Успон и пад Њујорк Космоса (други део)

Доласком великог квартета који су чинили Пеле, Бекенбауер, Кинаља и Карлос Алберто, Њујорк Космос је коначно добио све што је потребно да освоји титулу. Имајући у виду да се скоро нико није ни сећао шампионата који су освојили 1972. године, када је фудбал у Америци био анониман спорт, очекивања публике су била да се велика појачања коначно исплате и на терену.

Сводици тог времена тврде да је екипа Њујорк Космоса у то време била нешто попут Харлем Глобтротерса, путујући циркус. На гостовања су ишли првом класом, осим играча на пут су ишли менаџери, преводиоци (имајући у виду да је у екипи било фудбалера различитих нација), чланови управе, пријатељи клуба... Популарност клуба и пажњу коју су привлачили, личио је на ону коју су имале најпопуларније рок групе тог времена.

Сезона 1977. година била је последња у Пелеовој каријери, тако да су саиграчи били изузетно мотивисани да најбољег фудбалера планете у пензију испрате са шампионским пехаром. Те сезоне није било грешака као у претходној. У финалу плеј-офа Космос је победио екипу Сијетла и освојио шамионску титулу, другу у историји, прву са вансеријским фудбалерима у тиму. Славље навијача било је незапамћено. Њујорк ће дуго памтити тренутак фудбалске славе.

Опроштај Пелеа од Њујорк Космоса догодио се неколико месеци касније. Бразилац је последњи меч за њујоршку екипу одиграо 1. октобра 1977. године против своје бивше екипе Сантоса. За ту утакмицу распродат је читав капацитет стадиона од 77.691 места. Многе познате јавне личности тог доба окупиле су се на крцатом стадиону Џајантса. Пеле је по једно полувреме одирао за Сантос и Космосе, екипа из Њујорка меч је добила резултатом 2:1.

Огроман број навијача на трибинама не само на том, већ и на многим другим мечевима био је плод мукотрпног рада људи из компаније Warner Communications Стивија Роса власника клуба. Они су услепи да американизују игру довевши на стадион чирлидерсице, свечане оркестре, људе у костимима Душка Дугоушка, на полувременима је трајао забавни програм, публику су обликовали да буде слична оној у бејзболу или НФЛ-у.

Доведено је и 14 нових фудбалера из седам различитих земаља, чиме је Космос још више постао интернационални тим. Занимљиво је да је у то време било толико странаца у екипи да је тек понеки играч био Американац или Канађанин. Само са простора бивше Југославије, у неком тренутку за Космосе је играло чак седам играча. Дрес овог клуба између осталиј носили су: Владислав (Боги) Богићевић, Иван Буљан, Вито Димитријевић, Рефик Козић, Ради Митровић и Јадранко Топић, као и Вернер Рот који је са осам година емигрирао из СФРЈ у Америку. 

Највећи траг у Космосима оставио је бивши играч Црвене звезде Владислав Богићебвћ Боги који је за њујоршку потписао 1978. године и никада није играо заједно са Пелеом. За разлику од многих страних играча који су у Њујорк долазили у позној каријери Богићевић је у „Велику јабуку" стигао као 27-годишњак у најбољим фудбалским годинама. Остао је упамћен као најбољи асистент у историји лиге са 147 асистенција и 31 голом. Најбољу сарадњу на терену имао је са Кинаљом коме је наместио највећи број голова. У САД је због својих игара добио наимак „Маестро". У свих седам сезона колико је играо за Космос Богићевић је био део првог или другог ол-стар тима лиге, а најбољи асистент првенства био је 1981. 1982. и 1983. године. Популарни Боги је 2002. године ушао у Америчку Кућу славних.

Вито Димитријевић је у Њујорк Космос дошао једну сезону раније1977. године, одиграо је 39 утакмица на . којима је постигао пет голова док је 20 утакмица одуграо и за Лос Анђелес Астексе. Исте године стигао је и некадашњи играч Вележа Јадранко Топић, али је за Њујорк одиграо само шест утакмица на којима је постигао један гол.

Некадашњи играч Партизана Рефик Козић је у Америци играо за Тампу док је у Космос стигао 1983. године када је постојало само дворанско првенство. Иван Буљан је након Хајдука и Хамбурга последњу сезону у каријери 1981/82. одиграо у Њујорку где је на 33 утакмице постигао три гола.

Као што је поменуто Ворнер Рот је рођен у тадашњој Југославији, али је са осам година његова породица емигрирала у САД. За Космос је играо од 1972. до 1977. године. Након тога чак је уписао неколико наступа за репрезентацију САД.

Након титуле и еуфорије 1977. године чинило се да је фудбал ухватио корење и у САД. Стадиони су били све пунији, а остале екипе копирале су рецепт Њујорк Космоса и доводили су за велике паре фудбалске звезде на заласку каријере. Занимљиво је да је те 1977. године отпуштен дугогодишњи тренер Гордон Бредли, коме је то био други мандат у Космосу. До тога је наводно дошло због Бредлијеве одлуке да Кинаљу стави на клупу. Кинаља се наводно жалио „главнокомандујућем", власнику клуба Стивију Росу који је услишио жеље свог миљеника. Штавише, за тренера је доведен италијански стручњак рођен у Јужној Африци Еди Фирмани и то на инсистирање Кинаље. Много година касније бишви генерални менаџер екипе Клајв Тој тај потез је прокоментрисао речима: „Лудаци су коначно презуели лудницу".

Иако је Фирмани донео титуле 1977. и 1978. године многи сматрају да је најважније одлуке на терену и ван њега доносио управо Кинаља. То се догодило и када је Фирмани напустио клуб, Ђорђо је био главни. Ипак, без Пелеа фудбал у Њујорку и Америци изгубио је на гламуру.

Одсуство Пелеа се није толико осећало на терену колико ван њега. И поред тога што су у другим клубовима били играчи попут Кројфа и Џорџа Беста, харизма којом је Пеле диграо фудбал у Америци је нестала. Све је почело да се креће силазном путањом.

Након две титуле, 1977. и 1978. године  Њујорк Космос је у плеј-офу 1979. године поражен од Ванкувера. Та година је била прекретница, не само за Космос већ и за фудбал у Америци. Америчка телевизија Еј-Би-Си (ABC) која је преносила утакмице, није продужила права на преносе. Разлог је био веома ниска гледаност од 2,3 процента. Америчка публика је волела да гледа фудбал, али на стадиону, није била одушевљена када то гледа на телевизору. Навикнута на спортове у којима има доста прекида, тајм аута и сличних одуговлачења, фудбал није изгледа био довољно телевизичан за америчког љубитеља спорта. Неколико идеја да се телевизија искористи за разне емисије о фудбалу у којима би се промовисали најбољи играчи, потези и спроводиле анализе је одбијена, а све се сводило на суве преносе мечева. Шанса коју су добили је пропуштена, фудбал је на уласку у осамдесете године прошлог века био у кризи.

Сами клубови па и лига допринели су да се балон од сапунице распрсне. Фудбалери су били  високо плаћени, јер су сви следили рецепт Њујорк Космоса. Са све мање прихода све више клубова је пословало са губитком. Без обновљених телевизијских права више није било стабилности. У време највеће експанзије оформљена је лига са чак 24 клуба која је финансијски била неодржива.

Лига је достигла врх 1980. године када је Њујорк освојио четврту титулу у историји. Али без новог уговора о преносима сан да фудбал постане национални спорт је угашен.

Завршни ударац Њујорк Космосу дао је тајкун Руперт Мардок који је покушао да преузме компамију Стивија Роса, Warner Communications, која је поседовала клуб. Компанија се одбранила од овог напада, али је морала да прода неколико популарних и фирми, између осталог и „Атари". Новца за најатрактивније играче више није било. У тим тренуцима као „шлаг на торту" долази постављење Ђорђа Кинаље на место председника клуба. Саиграчи и људи блиски клубу из тог времена тврде да је Кинаља водио своју политику, да је уносне уговоре давао фудбалерима са којима је био добар, док је занемаривао оне са којима је био на ратној нози и да је најзаслужнији за тотални финансијски суноврат екипе. Када се свим мукама дода и финансијска криза у САД и све већи број незапослених, спаса за фудбал није било.

Оно кроз шта је пролазио Њујорк Космос, пролазио је и остатак лиге. Сви клубови су до 1982. године били губиташи. Те године Њујорк Космом је освојио и последњу, пету титулу.

Исте године харизматични власник Космоса Стиви Рос учинио је последњи покушај да спасе, не само клуб, већ и фудбал у Америци. Покушао је да у земљу доведе највеће фудбалско такмичењем, Мундијал. Светско првенство 1986. године додељено је Колумбији, али је та земља још 1982. године одустала од домаћинства. Тражила се замена, а Рос је ту видео шансу да се фудбал у САД реанимира. Рос је упрегао све фудбалске и политичке везе које је имао не би ли остварио циљ. Ипак, 1983. године ФИФА је објавила да ће домаћин Мундијала 1986. године бити Мексико. Последња шанса за опстанак фудбала је нестала. Играч Карлос Алберто је посведочио да је након тих вести Рос рекао: „Ово је крај".

Њујорк Космос 1983. није ушао у плај-оф, први пут још од 1975. године. Последња година у постојању Њујорк Космоса је 1984. када је тим расформиран, а само неколико месеци касније и лига. Њујорк Космос је постојао још једну сезону коју је одиграо у дворанској лиги пре него што је скроз престао да се такмичи,

Крај Њујорк Космоса није значило и смрт легендарног клуба. Фудбалска академија која је основана још 1977. године наставила је да постоји, а њом је управљао бивши генерални менаџер екипе Пепе Пинтон који је задржао и право на име клуба. Ово је постало важно неколико деценија касније када је основано ново професионално такмичење МЛС (Major League Soccer).  Многи су тражили да франшиза која буде стационирана у Њујорку добије име Космос, али Пинтон је то одбио сматравши да нови клуб неће неговати заоставштину бившег Космоса. Тако је клуб из „Велика јабуке" добио име Њујорк Ред булс.

Тек када су други градови у којима се некада играо фудбал почели да враћају екипама имена која су носили док је постојала НАСЛ (North American Soccer League)  лига, Пинтон је променио мишљење. Он је 2009. године продао име клуба енглеском бизнисмену Полу Кимслију који има планове да клуб прикључи МСЛ лиги. У ту сврху осим Пелеа, као бившег играча, окупио је још неколико фудбалских легенди попут Ерика Кантоне. Прве такмичарске утакмице Њујорк Космос ј у новооснованој North American Soccer League (која осим имена нема везе са лигом која је раније постојала) . Екипа Космоса је тамо направила моменталан успех, већ имају базу навијача а утакмице у просеку посећује око 7.000 људи, а ове године освојила је и прву титулу.

Иако се мислило да ће већ 2014. године Њујорк Космос постати члан МСЛ лиге, уместо њих биће Њујорк Сити (New York City FC). „Улазницу" од 100 милиона долара за такмичење у МСЛ лиги платили су Њујорк Јенкиси и Манчестер Сити, који су власници тог  фудбалског клуба. Њујорк Сити ће тако постати 20 клуб у професионалној лиги, док ће Њујорк Космос чекати неку другу шансу да постане део елите.

Једна од многих заоставштина Њујорк Космоса је повратак фудбала у САД. Ова земља која је од 1950. године и успешног учешћа на Мундијалу заборавила да фудбал постоји, већ 1990. године имала је репрезентацију на Светском првенству. Од тада репрезентација САД је учествовала на сваком од шест светских првенстава.