могућности. Московљани су такође тражили да обедују само у амбасади Совјетског Савеза у Лондону.

Међу посебним захтевима био је да један од противника Динама буде екипа Арсенала јер, како је тренер Микаил Јакушин објаснио: „Доћи у Лондон а не играти против Арсенала је исто као да си отишао у Каиро и ниси видео пирамиде". На крају је направљена листа противника, где је екипа Динама требало да игра против Челсија, Кардифа, Арсенала и Глазгов Ренџерса.

Британци су на крају пристали на скоро све услове, тако да је турнеја могла да почне. Једног прохладног новембарског јутра авион са фудбалерима и делегацијом Динама из Москве слетео је на лондонски аеродром. Гости из Русије наишли су на хладан дочек. Они су сматрали увредом што није интонирана совјетска химна, што није подигнута застава њихове државе. Уместо тога добили су само хладно руковање фудбаласких челника Енглеске.

Представници Фудбалске асоцијације Енглеске нису могли да нађу адекватан хотел који би примио 40 људи, тако да је алтернативно решење нађено тако што су совјети смештени у старе војне бараке. Како је описао један од совјетских радио коментатора који је дошао са експедицијом Динама, играчи су смештени у полураспаднути објекат, где се на зидовима купила буђ. Фудбалери су побегли главом без обзира у амбасаду Совјетског Савеза где су се на крају и сместили.

Прву утакмицу Динамо је одиграо 13. новембра 1945. године против Челсија. На Стамфорд бриџу била је права навала навијача. Иако је капацитет био око 75.000 места, навијачи су преплавили стадион, дошавши до саме аут линије, док су се многи попели на кровове стадиона. Према неким извештајима, процењује се да је утакмицу пратило више од 100.000 људи.

Као што је раније речено, екипа Динама није схваћена за озбиљног противника који би могао да парира енглеским клубовима. Челси је на утакмици изашао у најјачем саставу, у екипи су имали и најскупље плаћено појачање до тог тренутка у историји клуба Томија Лотона, док су били појачани и са двојицом фудбалера Фулама Џоом Бакузијем и Џимом Тејлором, који су специјално за ту прилику обукли дрес Челсија.

И Динамо је у својим редовима имао играче из других клубова. Тако је дрес Динама обукао и најбољи играч градских ривала, екипе ЦСКА, Бобров.

Пре почетка утакмице фудбалери Динама су као знак добре воље уручили букете са цвећем играчима Челсија.

Ако су навијачи били скептични по питању снаге московске екипе, фудбалери Динама су их већ у првим минутима утакмице  разуверили. Према извештајима лондонских медија екипа Динама је играла лепршаво, без проблема контролисала лопту и нападала.

Ипак, Челси је головима Вилијамса и Голдена до полувремена имао предност од 2:0. Многи су сматрали да је Динамо могао без проблема да води са најмање голом разлике, само да су искористили пропуштене шансе.

Повратак Московљана почиње 20 минута пред крај утакмице. Прво је Архангелски смањио на 2:1, да би убрзо након тога Карцев изједначио резултат. Голом Лоутона Челси је у финишу меча повео, али је и на ово узвратио Бобров који је поставио коначан резултат 3:3.

Поједини извештаји говоре да је последњи гол Московљана постигнут из чистог офсајда. Наводно је линијски судија Лотону касније рекао да је гол Боброва признао из „дипломатских разлога".

Занимљива је била и навијача на Стамфорд бриџу. Присталице Челсија које су на почетку биле непријатељски настројене према гостима, до краја меча клицали су на добре потезе фудбалера Динама. Играчи московског клуба су освојли срца навијача начином игре надигравши фудбалере Челсија.

Британској штампи, након утакмице против Челсија, екипа састављена од „радника из фабрика" није изгледала тако аматерски. Иако је Челси ремијем спасао част Острва (британски клубови су ретко губили од континенталних екипа), било је јасно да на старом континенту постоје екипе које могу да се надигравају са екипама из „колевке фудбала".

Наставиће се...